Subota, 24.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Spaljena replika neolitskog naselja u Starčevu

Nepoznati piromani uništili tri zemunice sa trščanim krovom, tor za ovce, sojenicu sa ognjištem, repliku neolitske nastambe
Локалитет су често обилазили туристи из иностранства (Фото: О. Јанковић)

Starčevo – Na osmom kilometru od Pančeva, u ataru Starčeva nema ni traga od replike neolitskog naselja na arheološkom lokalitetu „Starčevo – grad”. Nepoznati počinioci spalili su četiri objekta – replike praistorijskog naselja starčevačke kulture. Mestu na kom su se objekti nalazili, zaraslom u korov od pola metra, teško se prilazi i na prvi pogled se ne vide tragovi požara, a od formacije nekoliko trščanih objekata ostala je tek hrpica nagorelih daščica.

U Mesnoj kancelariji sležu ramenima i kažu da ovo nije prvi put da je ovde gorelo. I pre godinu dana zabeležena je manja vatra, a ni tada ni sada niko nije video kako se paljevina desila i slučaj nije prijavljen policiji. Ovde ne veruju da je neko namerno zapalio objekte, već smatraju da je reč o nepažnji, dodavši da celina nije bila posebno obezbeđena zbog nedostatka novca.

Ni meštani čije bašte rastu na plodnoj crnici koja i danas čuva fragmente posuđa, oruđa i oružja iz neolitskog perioda nisu videli kada je i kako izbio požar, samo kažu da se često u ovom kraju okuplja omladina, ali svedoče da su gotovo svakodnevno svraćali i ljubopitljivi posetioci Starčeva, arheolozi amateri i turisti.

Dolazili su turisti iz Poljske, a nedavno i jedan ambasador sa porodicom. Raspitivao se o lokalitetu, oduševljen što će obići ovako značajno nalazište. Dolazili su samostalno i organizovano, jako zainteresovani, uglavnom se razočarani vraćali, a nažalost, ubuduće neće imati razloga za to, jer je od svega ostao samo ovaj putokaz kod naših kuća, kažu prve komšije lokaliteta „Starčevo – grad”.

Tako će često ponavljana tvrdnja da Starčevci imaju pravo da ne samo žive na ovako značajnom mestu, već i da ono treba da bude razvojna šansa čitavog kraja čekati realizaciju u nekim boljim vremenima, jer mnogo se ovde pričalo da je starčevačka kultura brend, a Beograd sa dva miliona stanovnika, Srbija pa i okruženje – tržište.

Koliko jesenas činilo se da je ta ideja zaživela i van granica kada je ovde, u južnobanatskom ataru, zabeležena poseta još jedne organizovane grupe turista iz Nemačke. Njima je tada ponuđeno da pogledaju video-materijal, prošetaju starčevačkim Trgom neolita i stručno vođenje arheologa Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pančevo na samom lokalitetu. U međuvremenu prostor je prepušten vremenskim prilikama i neprilikama, bez osnovnih sredstava da se obnove bar trščani krovovi zemunica.

Zgarište neolitskog naselja (Foto: O. Janković)

Kultura starijeg neolita centralnog Balkana, nazvana po mestu nalaza starčevačka, predstavlja pojam u svetskoj arheologiji. Tako je čitav svet čuo za maleno Starčevo na čijim oranicama je do paljevine stajala replika praistorijskog naselja. Posle više od 8.000 godina, nikla je ovde pre nekoliko godina neobična formacija objekata po uzoru na neolitske graditelje – tri zemunice sa trščanim krovom, tor za ovce, sojenica sa ognjištem... – tek minijatura života ribolovca i stočara ove epohe. Uokolo, još 38 hektara banatske zemlje i prostor predviđen za mnogo veću celinu, koja je trebalo da naraste u arheološki park od 3.000 kvadratnih metara – prvorazrednu turističku atrakciju Srbije.

No, dugo nije bio uložen ni dinar, pa je i namera da postavljene objekte koristi seosko udruženje stočara, čime bi imali i upotrebnu vrednost, baš kao u vreme njihovog dalekog pretka i plan da se nastambe opreme replikama pokućstva, koje bi pravili njegovi potomci, mladi Starčevci, takođe je ostala neostvarena.

Bio je to i ambiciozni projektni zadatak uz učešće mnogih pančevačkih ustanova, Beogradskog i Ljubljanskog univerziteta, posao od regionalnog značaja, kom je vrata otvorala Dunavska strategija s ciljem razvoja kulturno-privrednih potencijala Podunavlja, što bi oživelo interesovanje, pa i pokrenulo snažniju promociju lokaliteta uvršćenog u strategiju kulturnog razvoja Pančeva do 2020. godine. U podizanje replike malog naselja potrošeno je oko pola miliona dinara i tu se stalo, a za čitav kompleks trebalo je skupiti mnogo veći novac, apliciranjem kod evropskih fondova.

Ovdašnje udruženje izviđača, aktivisti Kreativnog kulturnog centra i drugi, koliko su mogli, popravljali su oštećenja, a lokalni komunalac je kosio zakorovljene njive. Sada su i njegova osnivačka prava u Pančevu, pa u mesnoj zajednici, zaključuju, „problem i mi smo ovde, a sve ingerencije na drugim mestima”.

Nalazište „Starčevo”, koje je 1928. godine otkrio profesor dr. Miodrag Grbić iz Narodnog muzeja u Beogradu, u godinama koje u sledile pohodili su i arheolozi sa Harvarda, šezdesetih je rađeno reviziono i poslednje iskopavanje, a zaštitni radovi obavljeni pre 14 godina, kada je lokalitet „Starčevo – grad”, proglašen za arheološko nalazište od izuzetnog značaja, zaogrnut je zemljom.

Poslednji, fatalni požar stavlja, bar za sada, tačku na projekat „Neolitsko Starčevo” i na arheološki turizam.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan
A šta mislite ko je tamo palio, kome to može da ide u prilog. Prst na čelo, mucnite malo vašom glavicom Srbi...
Pančevac
Jedna divna ideja, nadam se da će se naći mogućnost da se nastavi sa ovom pričom. Zaista je to velila stvar ne samo za Starčevo i Pančevo već i za Banat pa i šire.
Arheolog
Tako se to dešava kad stručnjaci iz Beograda stave šapu na lokalitet. Pančevački zavod, ni arheolozi se nisu pitali prilikom postvljanja ovog parka. Neko iz BG. je digo lepe novce, stavili 4 nastrešnice i gumene ljude i eto ti park. A ti brigu vodi o tome. Taj što je napravio, više nije ni došao da vidi u kakvom je stanju. Sramota.
Prof. dr Nenad Tasić
Nije mi jasno ko preporučuje i podržava ovakve maliciozne komentare?!? Pročitajte još jednom tekst. I zašto se uvek pretpostavlja kriminal a ne nečija dobra volja. Nacrt za ove starčevačke objekte smo na molbu arhitekte i potonjeg direktora Zavoda uradili pro bono (besplatno) moja supruga Danijela Tasić, arhitekta, i ja arheolog i profesor metodologije sa doktoratom o starčevačkoj kulturi. U dogovoru sa rukovodstvom Mesne zajednice Starčevo. Elaborat i istraživanja sam predstavio na izložbi aprila 2014 u Narodnom muzeju u Pančevu. Javno. Zašto se ovaj zlobnik nije pojavio tada i tamo?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.