Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Završeni razgovori o Alojziju Stepincu

Dvodnevna sednica mešovite pravoslavno-katoličke komisije u Podgorici bila je poslednja u nizu dogovorenih tematskih sastanaka. – Na završnom susretu u Rimu, 12. i 13. jula, očekuje se da naša delegacija zatraži produžetak rada komisije
Учесници састанка у Подгорици, одржаног у Саборном храму Христовог васкрсења (Фото СПЦ)

Završetkom dvodnevnog sastanka u Podgorici stavljena je tačka na radna zasedanja mešovite komisije SPC i Hrvatske biskupske konferencije koja razmatra ulogu nadbiskupa Alojzija Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata.

Članovi komisije sastaće se još jednom u Rimu, 12. i 13. jula, kada će sumirati dosadašnji rad. Usaglašeni zaključci, ako ih bude bilo, poslužiće papi Franji u donošenju odluke o proglašenju Alojzija Stepinca za sveca.

Očekuje se da će predstavnici SPC tom prilikom zatražiti da razgovori o Stepincu budu nastavljeni, pre svega jer našim istraživačima i dalje nisu otvorena vrata vatikanskog arhiva, uprkos obećanju pape Franje da će to biti omogućeno.

Naši istoričari su, između ostalog, zatražili uvid u prepisku pape Pije Dvanaestog i Stepinca za vreme NDH-a. Takođe, značajna su i pisma koja je u Vatikan slao papski izaslanik Markone. Upućeni tvrde da je bez ovih dokumenta veoma teško steći pravu sliku o ulozi kardinala Stepinca u ustaškim zločinima u NDH-a.    

Na sastanku u Podgorici, održanom u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja, članovi komisije su razgovarali na temu: „Nadbiskup i kardinal Stepinac i komunistički progon od 1945. do 1960“. Iako je najavljeno da će ovaj susret biti jedan od najmirnijih, za predstavnike Hrvatske biskupske konferencije ovaj deo Stepinčevog života veoma je važan jer na njemu grade priču o navodnom mučeništvu ovog nadbiskupa, koji je 1946. osuđen na 16 godina zatvora i prisilnog rada, kao i na gubitak građanskih prava. Stepinac se tokom procesa uglavnom branio ćutanjem.

Kao i na prethodnim sastancima moderator sastanka u Podgorici bio je otac Bernard Ardura, predsednik Papskog odbora za istorijske nauke. SPC su predstavljali: mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop bački Irinej, episkop slavonski Jovan i ambasador Darko Tanasković, stalni predstavnik Republike Srbije pri Unesku. Svi oni su stalni članovi komisije, a osim njih argumente naše delegacije iznosili su istoričari: Ljubodrag Dimić, Milan Koljanin i Radmila Radić. Hrvatsku biskupsku konferenciju su predstavljali: zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić, biskup mostarsko-duvanjski monsinjor Ratko Perić, kao i Jure Krišto i Mario Jareb, naučni savetnici sa Hrvatskog instituta za povijest, dok je biskup požeški dr Antun Škorčević bio opravdano odsutan.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ataševac
zlo,koje treba zaboraviti.dno,dna fasizma
Нецен Ћулибрк магистар књижевности
Пресипање из шупљег у празно. Шта би наше доконе владике друго и радиле. Ништа наравно. Ово је само још једна велика бламажа. Шта нас брига кога ће католичка црква урадити и ко су њени свеци. На крају ће га прогласити 100 посто свецем а ми се само понижавамо исто као и са хапшењем Харадинаја и Муслија.
Trifun
Proglasenje Stepinca za sveca je vise politicko pitanje nego pitanje crkve i vere.. Ukoliko bi Vatkan Stepinca proglasio za sveca to bi bio veliki doprinos u rehabilitaciji ustaske NDH i ustaskih zlocina,kao i doprinos negiranju pocinjenog genocida nad Srbima,a na cemu uveliko rade politicki i katolicki krugovi u kako u Hrvatskoj,tako i u samom Vatikanu..Odluka pape Franja i patrijarha Irineja da 2 hriscanske crke rasprave ovu temu je hrabra!Uloga Vatikana i kolaboracija sa nacistima i fasistima tokom 2.sv rata,kao i u spasavanju ustaskih,fasistickih i nacistickih zlocinaca("pacovski kanali") i sakrivanje istine o pocinjenim zlocinima i genocidu je velika i do kraja nerazjasnjena..Kao sto je,do kraja nerazjasnjena kolaboracija i saradnja Brozovog rezima sa Vatikanom(uspostavljena krajem rata,kad je ishod bio poznat) u spasavanju ustaskih zlocinaca i sakrivanja pune istine o zlocinima i pocinjenom genocidu nad Srbima(Broz nikad nije posetio Jasenovac i odao pocast senima nevinih zrtava)
Божидар Митровић, доктор правних наука
У Саборном храму сабраше се око питања око којег нема разговора. Ватикан је јерес, те је небитно шта јеретици одлучују. Позиција српских преговарача је губитничка јер немају јасан захтев у двостраним преговорима. Ватикан је клерикална форма и наследник Римске империје који системски потискује СлоВене и покорава их не војним логорима него освањем њихових умова и наметањем писма Латина/латинице. "Србе" одаје олтар иза њихових леђа јер није урађен према канонима и традицији Српске православне цркве односно до врха олтарног дела храма. Екуменисти овакве олтаре правдају "традицијом" која је постојала пре раскола две цркве!! Ето индиције да ће Амфилохије као студент из Ватикана да се нађе на пола пута са Ватиканом. Срби треба да формулишу јасне захтеве: 1. захтев да Ватикан плати Србима надокнаду за геноцид који је организовао Ватикан а Степинац био извршилац, 2. Да се Ватикан покаје за геноцид над Србима у II светском рату јер је Ватикан био организатор погрома и покрштавања Срба тад и сад.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.