Umesto odliva mozgova da okupimo pamet

„Nismo jedini koji ovde uspešno rade niti su igre jedino što znamo. Ono što fali jeste podrška i to smo rešili da promenimo”, rekao je Milutinović, predsednik novoformirane Inicijative digitalna Srbija. Ovo neprofitno udruženje okuplja devet uspešnih kompanija koje su postavile za cilj da ujedine srpsko društvo oko digitalizacije, verujući da postoji šansa da iz četvrte tehnološke revolucije ne izađemo kao gubitnici već možda kao jedni od lidera.

Na skupu u ponedeljak obećali su da će dati doprinos u obrazovanju, podsticati preduzetnički duh, pomagati preduzetnicima znanjem i u prikupljanju početnih sredstava. Nastojaće da se Srbija pročuje kao sjajno mesto za rad, spajaće digitalne inovacije sa industrijom i predlagati promene uslova poslovanja. Uvereni su da Srbija sa ovakim kapitalom znanja može da bude relevantna na svetskoj mapi i da je trenutna situacija u potpunom neskladu sa našim potencijalima.

„Ne samo da možemo da sprečimo odliv mozgova. Zašto ne bismo uvozili pamet. U ’Nordeus’ je 34 ljudi došlo iz Njujorka, Londona, San Franciska, Novog Zelanda... Imamo šansu da iz ove revolucije izađemo kao bolje i uspešnije društvo, da možda isplivamo na vrh ili blizu njega”, poručio je Milutinović.

Za to je neophodno da napravimo „kvantni skok” kako bismo nadoknadili trenutni zaostatak, što, smatraju učesnici inicijative, nije neizvodljivo. Kao uzor može da posluži pozitivno iskustvo Irske, koja je iz ekonomije zasnovane na poljoprivredi izrasla u visokotehnološki i inovativni ekosistem.

 „Znanje je ultimativni kapital jedne zemlje, a mi taj kapital imamo. Naši stručnjaci su spremni da podele znanje i doprinesu proizvodnji novih stručnjaka. Ne bi trebalo da budemo samo jeftina radna snaga drugima, nego inovatori”, poručio je Igor Bogićević, jedan od osnivača kompanije „Seven bridžiz”.

Informacione tehnologije su ušle na velika vrata i u poljoprivredu. Bez njih biće teško sa ograničenim obradivim površinama prehraniti čovečanstvo koje će 2050. narasti na 10 milijardi. Tzv. precizna poljoprivreda za naše naučnike nije budućnost već sadašnjost. Naučni tim instituta „Biosens” pri Novosadskom univerzitetu nedavno je osvojio prvo mesto na konkursu američkog proizvođača semena soje za algoritam za pametnu setvu.

Na institutu se razvijaju alati koji omogućavaju daljinsko „očitavanje” stanja zemljišta i useva pomoću satelitskih snimaka i senzora. Dva robota su na njivama oko Novog Sada i vrše razne analize. Hiperspektralnom detekcijom moguće je otkriti bolesti biljaka ili proceniti najbolji stupanj zrelosti ploda, objasnila je profesorka Vesna Crnojević Bengin. Neki od softvera sledeće godine biće besplatno dostupni poljoprivrednicima.

Deo novoosnovane organizacije je i švajcarska kompanija RAS, koja izdaje nekoliko listova u Srbiji. I sami teško pogođeni digitalizacijom koja je udarila u temelje poslovnog modela jer je odjednom sve bilo dostupno na internetu, kompanija je morala da zaposli nove ljude sa drugačijim veštinama, rekao je Mark Dekan. On se nada da će švajcarsko iskustvo biti od koristi i drugim sektorima jer digitalizacija pogađa jednu industriju za drugom. Da bi kompanije ostale konkurentne u digitalnoj ekonomiji, potrebna je pomoć i na nacionalnom nivou i na nivou EU, poručio je Dekan.

Osnivači inicijative su „Infostud”, „Majkrosoft”, „Nordeus”, „Prajsvotershaus kupers”, „Ringier Aksel Springer”, „Seven bridžiz”, „Startit”, „Telekom Srbija” i „Telenor”, uz podršku Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Većina bioinformatičara „Seven bridžiza” je u Srbiji

Najviše bioinformatičara na svetu koncentrisano je u firmi „Seven bridžiz” i većina ih je u Srbiji. Rade na algoritmima koji pomažu naučnicima da istraže razna genetska oboljenja i rak, jer najteža bolest sve manje je biološki, a sve više računarski problem. Da bi razumeli bolest jednog čoveka, naučnici moraju da obrade podatke stotina miliona ljudi, a informatičari su im taj posao znatno olakšali