Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Lek­ci­je iz li­be­ral­nog ur­ba­ni­zma

Сту­дент­ски трг (Фо­то Д. Је­вре­мо­вић)

Po­vo­dom pro­jek­ta re­kon­struk­ci­je Stu­dent­skog tr­ga i me­sta za spo­me­nik Zo­ra­nu Đin­đi­ću ob­ja­vlje­no je re­a­go­va­nje Lju­bo­mi­ra Gli­go­ri­je­vi­ća („Stu­dent­ski trg iš­ču­pan iz pam­će­nja” – kul­tur­ni do­da­tak) kon­sta­tu­je da će re­kon­struk­ci­jom Stu­dent­ski trg iz­gu­bi­ti do­sa­da­šnji kul­tur­no-isto­rij­ski smi­sao, ur­ba­ni­stič­ke mo­guć­no­sti za­mi­ru, i sli­ka nje­go­vog do­sa­da­šnjeg iz­gle­da je iš­ču­pa­na iz isto­rij­skog pam­će­nja Be­o­gra­da, Sr­bi­je. Ne­iz­le­či­vo. 

Auto­ri oba pro­jek­ta, re­kon­struk­ci­je i me­sta za spo­me­nik, oči­gled­no ni­su ima­li u vi­du či­nje­ni­cu da ovaj trg ima po­seb­nu va­žnost i te­ži­nu kao isto­rij­sko ur­ba­no na­sle­đe i da no­si obe­lež­je kul­tur­ne za­šti­te vi­so­kog ran­ga, ko­ja na­ža­lost ni­je bi­la do­volj­no za­šti­će­na, pa je mo­glo do­ći do nje­nog po­ni­šta­va­nja. 

Ne­po­zna­va­nje, ili ne­po­što­va­nje kul­tur­nog na­sle­đa, u funk­ci­ji sa­vre­me­nog li­be­ral­nog i vir­tu­el­nog ur­ba­ni­zma, ola­ko vo­di do po­ni­šta­va­nja kul­tur­nih vred­no­sti vi­so­kog ran­ga, što se do­ga­đa na Stu­dent­skom tr­gu, i to je van sve­sti i bri­ge naj­vi­ših uprav­nih or­ga­na, ali i kul­tur­nih rad­ni­ka. Lj. G. je to uočio i uka­zao na pro­blem. Vi­še se ori­jen­ti­sao na oprav­da­nu kri­ti­ku ne­pri­me­re­nog pro­jek­ta re­kon­struk­ci­je tr­ga u funk­ci­o­nal­nom i estet­skom smi­slu, ne­go kul­tu­ro­lo­škom i ur­ba­no­lo­škom, kao i na ne­pri­me­re­nost iz­bo­ra i lo­ci­ra­nja skulp­tu­ra, što pro­di­re du­bo­ko u su­šti­nu za­šti­te i oču­va­nja kul­tur­nog na­sle­đa, ko­je se ola­ko za­me­nju­je for­mal­nim i mo­der­nim kre­a­ci­ja­ma di­zaj­na i ne slu­čaj­no oda­bra­nih po­zna­tih i pri­zna­tih ar­hi­te­ka­ta. Ta­ko se pa­žnja jav­no­sti skre­će sa ozbilj­nih i su­štin­skih pro­ble­ma na for­mal­ne, ko­ji iza­zi­va­ju neo­t­klo­nji­ve šte­te, ne lo­kal­ne, ne­go na­ci­o­nal­nog i in­ter­na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja, i to spa­da, ne sa­mo u kul­tur­nu, ne­go u po­li­tič­ku sfe­ru dru­štve­ne sve­sti vi­so­kog ran­ga. Otu­da, ne bi sme­lo osta­ti ne­za­pa­že­no i bez kri­ti­ke. 

Kao ur­ba­no­log, de­ce­ni­ja­ma se ba­vim pro­ble­mi­ma ur­ba­ni­zma sta­rog Be­o­gra­da i na­pi­sao sam knji­gu „Vek i po be­o­grad­skog ur­ba­ni­zma”. Pre­u­re­đe­nje sta­rog Be­o­gra­da, mo­ra­lo je da se stra­te­ški usme­ri u prav­cu po­tvr­đi­va­nja i pro­ši­ri­va­nja ur­ba­ni­ih kul­tur­nih vred­no­sti, a ne na nji­ho­vo po­ni­šta­va­nje i ta­ko ni­ka­da ne­će sti­ći do Une­sko za­šti­te. 

Evo ne­ko­li­ko či­nje­ni­ca ko­je ob­ja­šnja­va­ju kul­tu­ro­lo­ški zna­čaj Stu­dent­skog tr­ga, ko­ji je sa­mo ulič­ni deo Uni­ver­zi­tet­skog tr­ga, za­cr­ta­nog u pr­vom Pla­nu re­kon­struk­ci­je Va­ro­ši u Šan­cu, iz 1867, Emi­li­ja­na Jo­si­mo­vi­ća, pr­vog na­šeg evrop­skog ur­ba­ni­ste, pro­fe­so­ra Li­ce­ja i čla­na Dru­štva srp­ske slo­ve­sno­sti. On je pre bi­lo kog od na­ših isto­rij­skih lič­no­sti za­slu­žio spo­me­nik na ovom tr­gu, uz Pan­či­ća i Do­si­te­ja, sva­ka­ko, ali ne i Zo­ra­na Đin­đi­ća, to je ru­žna ša­la sa po­li­tič­kom ko­no­ta­ci­jom. 

Jo­si­mo­vić je za­slu­žan što je pla­nom re­kon­struk­ci­je Va­ro­ši u šan­cu, pred­gra­đa sred­njo­ve­kov­ne ci­ta­de­le, iz tur­skog i austrij­skog pe­ri­o­da upra­ve, sa tra­go­vi­ma pret­hod­ne srp­ske upra­ve i sko­ro bez ika­kvog tra­ga rim­skog Sin­gi­du­nu­ma, for­mi­ran iz­me­đu Sa­ve i Du­na­va kao ci­vil­no na­se­lje, omo­gu­ćio da se ori­jen­tal­na va­roš iz oto­man­skog do­ba, pre­u­re­di u sred­njo­e­vrop­sku va­roš, i da od­re­di da­lji evrop­ski tran­zi­ci­o­ni ur­ba­ni raz­voj sta­rog Be­o­gra­da duž Te­ra­zij­skog gre­be­na. Do Pr­vog svet­skog ra­ta, Be­o­grad je do­ži­veo ne­ko­li­ko tran­sfor­ma­ci­ja i pro­ši­re­nja, ko­ja su ga već uve­li­ko svr­sta­la u evrop­ski grad. To je za­slu­ga u pr­vom re­du Emi­li­ja­na Jo­si­mo­vi­ća, ko­ga smo sko­ro za­bo­ra­vi­li. Odu­ži­li smo mu se ta­ko što smo nje­go­vo ime do­de­li­li naj­ma­njoj uli­ci u sta­rom Be­o­gra­du, bez spo­me­ni­ka, za raz­li­ku od Đin­đi­ća, či­je ime no­si naj­ve­ći no­vo­be­o­grad­ski bu­le­var i sa­da do­bi­ja i spo­me­nik, zbog ko­ga se re­kon­stru­i­še sta­ri trg i po­ni­šta­va kul­tur­ni ur­ba­ni­tet uni­ver­zi­tet­skog cen­tra sta­rog Be­o­gra­da. Sve je to mo­glo dru­ga­či­je da se re­ši, bez ata­ka na kul­tur­no ur­ba­no na­sle­đe sta­rog Be­o­gra­da i na­no­še­nja traj­ne šte­te Be­o­gra­du i Sr­bi­ji. 

Prof. dr Mi­ro­ljub Ko­jo­vić, ar­hi­tek­ta, ur­ba­ni­sta, pla­ner

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

kapetan bele lade
Medijski mrak I katastrofe u koje ide Srbija su sve dublje!? Zalimo sto je kroz istoriju ili krivo tumaceno,krivo uci,sakriveno, "Istorija Srba"od beckog diplomca, do sakrivenih stradanja broja zrtava cak I zadnje agresije do istine vezane za atentat na Dr ZD, ko zasto-kako, ko je ON u stvari sta je radio I uradio I u ciju korist ili na ciju stetu? Dokle bre narode, da ne kazem braco Srbi!
Mitar Mitrović
Ko se i dalje iščuđava nek se okrene oko sebe, nek prolista novine, uključi TV.... kakvo društvo takav i urbanizam.
Boris Coko
Pored ovih novokonponovanih urbanista, zamrzecemo i gadice nam se da prostemo nasim gradom. Bilo bi bolje za nas da novac iz budzeta jednostavno ukradu,da nista ne rade, da ga ne kradu i peru preko sumanutih projekata. Zalosno je sto ljudi iz struke nisu u stanju da to sprece,gde su nestali intelektualci,kulturni radnici,zar su svi zavaljeni u svoje partijske fotelje?Koja je funkcija SANU-a? Ko moze da odbrani Beograd od ove posasti? Obicni gradjani Beograda se ionako odavno ne pitaju za svoje misljenje.
Lazar
Umni ljudi rekoše davno da je neobrazovanost srpskog naroda nepremostivi kanjon. Vazno je napomenuti da je Josimovićev urb. plan star tek vek i po i da je prvi. Tako dolazimo do toga da je Beograd aumetnički grad u kome, u manjin, postoje arh. reperi, dok najvećim svojim delom predstavlja oličenje groteske. Suština koja se nameće glasi: politikanstvo prožima sve pore društva, nametnuvši se kao arbitar elegancije i dobrog ukusa. Fakulteti arhitekture postali su jadne ustanove modernog izraza po definiciji: svemu se može naći uporište i razlog bitisanja. Gde nestadoše imanentni stilovi umetničkog - arh. i urb. - saopštavanja i klasičnih metafora! Novi Beograd je posledica komunističkog shvatanja besklasne stvarnosti - lekorbizijeovski: mašine za stanovanje. Fakultet ne pronosira stil uz imanentnost, već školuje osobu koja nije kadra da razmislja u kategorijama kulture, nasleđa, dobara. Pogrešno je, kaže Šopenhauer, verovati da poslednja kazano biva i boljitak, napredak. Spasa nam nema...
Vladislav Marjanovic
Svojevremeno je cika Jova-Zmaj savetovao: "Gde god nadjes zgodno mesto, tu drvo posadi". Danas bi ovi stihovi mogli da glase: "Gde god nadjes zgodno mesto, spomenik posadi... Drvo je, barem, imalo ekolosku funkciju jer je nagradjivalo svojim hladom. Medjutim, cime mogu da nagrade spomenici? Kostaju, grad ne ulepsavaju, stvarnost ne odrazavaju, vec jedino sire mit, kult i legitimizaciju odredjenih politickih krugova kojima je to bilo potrebno u vreme kada su dali inicijativu za njihovo podizanje ne vodeci, pritom, ni racuna o urbanistickoj celini glavnog grada Srbije. Da gradski oci zaista vole svoj grad, nastojali bi da ne ruse arhitektonsko jedinstvo njegovog centra. Za spomenike ima mesta u novim delovima Beograda, a ime kontroverznog Zorana Djindjica nosi ionako jedna ulica na Novom Beogradu. Zar ne bi bilo prikladnije da mu se postavi spomenik tamo nego na Studentskom trgu ili, barem, ispred ambasade Nemacke ili SAD koje je ionako zaduzio?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.