Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ljudska prava žena su najugroženija na selu

Svaka deseta žena u ruralnim područjima Srbije nema zdravstveno osiguranje, a vlasnice su svega 12 odsto kuća i 16 procenata zemljišta
Учеснице конференције "Удружене: родна равноправност у локалној заједници" (Фото Танјуг)

Uprkos činjenici da obavljaju najveći deo kućnih poslova i istovremeno rade na poljoprivrednom gazdinstvu i vode računa o najmlađim i najstarijim članovima domaćinstva, žene su vlasnice svega 12 odsto kuća na selu i 16 odsto zemljišta u ruralnim područjima naše zemlje.

Svaka deseta žena koja živi na selu nema zdravstveno osiguranje, a čak 93 odsto njih nema novca da sebi uplaćuje penziono osiguranje.

Zbog toga žene na selu spadaju u jednu od najranjivijih grupa u pogledu realizacije ljudskih prava, upozorila je Branka Drašković, savetnica predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Ona je na jučerašnjoj konferenciji pod nazivom „Udružene: rodna ravnopravnost u lokalnoj zajednici”, koju su zajednički organizovali agencija UN women i razvojni program „Evropski progres”, istakla da su se žene u Srbiji u poslednjoj deceniji izborile za neke važne pozicije u politici i društvu.

„Svaka treća klupa u Skupštini Srbije pripada ženama a u Vladi Srbije nalazi se pet žena. Žene se nalaze na čelu parlamenta i na čelu ministarstva koje vodi pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Međutim, muškarci su i dalje tamo gde su novac i moć, što znači da borba za ravnopravnost polova nije završena”, zaključila je ona, dodajući da će u budžetu Srbije ubuduće biti više novca za žene preduzetnice, samohrane majke, žene u vojsci i žene koje pripadaju osetljivim društvenim grupama.

Priska Depnering, zamenica direktorke Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, podsetila je da je Vlada Švajcarske u poslednjoj deceniji podržavala uspostavljanje pravnog i institucionalnog okvira za jačanje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou i da je pružala veliku pomoć preduzetnicama i ženama iz marginalizovanih društvenih grupa.

„Danas je procenat žena u vlasti lokalnih samouprava između 20 i 25 odsto a veliki broj opština ima savete za rodnu ravnopravnost. Trideset opština u Srbiji potpisalo je povelju o ravnopravnosti između žena i muškaraca, a veliki broj njih izdvaja sredstva za programe namenjene ženama iz osetljivih društvenih grupa. Međutim, samo tri od 34 opštine u kojima se sprovodi program ’Evropski progres’ ima žene predsednice opština”, zaključila je Priska Depnering.

Konferencija o rodnoj ravnopravnosti u lokalnoj zajednici organizovana je u okviru projekta koji je agencija UN Women  sprovela u deset opština u Srbiji uz finansijsku podršku Evropske unije i Vlade Švajcarske, a koji je doprineo jačanju kapaciteta lokalnih odbornica. Ovaj projekat implementiran je kroz program „Evropski progres”, putem koga su donatori podržali i 18 projekata koje u opštinama na jugoistoku i jugozapadu Srbije sprovode lokalne organizacije za rodnu ravnopravnost sa ciljem da unaprede društveni i ekonomski položaj žena i promovišu principe rodne ravnopravnosti u lokalnim zajednicama.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stefan Petkovic
...zena kojih na selu "skoro da nema"? one zene sto Politika pise da ih nema i da se kuce polako zatvaraju jer momci nemaju koga da ozene? da, "borba zaista nije zavrsena" dok i poslednje selo ne izgubi zenskog stanovnika. Jer, ove "dobronamerne" aktivistkinje i organizacije moraju posao da zavrse.
MilosNS
Ja ne znam kako ovi ljudi misle da to ostvare, kad je na selu prilično drukčija situacija, gde vlada patrijarhat, nego u gradu. Mislite li da će muškarci to mirno gledati, a svi znamo koliko je teško menjati mentalitet. Plus, devojčice se od malih nogu tamo uče radu i podređivanju svoje ličnosti domaćinstvu i partneru. Dalje, kako je neko primetio, niko ne priča o pravima muškaraca koji ipak i najviše rade. Šta je sa njima? Te priče o emancipaciji mogu proći samo u urbanim sredinama, a nikako u ruralnim, gde život već ima svoj uspostavljeni tok stolećima unazad i nije u redu to kvariti.
Mara
Ako nece da promene mentalitet, nece moci da nadju partnerke, kao sto mnogi i ne mogu, i niko im nece biti kriv osim njih samih. A to sto se nesto radi stolecima nije argument - ako ne funkcionise, treba ga menjati. A ocigledno ne funkcionise, jer je polovina populacije podjarmljena i zeli da pobegne odatle. Ne bi odlazile da im je dobro, da su postovane, da se njihov rad ceni, da ih partneri ukljucuju u donosenje odluka, da im se ne uskracuju prava na nasledjivanje, da ucestvuju u trosenju zajednickih prihoda isto onoliko kolilko i u njihovom sticanju, da se postuju njihove potrebe - niko ne bezi od dobrog. Moja tetka zivi u domacinstvu koje dobro zaradjuje za srpske prilike, ali nema masinu za pranje sudova iako svaki dan sprema hranu za 10-15 radnika - sto da joj olaksaju? To kosta, a njeno zdravlje ne kosta nista, njen smisao postojanja je da rinta dok ne padne. A nema ni zube, jer mora da se radi, kako da ostavi posao da bi otisla 20 km do zubara? Je l' to ta tradicija?
smb
ova tema nema mnogo sa ljudskim pravima vec ekonomskim mogucnostima, privrednom snagom jednog drustva. niujednoj zemlji na svetu nema svuda sve, drustva zemalja sa mahom centralistickim sistemima su sva manje vise slicna: u glavnom gradu ("prestonici" ko predstoji kome!!!) ima manje vise sve, ostala naseljena mesta kako se uzme. ako se na mapi autoputeva evrope gledaju samo autoputevi, vidi se da je mahom u zemljama bivsih sozijalistickih uredjenja zajednicko: glavni grad. drustva zapadnih zemalja, gde je ravnopravnost, ali i privredne obaveze svakog gradjanina da brine za svoju privrednu osnovu mnogo starija i funkcionalna, raspored "udobnosti" je mnogo ravnomerniji: nemac iz minhena nece da ide do berlina u pozoriste, bolnicu, fakultet... 800 km. on ce gledati da to stvori u sopstvenom okruzenju, sistem drzavne uprave mu to dozvoljava. mentalitet i uprava srbije je sve ide iz beograda, za sve se pita beograd. a beograd, gde pre da stigne, za zbrinjavanje srbija nije mala. pozdrav.
Natasa
Ово је суштински проблем Србије без претеривања. Жене на селу живе по стандардима 19 века, често и без машине за прање веша, а о машини за судове да не говоримо. Од приватног живота немају ништа, једини провод им је да оду на неку славу или свадбу, а и то је ретко због немаштине. Када би услови били бар упола приближни стандару живота жена у Београду, верујем да би Србија оживела, села не би била пуста, поново би се рађала деца која би имала задовољне мајке. Овако свака млада девојка гледа да што пре побегне у неки већи град па макар радила најниже послове услед недостатка школе и струке. Није то никаква филозофија, погледајте села у развијеним земљама, имају све од основног стандарда које нуди и град. Овде код нас су пре свега жене на селу дискриминисане у односу на жене из града.
Тома
Људска права мушкараца су такође најугроженија на селу

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.