Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZDENKO DUPLANČIĆ, ČUVAR ZASTAVE PRVE PROLETERSKE

Spasavanje revolucije iz kontejnera

Titov obaveštajac, predsednik SUBNOR-a Savskog venca Zdenko Duplančić govori o crvenom Splitu, posleratnoj trgovini oružjem, Bin Ladenu u Beogradu i odanosti marksizmu i jugoslovenstvu
Пред мапом СФРЈ, једине земље коју сматра својом (Фото: З. Анастасијевић)
Дупланчић као млади Титов официр (Фото лична архива)

– Čekam vas tačno u 13 časova. Smrt fašizmu – odsečno je rekao drug Zdenko Duplančić, a zatim prekinuo vezu.

U dogovoreno vreme, ulazimo u kancelariju osamdesetosmogodišnjeg predsednika SUBNOR-a opštine Savski venac i predsednika Sekcije boraca Prve proleterske. Na zidu Titova fotografija u uniformi i slika maršala, rad jednog bolivijskog slikara, koja je čudnim putevima dospela u skromni kabinet jednog od poslednjih čuvara plamena revolucije. Dočekuje nas u odelu boje pustinjskog peska besprekornog kroja. Ukrasna maramica u gornjem džepu sakoa. Bela košulja, kravata, masivni prsten na levoj ruci.

S energijom mladića koji je tokom Drugog svetskog rata kao skojevac učestvovao u najvećim bitkama, proslavljao rođendan tokom operacija za oslobađanje Beograda, ustaje iz fotelje i staje pored mape SFRJ. To je bila i ostala njegova zemlja. Bez graničnih prelaza, pasoša i građanskih ratova.

Potom otvara fioku i poklanja mi značku Prve proleterske. Ima ih još dvadesetak. Posle raspada njegove zemlje, značke su umalo završile u kontejneru, ali ih je on pokupio i spasao. Ideologija mu je poražena, zemlja rasparčana, ali su zastava i značke ostale u sobičku uspomena.

I on sam kao da je muzejski eksponat, poput originalne zastave Prve proleterske, koju je samo on mogao da preuzme iz muzeja i sačuva je za sebe i nekoliko saboraca. Pitanje je da li će imati kome da je preda u nasleđe jer kako će današnji klinci razumeti njegov život: od odrastanja u crvenom i jugoslovenskom predratnom Splitu, odlaska u partizane sa 14 godina i mistične karijere u vojnoj Kontraobaveštajnoj službi, famoznom KOS-u, najmoćnijem Brozovom holdingu.

– Po rođenju sam Hrvat, ali meni to ništa ne znači. Ostao sam marksista i Jugosloven – nastavlja kolekcionar tajni druge Jugoslavije. Splićanin plemićkog porekla, izdanak imućne familije Duplančića, koja je imala i porodični grb, ni u poznim godinama nije skrenuo ni milimetar s Titovog puta. Njegova ispovest podseća na priče iz filmskih žurnala „Zastava filma”, dok na karti prepoznaje svaku tačku na kojoj je vojevala slavna Prva proleterska. I on s njom, nadahnut kao dečak komunističkim idealima. I tada, i sada.

– Drugovi su ošacovali da sam, kao gimnazijalac, pogodan za partijski rad, pa sam tih ratnih godina, kao trinaestogodišnjak, postao član SKOJ-a. Pričali su nam o marksizmu, okupaciji, borbama… Kod nas se fudbal nije igrao tokom okupacije. Na Hajdukovom igralištu su bili tenkovi.

Kada je Italija kapitulirala, u Splitu se predala čitava divizija. Trebalo je evakuisati ogroman vojni materijal, ali su u Sinju bile jake snage ustaša i Nemaca. Split je morao da se odbrani.

– Dvadeset dana smo držali položaje. Nas skojevce su rasporedili u Prvu proletersku. Imao sam 14 godina. Niko nas nije terao u partizane, nismo mi bili kao Srbi u Lici, Kordunu ili Slavoniji, koji su morali ići u partizane jer su ih ustaše klale.

Drug Zdenko je učestvovao i u oslobođenju Zagreba i stigao sve do Trsta. Kao perspektivnog kadra, posle rata ga šalju u Moskvu, gde završava vazduhoplovnu vojnu akademiju, a Veljko Vlahović ga postavlja za partijskog sekretara grupe 19 jugoslovenskih pitomaca u Moskvi. Njegova grupa je uspela da položi državni ispit pre Rezolucije Informbiroa. Duplančić se vraća u Komandu vazduhoplovstva.

Posle sukoba sa Staljinom, Titova vojska dobija naoružanje od Zapada, a on putuje u Ameriku gde se školuje godinu dana. Potom je postavljen u odeljenje za vezu sa stranim vojnim predstavnicima, kao načelnika Vazduhoplovno-mornaričkog odseka. Prekaljen u borbama, školovan u Moskvi i Americi, nalik Klerku Geblu, idealan je prototip oficira KOS-a, vojne kontraobaveštajne, zadužene za sprečavanje dejstava stranih obaveštajnih službi na jedinice i oficire JNA.

Postoje li pipci KOS-a i danas, pitam ga. Nonšalantno odgovara: „Nije više toliko moćan”

Posle pomirenja sa SSSR-om, Jugoslavija se vraća na nabavku sovjetskog naoružanja, a pukovnik odlazi ponovo u Moskvu, od 1974. do 1979. godine.

– Sve savremeno naoružanje JNA je prošlo kroz moje ruke. Potpisao sam licencu za tenk T-72, onda „migove” i raketne sisteme. Imao sam diplomatski status. Dok sam bio u Moskvi, Tito je dva puta dolazio – nastavlja drug Zdenko.

Kaže da maršala nije lično upoznao. Samo mu je slao informacije.

Kada se vratio u Beograd, raspoređen je u Saveznu direkciju za rezerve i promet specijalnih proizvoda. U prevodu, trgovina oružjem. Kontrolisao je posao s nesvrstanima.

– Bio sam zadužen i za pomoć oslobodilačkim pokretima: Palestina, Zambija, Zimbabve, Angola, Tanzanija, Uganda… Prošao sam čitavu Afriku. Kasnije sam se prebacio na sektor kupovine oružja. Tu su dolazila prava iskušenja, pokušaji podmićivanja i vrbovanja. Za razliku od mlađih kolega, odoleo sam. Nisam od onih koji mogu da jedu iz dva tanjira – kaže

Iz SDPR-a je otišao u penziju, u činu pukovnika. Mogao je biti general po hrvatskoj liniji, ali ga to nije interesovalo. Živi u dvosobnom stanu, između Zvezdinog i Partizanovog stadiona. Kada su mu nudili četvorosobni na Ceraku, odbio je.

– Ne pada mi na pamet da mrdam odavde, kad sam već čitav rat proveo po selima – rekao je čovek koji mnogo zna. I to da je u Beograd dolazio Bin Laden po oružje.

– Svakakvi tipovi su se ovde muvali. Liferanti su želeli da kupe oružje za kojekakve pokrete, za diverzante. Nisu dobili ništa – nastavlja stari obaveštajac.

Pitam ga da li je imao kontakte s Bin Ladenom.

– Kao da je važno – odgovara Zdenko. Mučno mu je da govori o svemu što se kasnije događalo, zato što zna pravu istinu. To mu je bio posao. Istina je bolna i razočaravajuća. Zdenko Duplančić je opisuje jednom rečju: „Sr..e!”

Dakle, to nam se dogodilo.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Srpski gerilac
Smrt nacistima - sloboda Srbima !!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.