Nedelja, 05.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dobra i loša ljudska prava iz ugla SAD

(Фото Ројтерс)

Sjedinjene Američke Države, koje važe za najglasnijeg zagovornika poštovanja ljudskih prava, u utorak su i zvanično najavile da ozbiljno razmatraju da li će istupiti iz Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija.

Zvanični Vašington, koji se izborio za status beskompromisnog borca za poštovanje ljudskih prava, do sada je pokretao brojne mehanizme kako bi primorao vlasti na drugačije ponašanje u državama za koje smatra da krše osnovna ljudska prava i time sprovodio – politički uticaj.

Ambasadorka SAD u UN Niki Hejli je još ranije najavila mogućnost da Vašington, nezadovoljan antiizraelskim stavovima u savetu, istupi iz ovog tela. Šta bi mogao da bude razlog za povlačenje jedne od 47 članica ovog moćnog saveta – nije sasvim jasno, ako se izuzme mogućnost da je najavljeno razmatranje zapravo vrsta pritiska da ostale države odustanu od stavova sa kojima se ne slažu SAD.

Iz ugla američke administracije postoje dve pritužbe na rad ovog tela: negativni stavovi o Izraelu i uvredljivi stavovi vlada o članicama. O obe pretpostavke se može raspravljati, ali se postavlja pitanje da li su to dovoljni razlozi za napuštanje Saveta UN.

Američki mediji su prethodno pisali o stanovištu SAD da je neophodno pokrenuti reforme koje bi uklonile ono što se smatra „antiizraelskom pristrasnošću”.

Kritički stav saveta prema Izraelu je „kamen spoticanja” između saveznica i SAD, a Vašington je bojkotovao to telo tri godine dok je predsednik bio Džordž Buš. Sličan stav su SAD zauzele i povodom Rimskog statuta kojim se određuje jurisdikcija, struktura i funkcije Međunarodnog krivičnog suda. SAD, Izrael, Kina, Irak, Libija, Katar i Jemen su glasali protiv Rimskog statuta 1998. godine. Izrael, SAD i Jemen su ipak dve godine kasnije potpisali statut, međutim, administracija Džordža Buša je obavestila UN da SAD neće sebe smatrati članicom suda i da ne smatraju da imaju pravne obaveze zbog svog potpisa, što se uobičajeno tumači kao povlačenje potpisa. Zvaničan razlog SAD za ovakav postupak je „strah od ispolitizovanih postupaka kojima bi mogli biti izloženi njihovi vojnici”. Ovo praktično znači da se američkim vojnicima ne može suditi ma gde i ma kakav prestup ili krivično delo učinili. Najavivši na tronedeljnom formu u Ženevi da SAD pažljivo prate rad saveta i razmatraju svoje učešće u njemu, ambasadorka SAD pri UN je ipak naglasila da američka administracija smatra da je u „nekim oblastima potrebno značajno pojačati njegov rad”, preneo je Rojters. Jedno od takvih pitanja, kako je navela Hejlijeva, jeste i ozbiljno posvećivanje pažnje narušavanju ljudskih prava u Venecueli. Pri tome je ona pozvala vladu predsednika Nikolasa Madura da se povuče iz tog foruma UN dok „ne zavede red u svojoj kući”.

U ovoj primedbi, čak i po tonu kojim je izrečena, očigledno je da SAD žele da zadrže ulogu neprikosnovenog arbitra. A mnoge države smatraju da upravo SAD, baš na primeru Venecuele, zavode red u tuđoj kući. U Karakasu opozicija organizuje na ulicama brojne i nasilne demonstracije, ljudi ginu u sukobu sa policijom, a Maduro tvrdi da upravo SAD pokušavaju da ga nasilno zbace s vlasti, slično puču iz 2002. godine protiv njegovog prethodnika Uga Čavesa.

Venecuelanski ministar za spoljnu trgovinu Hesus Farija je pre nekoliko dana na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu rekao za „Sputnjik” da „prehrambenu krizu u Venecueli eksploatiše opozicija koja ima za cilj da destabilizuje političku situaciju u zemlji otvorenom, odlučnom i najbestidnijom podrškom SAD”. Rusija je obećala podršku Venecueli slanjem nekoliko hiljada tona brašna svakog meseca, a Putin i Maduro su prošlog meseca dogovorili saradnju u oblasti investicija, trgovine i vojnotehničke saradnje, a posebno u oblasti poljoprivrede.

Američki list „Tajm” je prošle nedelje među pet zemalja ključnih za budućnost Rusije, istina kao poslednju (posle Kine, Japana, Saudijske Arabije i Turske), uvrstio upravo Venecuelu. Zbog toga što je državna naftna kompanija Venecuele prošle godine prodala 49,9 odsto akcija ruskom „Rosnjeftu”, vlada bojazan da bi ekonomska kriza omogućila Rusiji da na velika vrata uđe na naftno tržište SAD, koje je inače zatvoreno za inostrane kompanije.

Možda ovako dubok ulazak Rusije u ono što SAD smatraju svojom zonom odgovornosti proizvodi i oštriji pristup. Mada ima i onih koji smatraju da je ambicija Niki Hejli velika toliko da može da radi i ono što Tramp ne želi. Barem dok se on ne izjasni drugačije.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan Pavlović
Dokle ćemo da slušamo američke šarene laže o demokratiji i ljudskim pravaima kada su oni najveći kršitelji istih. Saveznici su im Saudijska Arabija i kvazidržava Kosovo u kojoj vlada Albanska mafija. Podržavaju tajno Islamsku državu, a ovamo optužuju druge za terorizam. Izazvali su pučeve Turskoj Ukrajini. Kada bi nastavio unazad da nabrajam njihova "demokratska" nedela preko Iraka, Afganistana, Paname, Čilea...... bilo bi mesta za jednu knjigu. Nazovimo stvari pravim imenom. SAD su korporativna država koja ne pripada sopstvenom narodu već šaci multimilijardera koji im postavljaju predsednike i celokupnu administraciju. Nisu ni Kina ni Rusija cvećke ali bar nisu toliko licemerni. Proamerički botovi koji ovde ostavljaju kojekakve komentare meni su zbilja smešni i jadni.
Sanja Rakic
Pa sta su ti americki vojnici? Svete indijske krave? Krecu se svud po svetu a nisu odgovorni ni jednom sudu, ma sta uradili? Jesmo li to pognute glave prihvatili nacizam i Hitlerovu teoriju o nadljudima? Nismo se onda ni trebali boriti protiv nacizma. Sasvim je svejedno koja nacija, ako jedna nacija je iznad svih drugih, onda smo mi svi magarci. Muskarci su sagnuli glave i ne bore se za slobodu. Milioni malih ljudi je prihvatilo da budu robovi. Sramota.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.