Gradi se tridesetak malih elektrana u Raškom okrugu

Desetak elektrana koje pokreće snaga vode je već priključeno na državnu elektromrežu, u skladu sa postojećim prostornim planom, koji će važiti do 2025. godine, kojim je na pomenutom području predviđena gradnja 48 elektrana. 

Taj kapacitet bi zadovoljio ukupne energetske potrebe ovog dela Srbije, jer bi njihov ukupan potencijal iznosio oko 140 megavata, ne računajući one najmanje elektrane, a ni moguću iskorišćenost velikih reka za ove svrhe poput Ibra i Zapadne Morave. Razlozi za tako veliko interesovanje potencijalnih investitora je brz povraćaj uloženog novca i zarada.

Jer, cena od oko deset evrocenti za jedan kilovat, koju državni elektrodistributer plaća vlasnicima manjih hidroelektrana njima obezbeđuje dobar profit, a i uslove za brz povraćaj uloženog novca. Računa se da je to period od pet, šest godina, jer cena gradnje iznosi od 1.500 do 2.500 evra po instalisanom kilovatu, a ta povlašćenost u ceni struje koju im država plaća, shodno postojećim propisima, traje 12 godina.  

U početku, kad su pomenutim planskim dokumentom određene reke i mesta za takozvane mini hidroelektrane, brojni potencijalni investitori su u nameri da zauzmu najbolje lokacije brže-bolje podnosili zahteve urbanistima. Međutim, tada je bilo potrebno pribaviti čak 27 dokumenata, pa se dešavala i preprodaja lokacije i dokumentacije.

– Sada je to uprošćeno i ubrzano. Mi izdajemo lokacijske uslove koji važe dve godine, ali tome prethodi energetska dozvola nadležnog ministarstva i saglasnost operatera elektrodistributivnog sistema. Mislim da je tako preprodaja sprečena, a zahteva i dalje ima dosta. Desilo se nedavno da smo dobili čak 11 takvih podnesaka u jednom danu, ali je pitanje koliko će njih dobiti saglasnost – kaže Zvonko Kovačević, načelnik Odeljenja za urbanizam grada Kraljeva.

U kraljevačkoj „Elektrodistribuciji“ doznajemo da se pri davanju saglasnosti za gradnju i, kasnije, sklapanju ugovora sa proizvođačem struje od njih sve češće traži i ulaganje u podizanje novih trafo-stanica i visokonaponske mreže, jer je uglavnom reč o seoskim sredinama gde su priključenja elektrana veće snage bez toga nemoguća.

Uz to ovde se sve češće meštani pojedinih naselja negoduju zbog ugrožavanja njihovih reka gradnjom elektrana i, usled toga, promene hidroloških i mikrobioloških parametara u vodotocima. Takođe, ugrožava se i rad tamošnjih vodenica, ribnjaka, sistema za navodnjavanje...

Tako su nedavno meštani Ušća na Ibru podigli glas zbog, kako su naveli, otimanja reke Studenice i nekoliko manjih reka u njihovom kraju. Na reci Studenici je, recimo, planirana gradnja tri hidroelektrane i podizanje brane od oko 13 metara zarad stvaranja omanjeg jezera samo pet kilometara ispod manastira. Meštani tvrde da javnost o ovakvim planovima i javnom tenderu za zakup lokacija nije dovoljno upoznata, dodajući i niz drugih mogućih negativnih posledica po životnu sredinu. Ne bi bilo ni koristi za stanovništvo budući da se tu, tvrde, može zaposliti tek pet, šest radnika.  

Što se tiče drugih obnovljivih izvora energije, gradsko odeljenje za urbanizam u Kraljevu izdalo je poslednjih meseci i pet lokacijskih dozvola za postavljanje fotonaponskih solarnih panela za proizvodnju struje.