Subota, 28.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpska platforma za sajber-bezbednost

Veća povezanost vodi većem privrednom rastu, ali samo ako su infrastruktura i uređaji bezbedni – kaže Melisa Hatavej, nekadašnja savetnica Obame i Buša
На интернету ништа није 100 посто сигурно (Фото Ројтерс/К. Рампел)

Srbiju je zaobišao virus koji je prošlog meseca zarobio računarske sisteme u više od 100 zemalja, ali nećemo čekati novi sajber-armagedon da bismo razvili svest o potrebi zaštite informacionih sistema. Juče je na konferenciji, koju je sa partnerima organizovala misija OEBS-a, predstavljena srpska „Neksus” platforma kao okvir za sajber-bezbednost putem javno-privatnog partnerstva. Ona treba da omogući saradnju između državnih institucija, kompanija i društva u celini s ciljem razmene znanja, izgradnje kapaciteta državnih institucija i ostalih aktera i podizanja svesti i kulture o informacionoj bezbednosti.

– Ovo pitanje nije vezano za državne granice i ne mogu ga efikasno rešavati pojedinačne države. Mi možemo da poredimo 57 praksi i nađemo šta je najbolje za neku zemlju – ocenio je šef misije OEBS-a u Beogradu, ambasador Andrea Oricio.

Direktor „Majkrosofta” Željko Vujinović naglasio je da naši životi i te kako zavise od digitalnih servisa i njihove dostupnosti.

Malver ukazuje na „potpis” države
Laura Galante, direktorka američke kompanije „Fajeraj”, koja je otkrila kinesku špijunažu američkih firmi, nedavno je objavila da su ruski hakeri napadali Crnu Goru pred učlanjenje u NATO. Ona je potvrdila da je teško otkriti ko stoji za sajber-napada.– Ipak, poslednjih desetak godina istraživači su dosta napredovali. Sofisticiranost malvera je dobar pokazatelj: da li je kupljen na internetu za 20 dolara ili je u razvoj uloženo 10 godina i mnogo truda da prođe neopaženo. Napravili smo mnogo nezavisnih istraživanja alata grupe ATP 28, koja se povezuje s ruskom vladom i uvek smo dolazili do zaključka da iza njihove kampanje stoji država. To je alat za koji je potrebna decenija razvoja, mete koje napadaju poklapaju se sa ruskim interesima, a način na koji informacije dospevaju na internet i kako se koriste u skladu je sa onim što ruska vlada godinama pokušava da ostvari – objašnjava Galante.

– Preti opasnost od zloupotrebe informacija kao jednog od danas najbitnijih resursa, ali i nedostupnost servisa takođe ima visoku cenu. Najbitnija je podrška države ovoj temi, da budemo spremni na preventivne mere. Na internetu ništa nije 100 posto sigurno, ali mi naše sisteme umemo da zaštitimo i razmena informacija između svih učesnika u IT svetu je bitna – rekao je Vujinović.

Melisa Hatavej, bivša koordinatorka za sajber-pitanja u dve prethodne američke administracije (Buš i Obama), iznela je stav da nijedna zemlja nije spremna za sajber-izazove i da moramo proaktivno da reagujemo jer ekonomska budućnost sveta zavisi od interneta kojem se može verovati. Veća povezanost vodi većem privrednom rastu (porast BDP od četiri do 10 odsto), ali samo ako su infrastruktura i uređaji bezbedni tako da sajber-bezbednost treba shvatiti kao „porez na rast”.

Karmen Gonsalves, iz holandskog odeljenja za sajber-politiku, rekla je da je njihova ekonomija u velikoj meri zavisna od interneta i zbog toga veoma ranjiva. Veliki napad iz 2011. bio je poziv na buđenje i opomena da moraju da ojačaju međunarodnu saradnju, jer je napad došao spolja.

– Sajber-bezbednost nisu samo tehnička pitanja. Moramo da utičemo i na ponašanje loših aktera, da ih odvratimo od aktivnosti koje nam ugrožavaju ekonomsku i političku stabilnost. Međunarodni zakon bi trebalo da reguliše i sajber-domen – dodala je Gonsalvers.

Za Melisu Hatavej, koja danas savetuje vlade raznih zemalja u domenu sajber-bezbednosti, ključno je obrazovanje.

– Obami sam savetovala široku kampanju. Da se ja pitam, unajmila bih „Dizni” da je sprovede. Svaki njihov uspešan film je videlo više od 100 zemalja, a pesme i poruke pamte i roditelji i deca – rekla je juče na skupu.

Kao uspešne primere privatno-javnog partnerstva u SAD ona je navela finansijski sektor, koji aktivno razmenjuju informacije u cilju veće bezbednosti. U Izraelu je veoma snažno partnerstvo u oblasti inovacija. Vlada pomaže inovativnim kompanijama da se probiju na tržištu i da ulažu u druge zemlje.

Na koga bi Srbija mogla da se ugleda i da li vredi kopirati tuđa iskustva?

– Od svake treba uzeti ono najbolje. Oblast inovacija od Izraela. Neke druge zemlje jačaju kapacitete sudstva i policije, dok Japan obučava 50.000 ljudi na tehničkim univerzitetima – rekla je gošća iz SAD.

Platforma je rezultat zajedničkih aktivnosti OEBS-a, „Diplo fondacije”, Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga i Istraživačke stanice „Petnica”

Na pitanje da li je u oblasti sajber-bezbednosti, koja sve više postaje geopolitičko pitanje, nužno zauzeti stranu, Melisa Hatavej je odgovorila:

– Mislim da treba da stanemo na stranu onih zemalja koje pomažu da imamo bezbedan i otporan internet i infrastrukturu. Ne Amerika protiv Rusije, nego kako da zajedno doprinesemo većoj bezbednosti nečega što svi koristimo. Trenutno nema poverenja među zemljama. „Huavej” je kineski, „Kasperski” ruski, a „Majkrosoft” i „Gugl” američki. To je problem za sajber-bezbednost. Manjak poverenja je uvek problem – rekla je za „Politiku”.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
U Zakonu o informacionoj bezbednosti je izostavljeno celo Poglavlje V - "Bezbednost mreze i informacionih sistema pruzalaca digitalnih usluga" iz Direktive (EU) 2016/1148, o merama za visoki zajednički nivo bezbednosti mreže i informacionih ssistema širom Unije, verovatno zbog pokusaja uvodjenja na "mala vrata" (putem ove direktive) definicija termina "digitalna usluga" i "pruzalac digitalnih usluga". Ovom direktivom obuhvacene su, za sada, u Prilogu III. samo sledeca tri tipa digitalnih usluga: 1. online trziste, 2. veb-pretrazivac, i 3. usluga računarstva u oblaku. Uveren sam da ce prilikom prvih izmena i dopuna ovog zakona ovaj propust biti otklonjen, a da ce u medjuvremenu Evropska komisija svojim amandmanima prosiriti spisak "digitalnih usluga".
Milan Marjanovic
Stvar je u tome što sam lično sugerisao čoveku koji je to pisao, ali kao i sve ostalo u ovoj zemlji , samo je slegao ramenima i rekao da će to možda jednom biti rešeno. MOŽDA!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.