Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Agrokor” će teško izbeći bankrot

„Leks ’Agrokor’” ostavlja mogućnost da Ante Ramljak, koji upravlja „Agrokorom”, u bilo koje doba, uz saglasnost veća poverilaca, otvori stečaj
(Фото Википедија)

Reakcija prvog izvršnog direktora ruske Sberbanke Germana Grefa da hrvatska država, koja je preuzela upravljanje kompanijom, treba da preuzme odgovornost i za njen dug, ne čudi nikoga ko je pročitao „Leks ’Agrokor’”. Jer, prema ovom propisu, sva prava poverilaca su suspendovana dok traje privremena uprava, odnosno dok Ante Ramljak upravlja koncernom.

Rusi, koji su „Agrokoru” pozajmili više od milijardu evra, imaju loša sredstva obezbeđenja, pa sada u pregovorima sa predstavnicima hrvatske vlade pokušavaju da se na neki način osiguraju. Nezvanično, stav uprave ruske banke je da Ramljaku, kom tekuće finansiranje sada najviše zavisi od ruske kreditne podrške, neće pozajmiti nijedan novi dolar dok ne osiguraju vraćanje dva dolara starog zajma. Rusi, pritom, tvrdo pregovaraju, svesni činjenice da Ramljak ne može da vodi firmu bez njihovog kapitala.

Kako kažu naši izvori, procena ruskih kreditora je da je Ramljaku potrebno najmanje 300 miliona evra, a najviše 700 miliona evra novih kredita da bi sistem funkcionisao. Ramljak sa druge strane procenjuje da će i 250 miliona evra biti dovoljno, kažu „Politikini” izvori koji su s njim pregovarali. Uslovi odobravanja novih kredita biće strogi i neće toliko biti vezani za kamate koliko za osiguranje vraćanja starog duga. Da stvar bude još teža, aktuelno rukovodstvo Sberbanke koje sada pregovara sa Ramljakom nije ono isto koje je Ivici Todoriću odobravalo kredite.

I dok Ramljak, s jedne strane, ne može bez ruske kreditne podrške, Rusima je „Leks ’Agrokor’” poprilično vezao ruke. Jer u članu 41. ovog zakona navodi se da od dana otvaranja postupka privremene uprave pa do završetka „nije dopušteno pokretanje parničnih, izvršnih, upravnih i postupaka osiguranja niti postupaka vansudske naplate protiv dužnika i njegovih zavisnih i povezanih lica”.

Bez obzira na to što je i dug jednako vlasništvo ovo praktično znači da ruska Sberbanka ne može čak ni da tuži „Agrokor” pred hrvatskim sudovima, ukoliko im koncern ne vrati novac koji je pozajmio. Što opet ne znači da to neće moći da učine pred međunarodnim sudovima.

Zato je stav ruskih kreditora da država, koja je nacionalizovala firmu, sada mora da nacionalizuje i dug.

„Neka vlada onda da i državna jemstva za taj dug. Ako nisu spremni za to, neka onda vrate kompaniju na tržište. Ne bi trebalo da donosite zakon koji lišava kreditore njihovih prava nakon svršenog čina”, rekao je Gref za „Blumberg” pre nekoliko dana.

Bilo je to baš uoči sastanka predstavnika ove ruske banke sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem i upravom „Agrokora”. Gref je, takođe, pre zagrebačkog sastanka, Ramljaka okarakterisao kao „nekompetentnog”. Na taj način pokušao je da u pregovorima sa privremenim upravnikom „Agrokora” za sebe izdejstvuje bolju pregovaračku poziciju jer Ramljak navodno pregovara sa predstavnicima zapadnih banaka da mu odobre pozajmicu od oko 250 miliona evra.

Prema „Leks ’Agrokoru’”, kreditori koji finansiraju koncern posle otvaranja postupka prinudne uprave imaju pravo prvenstva. Odnosno, njihovi dugovi prvi dospevaju na naplatu pre „Agrokorovih” obaveza iz prošlosti. S obzirom na to da su Rusi pozajmili najviše onda su oni najviše i oštećeni, jer su male šanse da će svi stari poverioci Ivice Todorića moći da se naplate. S obzirom na to da su dugovi koncerna sedam puta veći od kapitala firme, to znači da neće svi poverioci uspeti da se naplate, a oni koji su dali najviše, najviše će biti i oštećeni. Zato su tokom posete Zagrebu predstavnici Sberbanke insistirali da se 100 miliona evra, koje je ova banka pozajmila koncernu u prvom tromesečju ove godine, takođe računa kao kredit s pravom prvenstva vraćanja.

Po zakonu, privremena uprava može da traje najviše 15 meseci, a, ukoliko ne bude uspeo da obezbedi novac, Ramljak može i da proglasi stečaj. Tu mogućnost predviđa i „Leks ’Agrokor’”.

U članu 45. ovog propisa se navodi da „u bilo koje doba za vreme trajanja postupka prinudne uprave sud može na zahtev privremenog upravnika, uz pribavljenu saglasnost veća poverilaca, da otvori stečajni postupak”. Pre toga, Ramljaku je formalno neophodna i saglasnost Ministarstva privrede.

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, smatra da će „Agrokor” teško izbeći stečaj.

– Za nas to ne mora da bude loše rešenje, jer će se onda kompanije koje posluju u Srbiji pojedinačno prodavati. Reč je o dobrim firmama za koje nije teško pronaći kupca. Prema tome, najgore što može da nam se dogodi je promena vlasništva. Što i nije tako strašno – kaže Vlahović.

U Srbiji, inače, u okviru ovog hrvatskog koncerna posluju „Merkator S”, „MG mivela”, „Frikom”, „Dijamant”, „Kikindski mlin” i „Nova sloga”. U njima je zaposleno nešto više od 11.000 radnika. Na sve to oko 600 dobavljača puni police „Merkatora”.

Broker Nenad Gujaničić smatra da bi bilo mnogo efikasnije da su, umesto države, upravljanje firmom preuzeli poverioci.

– Mnogo brže bi se došlo do nekog rešenja. Ovako, privremena uprava samo kupuje vreme, što ne vodi ničemu – zaključuje Gujaničić.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

boeing
kada ste duzni banci 100 hiljada vi imate problem kada ste duzni milijardu banka ima problem,stara poslovica.
Zvezdana
U vezi Agrokora u Hrvatskoj je bio potreban ekonomski intervencionizam drzave umesto jos aktivnog ekonomskog liberalizma . Nazalost u celom regionu nevidljiva ruka korupcije vlada .Mega lopovi u sebi nemaju covecnost cija je snaga u kontroli, cuvanju drugih od svojih postupaka tj.sebe. Dok god su tuzilastvo i sudstvo feudi zasnovani na strahu, ambiciji, pohlepi i karijerizmu nece se sprovoditi javni interes kako bi se u feudu sacuvala pozicija. U sudstvu u Hrtavskoj i Srbiji donesene su protiv tajkunskih preduzeca neverovarne pravosnazne sudske odluke kojima su prethodili teatralni sudski postupci u kojima je odlukama suda i sudskim postupkom povredjen zakon. Potrebno je preispitati zakonitost takvih sudskih odluka. Dogodile su nam se najvece organizovane tajkunske pljacke pod okriljem politickog sistema A. Ramljak realno nista nije preduzeo kada je u potanju restruktuiranje. Njegove odluke nisu bile poslovne vec politicke. Pozadina je dogovor politike-tajkuna- banaka i osig.kuca
Nostradamus
Tako zavrsavaju nasi balkanski "biznismeni", koji kada dovoljno pokradu i iznesu novac na sigurno, jednostavno bankrotiraju. Svo vreme njihov biznis se zasniva na korupciji i politickim vezama. A politicari kao i uvek u predizbornoj kampanji "ostro obecavaju biracima" i kada im legne lova na tajne racune, onda promene pricu i tako u krug. Svi kraduckaju i vesele se, dok narod pase travu i voli svoje "vodje". Cena ucenja "demokratije" u kojoj se korupcija ukida tako sto se uvede lobiranje. Jer kod korupcije je lose to, da novcem postizete politicke ciljeve, a kod lobiranja je drugacije - jer novcem postizete politicke ciljeve, he, he, he. Narode uzivaj i biraj hohstaplere na sigurnom putu u nirvanu.
Jelisaveta
Pitam se da li bi neka nemacka banka dala ovolike zajmove bez validnih obezbedjenja?
Dragan
Svetska ekonomska kriza 2008. godine je prouzrokovana odobravanjem hipotekarnih kredita bez ozbilne provere da li duznici mogu te kredite da otplacuju pre svega u SAD ali u znatnoj meri i u zemljama EU ukljucujuci i Nemacku. A onda, duznici su zbog pada plata ili gubitka posla izgubili sposobnost da otplacuju kredite, cene nektetnina su pale, hipoteke su bile nedovoljne da se otplati ostatak duga i stradale su mnoge banke.
Лука Илић
На осн. заједничког састанка у Београду, представника земаља у региону у коме послује „Агрокор“ (без Хрватске), мин. трговине Расим Љајић изјавио је на РТС-19.04. ог.на коме су осим Вучића, Љајића и Недимовића, учествовали потпредседник Савета Министара и мин. спољне трговине и економ. односа Босне и Херцеговине Мирко Шаровић,мин. еконономије у Влади Републике Црне Горе Драгица Секулић и минист. економског развоја и технологије у Влади Републике Словеније Здравко Почивалшек. Међутим, састанак је завршен без конкрет. мера. Дакле, ако сумирамо све ове закључке међунар. састанка, осим формирања министарског тима чији састав и активности нису конкретизовани, остали закључци су више списак лепих жеља и излишно обавезивање да ће се поштовати закони који и иначе морају* да се поштују. Мада је Александар Вучић најавио мере и активности које ће предупредити одливање новца из Србије, за које је рекао да неће да их саопшти медијима, по свој прилици могућности за тако нешто су већ закаснеле.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.