Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rast nejednakosti koči razvoj

Petina stanovništva u Srbiji sa najvećim dohotkom zarađuje devet puta više od petine najsiromašnijih, i taj raspon je najveći u Evropi

Veliki rast nejednakosti ima negativne posledice po ekonomski rast i stabilnost društva, poruka je sa nedavnog predstavljanja nove internet platforme za monitoring socijalne situacije u Srbiji (MONS). U Srbiji 20 odsto stanovništva sa najvišim dohotkom zarađuje čak devet puta više od 20 odsto najsiromašnijih, i taj raspon je najveći u Evropi.

Anketa o prihodima i uslovima života pokazuje da naša zemlja ima najveću nejednakost u raspodeli dohotka u Evropi u poslednje tri godine, merenu takozvanim Džini koeficijentom.

Prema rečima Marije Babović, direktorke programa Secons i profesorke Filozofskog fakulteta u Beogradu, FREN i Secons su ovu novu internet platformu pokrenuli kako bi omogućili donosiocima odluka da na jednom mestu prate aktuelne globalne društvene trendove i njihov uticaj na Srbiju.

Na sajtu evropske statističke mreže Eurostat prikazano je kretanje koeficijenta nejednakosti za više evropskih zemalja od 2002. do 2013. godine. Koeficijent nejednakosti za Srbiju u 2009. bio je 28, a u 2013. je skočio na 38, što je, uz Makedoniju, svrstavalo u zemlje sa najvećim porastom ekonomske nejednakosti u Evropi, kaže ekonomista Dragovan Milićević.

Džini koeficijent je mera nejednakosti prihoda, odnosno raspodele bogatstva. Njegove vrednosti kreću se između nule i jedinice. Kad je nizak, predstavlja jednaku raspodelu prihoda ili bogatstva, a kad je visok – nejednaku raspodelu.

– Nejednakost, kao i holesterol, može biti dobra i loša – ukazuje Jelena Žarković-Rakić, direktorka Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN). – Kad u društvu ima „dobre” nejednakosti, znači da je razlika u visini dohotka između pojedinaca posledica njihovog različitog truda, rada i zalaganja. „Loša” nejednakost stvara nejednakost u dohotku koja je posledica nepostojanja jednakih šansi za sve u društvu da ostvare svoj pun potencijal, što umanjuje mogućnost za stvaranje visokog nacionalnog dohotka.

Da je visoka nejednakost loša za ekonomski rast i njegovu održivost, pokazuju i istraživanja Međunarodnog monetarnog fonda i OECD-a. Upućeni tvrde da visoka nejednakost, odnosno siromaštvo, obesmišljava sve napore i inovacije koje se sprovode u društvu, zato što napredak ne pripada podjednako svim članovima.

Republički zavod za statistiku u periodu od maja do jula 2016. četvrti put je sproveo anketu o prihodima i uslovima života. Stopa rizika od siromaštva prošle godine bila je 25,5 odsto, 2013. je iznosila 24,5, a 2014. i 2015. bila je 25,4 odsto. Ove osobe nisu nužno siromašne, ukazuju statističari, već samo imaju veći rizik da to postanu. Pritom, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti u 2016. iznosila je 38,7 procenata.

Za Nadu Novaković, sociologa, naučnu saradnicu Instituta društvenih nauka u Beogradu, uzrok porasta nejednakosti kod nas je takozvana prvobitna akumulacija kapitala. Njen rezultat je nastajanje nove kapitalističke klase, raslojavanje srednjih slojeva, masovno siromašenje i marginalizovanje radničke klase i većine seljaštva.

– Rast društvenih, a pre svega ekonomskih nejednakosti u Srbiji je sistemski, odnosno klasno uslovljen – smatra Novakovićeva. – U društvu pre tranzicije nejednakosti su postojale, ali nisu bile izrazite. Džini koeficijent u raspodeli dohotka nije prelazio 0,26. Ulaskom u period stvaranja novog kapitalističkog društva drastično su se uvećale nejednakosti u raspodeli dohotka, u pristupu i kvalitetu usluga zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite.

Naša sagovornica podseća da je Srbija po drugom merilu, Okunovom indeksu bede (stopa nezaposlenosti plus stopa inflacije), godinama bila prva u Evropi, a peta u svetu. Danas su ti pokazatelji nešto blaži, pa je Srbija na petom mestu u Evropi, a na sedmom u svetu.

Teško je poverovati, primećuje Novakovićeva, da smo toliko napredovali, „a ne posumnjati u doprinos zvanične statistike, posebno na njeno često menjanje metodologije merenja nezaposlenosti”.

I pored visoke nejednakosti u raspodeli dohotka u Srbiji, ova tema nije bila prioritetna za donosioce odluka, stav je stručne javnosti. Kako pokazuje MONS platforma, osnovni uzroci visoke dohodne nejednakosti kod nas su nizak obim i kvalitet zaposlenosti, obrazovni sistem koji ne uspeva da poništi efekte socioekonomskih nejednakosti, ili ih negde i produbljuje, ali i neadekvatna poreska i socijalna politika.

Na pitanje kako smanjiti jaz između bogatih i siromašnih koji koči razvoj zemlje, autori MONS-a predlažu unapređenje politika koje doprinose većoj zapošljivosti, poput politike obrazovanja, celoživotnog učenja, kao i aktivne politike zapošljavanja. Pored toga, progresivnije oporezivanje dohotka i bolja podrška siromašnim građanima trebalo bi da smanje jaz u dohotku između najbogatijih i najsiromašnijih.

Zadovoljstvo životom

Zanimljivo je da visina nejednakosti u nekoj zemlji utiče i na zadovoljstvo životom njenih stanovnika.

U zemljama koje imaju najmanje izražene nejednakosti, poput Norveške, Islanda, Švedske, Danske i Holandije, ljudi iskazuju i najveće zadovoljstvo svojim životom.

Bregzit i Tramp

Sociolozi i ekonomisti koji prate nejednakost kao društvenu pojavu upozoravaju da, ako ona raste u dužem periodu, kao što se to dešava u poslednje tri decenije u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji, to dovodi do socijalnih i političkih problema i promena.

U takvom rastu nejednakosti oni vide uzrok nedavnih dešavanja koja su iznenadila svet, kao što je pobeda bregzita, ali, ništa manje, i pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gabrijela S.
Zanimljivo je da uisija nije ubrojana u evropske zemlje....
Bojan
Zato se u unutrašnjosti govori da Beograd nije u Srbiji...
Zoran
Da pomenem jos jedne zasluznike to su ovi lazni sindikati koji su se uporno borili za direktorske plate cuvajuci i svoja visoka primanja oko200000mesecno.
Ilic Momcilo
Da ponovim jos jednom,mozda neko i zapamti. Na bivsoj BK TV u emisiji Olivere Kovacevic, "Zamka",tadasnji visoki drzavni funkcioner Zoran Zivkovic je rekao da je nas zadatak da stvorimo bogatu klasu. Na zalost uspeli su i to preterano.A koliko se zna on je redak politicar koji je "osiromasio". I sada mesetari po politici,djavo mu ne da mira i ko zna kakav nam je sada zadatak spremio,posto je ovaj, zahvaljujuci njegovim nadljudskim naporima da nam ulepsa zivot, uspesno izvrsen.
Zoran
Hvala Bogu da neko progovori o ovom svojevrsnom ratu prema sopstvenom narodu. Ekonomisti ocigledno imaju mnogo precih stvari. Tu nehumanu ali i nepatriotsku praksu koju je utemeljio Dinkic i G17 zajedno sa Piticem i Vlahovicem treba pod hitno prekinuti. Imamo najvece razlike u Evropi i najvaca zahvatanja iz minimalca i nizih plata. Po americkim analizama velike razlike su pored drugih stvari i direktan podsticaj kriminalu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.