Muk na Bogoslovskom fakultetu posle čistke zbog Darvina

Profesori i asistenti sa Bogoslovskog fakulteta koji su potpisali javni apel protiv peticije kojom je tražena revizija izučavanja Darvinove teorije u školama i na fakultetima u Srbiji razrešeni su svih crkvenih dužnosti, a smenjeni su i sa funkcije u radnim telima i medijima SPC, potvrđeno je „Politici” u Patrijaršiji.

Reč je o sveštenicima dr Aleksandru Đakovcu, docentu na Katedri za dogmatiku Bogoslovskog fakulteta, dr Vladanu Perišiću, vanrednom profesoru za Hrišćansku epistemologiju, Vukašinu Milićeviću, asistentu na Grupi za sistematsko bogoslovlje, Zoranu Devrnji, docentu na Katedri za kanonsko pravo, kao i đakonu Zdravku Jovanoviću, docentu na Odseku za papirologiju. Ova odluka je stupila na snagu 1. juna, ali nije objavljena na sajtu SPC-a niti na portalima eparhija u kojima pomenuti sveštenici služe. Odluku je doneo patrijarh Irinej koji je ujedno i arhiepiskop Beogradsko-karlovačke eparhije.

Osim toga patrijarh je asistentima i profesorima Bogoslovskog fakulteta zabranio da javno istupaju bez njegovog blagoslova.  

„Protiv onih koji prekrše ovo pravilo, kako je najavljeno, biće pokrenut crkveno-disciplinski postupak”, objavila je juče agencija Tanjug.

U toku jučerašnjeg dana pokušali smo da dobijemo komentar

dr Predraga Puzovića, dekana Bogoslovskog fakulteta, ali nam je on kratko odgovorio da ne zna ništa o tome i prekinuo telefonsku vezu. Slična je bila reakcija zaposlenih u pravnoj službi ovog fakulteta koji nisu želeli da nam odgovore da li najviša crkvena tela ili patrijarh mogu uticati na sudbinu zaposlenih na ovoj visokoškolskoj ustanovi.

U razgovoru za „Politiku” od 10. maja, o javnom apelu predavača s Bogoslovskog fakulteta protiv revizije Darvinove teorije, Puzović je izjavio da potpisnici neće trpeti nikakve sankcije, jer su jasno naglasili da istupaju u svoje ime, a ne u ime fakulteta.

Iako ostanu na fakultetu, pobrojani predavači neće obavljati svešteničke dužnosti u svojim eparhijama. Moći će samo da saslužuju prilikom Svete arhijerejske liturgije.

Aleksandar Đakovac bio je paroh u Crkvi roždenstva Presvete Bogorodice u Zemunu, Vladan Perišić je od 2013. obavljao dužnost paroha dubrovačkog, Vukašin Milićević je parohijski sveštenik u hramu Svetog Vasilija Ostroškog na Bežanijskoj kosi, a Zoran Devrnja je bio duhovnik u Paraklisu Svetog Jovana Zlatoustog u Studentskom gradu.

Otac Vukašin Milićević razrešen je dužnosti urednika Radija Slovo ljubve, a Aleksandar Đakovac ubuduće neće uređivati novine „Pravoslavlje”, u izdanju Patrijaršije.

Iako SPC ne bira predavače na Bogoslovskom fakultetu, Sinod, kao najviše crkveno izvršno telo, daje blagoslov svim profesorima ove ustanove kada stupe na dužnost. Asistente blagosilja nadležni arhijerej, tačnije vladika čijoj eparhiji pripadaju. Ipak, kako saznajemo, u pitanju je samo formalnost, a svi kandidati za predavače dobijaju blagoslov. 

Protođakon dr Pribislav Simić, nekadašnji dugogodišnji dekan Bogoslovskog fakulteta, objašnjava za naš list da Crkva ne može nikoga da udalji sa ove visokoškolske ustanove, budući da ih zapošljava i plaća država, tačnije Ministarstvo prosvete. Ipak, kako kaže, SPC može da traži razrešenje profesora ukoliko se utvrdi da je njihovo učenje o istinama vere u suprotnosti sa crkvenim ili ukoliko se neko od predavača ponašao sablažnjivo, tačnije nedolično ili nemoralno.

– Smatram da je SPC reagovala pomalo preoštro. Možda su samo želeli da ostanu u toku savremenih naučnih zbivanja, ne misleći na posledice ili ne poznajući dovoljno Teoriju evolucije – ističe naš sagovornik dodajući da bi ovaj slučaj trebalo da podstakne Crkvu i državu da precizno urede odnos SPC prema Bogoslovskom fakultetu.

U saopštenju SPC objavljenom pre desetak dana, po završetku Svetog arhijerejskog Sabora, navedeno je da su se predavači sa Bogoslovskog fakulteta obratili Saboru „sa ispovedanjem autentične vere u Boga (zdravi i pravi kreacionizam). Sabor je to prihvatio, ali sa napomenom da nam čitava ta rasprava, bez obzira na njihove namere i zamisli, uopšte nije bila potrebna”. Kako saznajemo, pobrojani profesori i asistenti su Saboru poslali pisano objašnjenje u kome su naveli razloge zbog kojih su potpisali Javni apel protiv inicijative za reviziju izučavanja teorije evolucije u školama i na fakultetima. Na Saboru je jedino bio prisutan vladika Maksim koji je takođe potpisao ovu peticiju i tom prilikom je žučno branio svoje stavove. Uprkos tome, on za sada i dalje obavlja funkciju episkopa zapadno-američkog, a redovni je i profesor Bogoslovskog fakulteta.

Komisija o Stepincu zaseda u Podgorici

Poslednje radno zasedanje mešovite pravoslavno-katoličke komisije koja razmatra istorijsku ulogu Alojzija Stepinca počinje danas u Podgorici. Na dvodnevnom zasedanju razgovaraće se o posleratnom delovanju kardinala, kojeg Katolička crkva želi da proglasi svecem. Naši članovi komisije, kako saznajemo, na ovom zasedanju neće zatražiti da komisija produži sa radom. Takvu inicijativu će najverovatnije pokrenuti na sastanku u Rimu, koji će biti šesti i prema ranije utvrđenoj dinamici poslednji susret mešovite pravoslavno-katoličke komisije.