„Agrokor” će teško izbeći bankrot

Kako kažu naši izvori, procena ruskih kreditora je da je Ramljaku potrebno najmanje 300 miliona evra, a najviše 700 miliona evra novih kredita da bi sistem funkcionisao. Ramljak sa druge strane procenjuje da će i 250 miliona evra biti dovoljno, kažu „Politikini” izvori koji su s njim pregovarali. Uslovi odobravanja novih kredita biće strogi i neće toliko biti vezani za kamate koliko za osiguranje vraćanja starog duga. Da stvar bude još teža, aktuelno rukovodstvo Sberbanke koje sada pregovara sa Ramljakom nije ono isto koje je Ivici Todoriću odobravalo kredite.

I dok Ramljak, s jedne strane, ne može bez ruske kreditne podrške, Rusima je „Leks ’Agrokor’” poprilično vezao ruke. Jer u članu 41. ovog zakona navodi se da od dana otvaranja postupka privremene uprave pa do završetka „nije dopušteno pokretanje parničnih, izvršnih, upravnih i postupaka osiguranja niti postupaka vansudske naplate protiv dužnika i njegovih zavisnih i povezanih lica”.

Bez obzira na to što je i dug jednako vlasništvo ovo praktično znači da ruska Sberbanka ne može čak ni da tuži „Agrokor” pred hrvatskim sudovima, ukoliko im koncern ne vrati novac koji je pozajmio. Što opet ne znači da to neće moći da učine pred međunarodnim sudovima.

Zato je stav ruskih kreditora da država, koja je nacionalizovala firmu, sada mora da nacionalizuje i dug.

„Neka vlada onda da i državna jemstva za taj dug. Ako nisu spremni za to, neka onda vrate kompaniju na tržište. Ne bi trebalo da donosite zakon koji lišava kreditore njihovih prava nakon svršenog čina”, rekao je Gref za „Blumberg” pre nekoliko dana.

Bilo je to baš uoči sastanka predstavnika ove ruske banke sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem i upravom „Agrokora”. Gref je, takođe, pre zagrebačkog sastanka, Ramljaka okarakterisao kao „nekompetentnog”. Na taj način pokušao je da u pregovorima sa privremenim upravnikom „Agrokora” za sebe izdejstvuje bolju pregovaračku poziciju jer Ramljak navodno pregovara sa predstavnicima zapadnih banaka da mu odobre pozajmicu od oko 250 miliona evra.

Prema „Leks ’Agrokoru’”, kreditori koji finansiraju koncern posle otvaranja postupka prinudne uprave imaju pravo prvenstva. Odnosno, njihovi dugovi prvi dospevaju na naplatu pre „Agrokorovih” obaveza iz prošlosti. S obzirom na to da su Rusi pozajmili najviše onda su oni najviše i oštećeni, jer su male šanse da će svi stari poverioci Ivice Todorića moći da se naplate. S obzirom na to da su dugovi koncerna sedam puta veći od kapitala firme, to znači da neće svi poverioci uspeti da se naplate, a oni koji su dali najviše, najviše će biti i oštećeni. Zato su tokom posete Zagrebu predstavnici Sberbanke insistirali da se 100 miliona evra, koje je ova banka pozajmila koncernu u prvom tromesečju ove godine, takođe računa kao kredit s pravom prvenstva vraćanja.

Po zakonu, privremena uprava može da traje najviše 15 meseci, a, ukoliko ne bude uspeo da obezbedi novac, Ramljak može i da proglasi stečaj. Tu mogućnost predviđa i „Leks ’Agrokor’”.

U članu 45. ovog propisa se navodi da „u bilo koje doba za vreme trajanja postupka prinudne uprave sud može na zahtev privremenog upravnika, uz pribavljenu saglasnost veća poverilaca, da otvori stečajni postupak”. Pre toga, Ramljaku je formalno neophodna i saglasnost Ministarstva privrede.

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, smatra da će „Agrokor” teško izbeći stečaj.

– Za nas to ne mora da bude loše rešenje, jer će se onda kompanije koje posluju u Srbiji pojedinačno prodavati. Reč je o dobrim firmama za koje nije teško pronaći kupca. Prema tome, najgore što može da nam se dogodi je promena vlasništva. Što i nije tako strašno – kaže Vlahović.

U Srbiji, inače, u okviru ovog hrvatskog koncerna posluju „Merkator S”, „MG mivela”, „Frikom”, „Dijamant”, „Kikindski mlin” i „Nova sloga”. U njima je zaposleno nešto više od 11.000 radnika. Na sve to oko 600 dobavljača puni police „Merkatora”.

Broker Nenad Gujaničić smatra da bi bilo mnogo efikasnije da su, umesto države, upravljanje firmom preuzeli poverioci.

– Mnogo brže bi se došlo do nekog rešenja. Ovako, privremena uprava samo kupuje vreme, što ne vodi ničemu – zaključuje Gujaničić.