Naši ratari oru u Rumuniji

Zrenjanin – Već nekoliko godina srpski ratari iz srednjeg Banata prelaze u Rumuniju i tamo obrađuju zemlju. Posao im se isplati jer Rumunija daje povoljne uslove za obradu poljoprivrednih površina, a vlasnici nude dovoljno zemlje u zakup koji je mnogo jeftiniji nego kod nas.

– Naši građani tamo osnivaju i agrarne firme koje se bave obradom zemlje i zasad taj posao ide odlično. Tamo odvozimo samo našu mehanizaciju. Naši susedi nude odlične subvencije za proizvedenu robu i uredno ih isplaćuju – kaže za „Politiku” Pera Milankov, predsednik opštine Nova Crnja, čovek koji se ceo život bavi ratarstvom i politikom, pa je već treći mandat, kao poljoprivrednik, predsednik opštine Nova Crnja, što je retka pojava.

Zemlju u Rumuniji, pedesetak kilometara od Srpske Crnje gde živi, obrađuje u okolini Temišvara i zajedno s još jednim ortakom ore oko 600 hektara. On pojašnjava da je još nakon pada Čaušeskua, pred kraj prošlog veka, u Rumuniji propalo na hiljade državnih poljoprivrednih gazdinstava. Naši susedi su masovno odlazili u inostranstvo, a oni koji su ostajali nisu bili vični da se bave ratarstvom. Sproveden je i proces restitucije, odnosno povratka zemlje bivšim vlasnicima. Ni oni ni njihovi naslednici nisu se upuštali u zemljoradnju pa se kod naših suseda pojavio višak zemljišta. S njom se malo trgovalo, a cena ovoj nekretnini je naglo pala. Sve se događalo uporedo s otvaranjem Rumunije prema svetu i u procesu njenog ulaska u Evropsku uniju koja je konstantno vršila pritisak da se dozvoli prodaja zemlje strancima. Najviše su se zainteresovali Italijani, čak mnogo više od Nemaca koji su ovde živeli u velikom broju pa su se iselili. Sada je većina obradivog zemljišta u rukama stranaca, a oni je ne obrađuju već je daju u zakup i najverovatnije čekaju da joj poraste cena da bi zaradili na njenoj prodaji.

– Rumunska poljoprivreda stagnira i država hoće da je podstakne pa daje solidne subvencije svakom ko tu zemlju obrađuje, bez obzira da li je državljanin ili ne. Tako su su se i naši ratari zainteresovali da seju biljke kod suseda i taj posao ide dobro. Dobijamo subvencije i to od 180 do 500 evra po hektaru što zavisi od kulture koja se seje. A zakup je četiri puta jeftiniji nego kod nas. Ovde je hektar 400 evra tamo 100 evra. Rumuni nemaju ni kulturu ni tradiciju ratarenja. Tamo je malo radnika, naročito onih s iskustvom i potrebnim znanjima u poljoprivredi, a veliki je problem naći traktoristu. Zato naši zemljoradnici tamo dobro prolaze i sada već obrađuju oko 5.000 hektara – kaže Milankov.

On ističe da Rumuni ne prave probleme oko ulaska naše mehanizacije, pa čak je i saobraćajna policija prema ratarima mnogo tolerantnija od naše. Tamo je dobro i razrađeno tržište na kome je izražen manjak poljoprivrednih proizvoda, pa nema problema oko plasmana. Isto tako repromaterijal ima sličnu cenu kao kod nas.

Svi ovi navodi su nam potvrđeni i u zrenjaninskoj privrednoj komori, a interesantno je da naši sagovornici o ovoj temi ističu da je ona poučna za našu zemlju jer se vidi kako može da se odrazi slobodna prodaja zemlje strancima, a na taj korak i nas obavezuje EU. Naglašavaju da su iz tih razloga Mađari i Poljaci odložili obaveznu prodaju zemlje strancima.