Pomoć stručnjaka traži jedan od sto alkoholičara

Na lečenje najčešće dolazi pod pretnjom otkazom, odnosno razvodom braka, a sve je veći broj njih koji na terapiju dolaze po nalogu suda. 

– Kada je 1963. Klub lečenih alkoholičara osnovan kao prvi te vrste ne samo u Jugoslaviji već i u celoj jugoistočnoj Evropi, većina bivših alkoholičara dolazila je u pratnji supruga – kaže neuropsihijatar dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti pri Institutu za mentalno zdravlje. Danas, ističe, svega trećina članova ovog kluba živi u braku.

Uslovi za članstvo u ovom klubu nisu se menjali više od pola veka – to su završeni proces lečenja u Klinici za bolesti zavisnosti i uspostavljena apstinencija od alkohola.  

Podaci SZO govore da je tri do pet odsto odrasle populacije u zapadnim zemljama zavisno od alkohola, a procena Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” svedoči da se 13 odsto odrasle populacije u Srbiji nalazi na „najboljem” putu da postanu zavisnici od alkohola. Dodatnih šest odsto populacije zbog alkohola ima narušeno zdravlje, a tri odsto se opija svakodnevno.

– U Srbiji 250.000 ljudi spada u alkoholičare. Na lečenje se javlja njih hiljadu do 2.500, što je jedva jedan procenat – upozorava dr Mladenović.

Alkoholičare je veoma teško privoleti na odvikavanje jer je u našoj sredini alkohol – član porodice, objašnjava naš sagovornik. Pićem se ne „zaliva” samo rođenje i krštenje deteta, rođendani, venčanja, ispraćaji u vojsku, nove godine i porodične slave već i pobede tima za koji se navija, problemi na poslu, u porodici... Muzički festivali kao što su „Bir fest”, „Guča” i „Egzit” su „inkubatori” koji proizvode nove zavisnike od alkohola, pa ne treba da čudi podatak da više od 70 odsto mladih pije. Rezultati velike evropske studije ESPAD govore da je u Srbiji čak 90 odsto šesnaestogodišnjaka probalo alkohol, a četiri odsto njih pije svakodnevno. 

– Alkoholizam je veliki test za prijateljstvo i za brak. Većina naših pacijenata na lečenje dolazi po nagovoru dece i supružnika. Uspeh u lečenju u velikoj meri zavisi i od toga koliko će blisko okruženje da poštuje zabranu konzumacije alkoholnih pića. Zbog toga savetujemo naše pacijente da odaberu trojicu najbližih prijatelja da im budu saradnici u lečenju. Njima detaljno objasnimo koliko je važno da osoba ne bude okružena izazovima barem godinu dana po završetku lečenja i zamolimo ih da u njegovom društvu piju samo bezalkoholna pića. Čak je i patrijarh Pavle dozvolio da se pričešće obavlja sokom od borovnice – naglašava dr Ivica Mladenović i dodaje da većina pacijenata u klub dolazi dve-tri godine po završetku lečenja.

Veliki broj njih aktivno učestvuje u radu sportske, šahovske, planinarske, turističke i informativno-kulturne sekcije i piše za list „Osvit” koji već 26 godina uređuju isključivo članovi kluba.

Naš saradnik sa žaljenjem konstatuje da sve manje firmi šalje svoje zaposlene da se leče i navodi dobru saradnju sa beogradskim preduzećima PKB, GSP i „Vodovod”, čiji su socijalni radnici prošli obuku u Institutu za mentalno zdravlje i znaju kako da motivišu zaposlene da se leče od alkoholizma.

– Alkoholizam je i dalje muški problem – od deset osoba koje se jave na lečenje, osam su muškarci. Uspeh sistemske porodične terapije u našoj klinici je 71 odsto, što je fantastičan rezultat ako se ima na umu da je procenat izlečenih pacijenata na čuvenoj američkoj klinici „Beti Ford” između 20 i 25 odsto. Mi uvek ističemo da, za razliku od cigareta, piće nije privatna stvar – pod dejstvom alkohola može da se izazove saobraćajna nesreća u kojoj će stradati veliki broj ljudi, da ne pominjemo nasilničko ponašanje kome su često sklone osobe koje se opijaju – zaključuje dr Ivica Mladenović.