Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Počela gradnja novog mosta preko Kolubare i Save

(Фото Танјуг)

OBRENOVAC – Kineska kompanija C C C C je počela da gradi novi most preko Kolubare i Save kod Obrenovca, dug skoro 1,6 kilometara, i već je postavljeno 50 šipova, a potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je rekla da će deonica Koridora 11 od Surčina do Obrenovca biti završena u roku - do kraja 2019.

Mihajlović je tokom kontrole radova podsetila da je gradnja tog autoputa počela 1. marta ove godine i istakla da se radovi odvijaju u skladu sa planiranom dinamikom.

„Evo danas se postavlja 50. šip. Sve je onako kako je i planirano. Radi se od četiri ujutru do 20 časova, u dve smene. Rok je kraj 2019. godine i verujem da ćemo to uspešno i završiti”, rekla je Mihajlović.

Ministarka je ponovila da će do kraja novembra biti završen deo Koridora 11 od Obrenovca do Preljine u dužini od 103 kilometra autoputa.

Ona je kazala da će sa kineskom kompanijom C C C C biti nastavljeni razgovori za gradnju deonice Koridora 11 Preljina - Požega, za koju je potpisan momorandum u Kini, i da bi za tu deonicu trebalo da budu potpisani komercijalni i ugovor o finansiranju u novembru u Budimpešti na sastanku Kine sa 16 evropskih zemalja.

„Nadam se da ćemo početi radove 1. marta 2018. godine. Za ostatak od Požege do granice sa Crnom Gorom vodićemo razgovore i ne mogu da obećam da ćemo u novembru 2017. potpisati komercijalni ugovor zato što je vrednost te deonice veoma visoka, procenjuje se blizu dve milijarde evra. Mi nismo zemlja koja može ovog trenutka da razmišlja o takvoj vrsti zaduženja, ali do Požege sigurno”, naglasila je Mihajlović.

Most preko ušća Kolubare u Savu i dalje preko Save biće dug 1.581 metar i to je najduži most na toj deonici.

Gradnja stubova za most će početi krajem juna ili početkom jula.

Mihajlović: Ispitaćemo sve slučajeve nelegalne gradnje
Ne može ništa da se gradi bez građevinske dozvole i Ministarstvo građevinarstvo, saobraćaja i infrastrukture će ispitati i slučaj asfaltiranja pristupnih puteva na savskom nasipu na Novom Beogradu, izjavila je danas ministarka Zorana Mihajlović.Ona je na pitanje novinara - zašto se toleriše to što se na savskom nasipu u bloku 45 do Ostružnice krši Zakon o vodama, pošto tu prolaze teški kamioni i to što grupa građana samoinicijativno asfaltira pristupne puteve na nasip bez dozvole, rekla da će to ministarstvo odreagovati.„Ako je u nadležnosti republičke inspekcije, bilo građevinske, bilo inspekcije za vode, budite sigurni da ćemo odregovati, kao što smo odreagovali i na druge stvari, na primer u Novom Pazaru sa rešenjem kojim je odbijena legalizacija, kao i u drugim slučajevima koje su u domenu republičke inspekcije”, navela je Mihajlović.Kako kaže, ako je u nadležnosti grada ili lokalne samouprave onda je njihova inspekcija dužna da reaguje.„Ukoliko ona ne reaguje, onda po predstavkama građana mi reagujemo zajedno sa gradskom inspekcijom. Ne bi trebalo da bude tolerisanja. Srbija jeste mala, ali ne možemo svuda da budemo u pravom trenutku”, dodala je Mihajlović.

Na deonici Surčin - Obrenovac od 17,6 km biće ukupno sedam mostova i četiri nadvožnjaka.

Vrednost radova na toj deonici je 233,6 miliona dolara, a finansira se iz zajma Eksim banke Kine.

Rok za završetak radova je 32 meseca.

„Trenutno se na svim gradilištima u Srbiji, na koridoru 10 i 11 izvode građevinski radovi. Mi ćemo skoro svaki drugi dan biti na nekom od gradilištima u Srbiji da bi proverili da li je sve u redu i da bismo pomogli ukoliko postoji bilo kakav problem”, rekla je Mihajlović.

Vršilac dužnosti direktora Puteva Srbije Zoran Drobanjak je rekao da će u novi most preko Kolubare i Save kod Obrenovca biti ugrađeno 84.000 kubika betona, a ukupno 130.000 kubika betona.

„Rok je da se ovaj most završi do kraja 2019, a gledaćemo da to uradimo i ranije”, rekao je Drobnjak.

On je podesetio da se gradi i novi most na Savi kod Ostružnice u okviru izgradnje obilaznice oko Beograda.

„Tu smo imali malo problema oko mina koje se nalaze u Savi, to smo rešili. Malo ćemo da pomognemo izvođaču da promenimo projekat, ali ćemo sve to da završimo do kraja sledeće godine”, dodao je Drobnjak.

(Tanjug)

Mihajlović: U novembru počinje gradnja prvog dela brze pruge

OBRENOVAC - Radovi na izgradnji prve deonice brze pruge Beograd - Budimpešta počeće u novembru od Beograda do Stare Pazove, najavila je danas potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

„Često se čuje - tri puta se počinju radovi. Evo, da objasnim o čemu se radi. To je veliki infrastrukturni projekat koji ne zavisi samo od jedne države, jer prolazi kroz Srbiju i Mađarsku. Srbija je, zaista, otišla nekoliko koraka ispred Mađarske u pripremi dokumentacije i svemu onome što je trebalo da se radi”, rekla je Mihajlović novinarima u Obrenovcu.

Brzina kojom će vozovi ići tom prugom je, dodaje, menjana sa 160 na 200 km na sat i zato je bilo potrebno izvršiti preprojektovanje.

„Deo pruge se finansira iz ruskog kredita, pa i to je uticalo da menjamo sam projekat. To su razlozi zbog čega jesmo obeležili gde će se pruga graditi , ali smo morali da završimo tehničke stvari. Kako ovde vidimo radove (na gradnji autoputa Surčin - Obrenovac) tako ćemo od novembra videti i na prvoj deonici pruge Beograd - Stara Pazova”, naglasila je Mihajlović.

Sporazumom o zajmu sa kineskom Eksim bankom, koji je potpisan u Kini, finansiraće se rekonstrukcija i modernizacija prve deonice brze pruge od Beograda do Budimpešte, Beograd Centar - Stara Pazova i to će biti prva pruga u Srbiji na kojoj će vozovi moći da idu brzinom do 200 km na sat.

Vreme putovanja između glavnih gradova Srbije i Mađarske time će se smanjiti na manje od tri sata.

Pruga od Beograda do Budimpešte gradiće se po evropskim standardima i biće sastavni deo evropskih železničkih saobraćajnica.

Preferencijalni zajam koji je danas potpisan vredan je 297,6 miliona dolara.

Na samitu Kina plus 16 zemalja u novembru prošle godine u Rigi, Srbija i Kina su potpisale ugovor o kreditu za radove na pruzi Beograd-Budimpešta.

Tada je potpisan komercijalni ugovor i Memorandum o razumevanju sa kineskom Eksim bankom kojim je predviđena izgradnja dvokolosečne pruge za brzine do 200 kilometara na sat.

Okvirni ugovor za izgradnju je potpisan sa kineskim konzorcijumom „Čajna rejlvej internešnl korporejšn” i „Čajna komjunikejšns konstrakšn kompani”.

Domaće firme mogu da učestvuju do maksimalnih 46 odsto u radovima i nabavci robe.

Kinezi će, takođe, raditi u drugu deonicu od Novog Sada do granice sa Mađarskom u dužini od 108 kilometara, a deonici Stara Pazova - Novi Sad će graditi Rusi. (Tanjug)

 

Zlatibor postaje prirodno dobro, stajemo na put pranju novca

OBRENOVAC - Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je najavila danas da će uskoro biti doneta uredba koja će proglasiti Zlatibor prirodnim dobrom kako bi se sačuvala ta planina od nekontrolisane gradnje.

Takođe, rekla je i da se već radi na izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca koje će posebnu pažnju posvetiti sektoru građevine.

„Država će na dva načina zaštiti Zlatibor, zato što to nije ni moja niti dedovina Milana Stamatovića (predsednika opštine Čajetina), već planina koju treba da sačuvamo za budućnost”, rekla je Mihajlović odgovarajući na pitanja novinara u Obrenovcu., gde je obišla radove na izgradnji Koridora 11.

Kako kaže, dva su načina koja će brzo primeniti.

„Jedan, uredba o Zlatiboru kao prirodnom dobru, kao što imamo sve uredbe, za Kopaonik, Taru, Zlatar i druge planine. Ministarstvo poljoprivrede je tu uredbu završilo i mi očekujemo da ćemo sledeće nedelje razgovarati o tome na vladi. Na taj način će država kontrolisano dozvoljavati gradnju na Zlatiboru”, navela je Mihajlović.

Ona je kazala da je drugi način, budući da se već rade izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca da se poseban deo odnosi na građevinarstvo.

„Mi stojimo iza činjenice da se na Zlatiboru, možda i na drugim mestima, ali pre svega na Zlatiboru, novac pere upravo u sektoru građevinarstva. Izmenama i dopunama posebno ćemo se pozabaviti delom građevinarstva, jer ne želimo da dolazimo u situacije da novac bez ikakvog porekla - bilo da je od droge, ratnih zločina ili ko zna od čega da se ubacuje u sektor građevinarstva, da se prave zgrade i stanovi i kada se prodaju dobije se čist novac”, istakla je ministarka.

Ona očekuje da će u narednih mesec dana taj zakon biti na sednici vlade.

„Nema potrebe da se bilo ko toga plaši, svako ko se pridržava zakona neće imati nikakav problem. Trudićemo se da iza nas ostanu sačuvane planine u Srbiji”, dodala je Mihajlović.

Ona je istakla da je gradnja gondole na Zlatiboru važan infrastrukturni projekat koji je vredan 13 miliona evra.

„Ovaj projekat Surčin - Obrenovac je vredan 233 miliona dolara i za ovaj kao i svaki drugi u Srbiji izdaju se građevinske dozvole. Ne bi otvorili 1. marta radove da nisu bili ispunjeni svi uslovi, lokacijski i drugi, sva dokumenta, projekti i da nismo imali građevinsku dozvolu. To važi za sva gradilišta u Srbiji od Beograda na vodi, puteva i koridora u Srbiji, pa mora da važi i za gondolu na Zlatiboru”, istakla je Mihajlović.

Ona je rekla da gondola mora da ima građevinsku dozvolu i da to ministarstvo već dve godine pokušava da objasni i sačuva Zlatibor, jer imamo nekontrolisanu gradnju na jednoj od najlepših planina.

„Ministarstvo je pre dve godine podnelo krivičnu prijavu za organizovani kriminal zato što se tu mnoge dozvole nisu davale ili su se nekontrolisano davale”, dodala je Mihajlović.  (Tanjug)

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Пеђа
Где нађоше толико незгодно место да мора мост као да је река Амазон....Колубара код Обреновца има ширину од 20 метара, код хотела Обреновац. Можда има неки ваљан разлог, ако неко зна молим да напише.
Aranđel Mihajlović
Kineski izvođači nikada i nisu bili problem . Problem prave domaći nestručnjaci i razni muljatori . Evo na pr. zašto je ministarka izbacila iz ugovora i projekta prvi deo Koridora 11 od Novog Beograda do Surčina , odnosno Jakova . Zar je potrebno kada za tri godine ovaj auto put proradi , da neko primeti da je skupo uključivati se zaobilazno preko Dobanovačke petlje .
Dragan
E Zorana Zorana, novac se bas pere na Zlatiboru. Novac se pere kroz te tvoje puteve i mostove, pustite malo Srbiju da dise....ljudi sami finansirali gondolu, traze samo dozvolu i to vam smeta, jer naravno niste ucestvovali u tom pranju novca.... Strasno...koje dno dna drzave
Саша Јовановић
Кинези се солидно "очешаше" о сироту Србију. Неколико финих "послића", њихови извођачи, њихове банке а нама заузврат пропаганда и маркетинг власти до миле воље. Руси су такође укапирали да не могу бити већи Срби од Срба па су се концентрисали на нафтна поља Србије. Од 1. септембра и плодне оранице иду на (рас)продају и тада, и званично, постајемо гастарбајтери и туристи на својој дедовини.
Рипли
А који је то генијални пројектант испројектовао мост преко ушћа реке? Ја сам до душе лаик, али некако ми делује да би јефтинији и много лакши за изведбу био мост који не прелази преко ушћа река.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.