Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Karlovčani su životima branili Srpsku Vojvodinu

Detalje Bitke za Karlovce, koja se odigrala 12. juna 1848. godine, otkriva u svojoj novoj knjizi istoričar dr Žarko Dimić
Патријарх Рајачић благосиља српску војску 1848. године

Sremski Karlovci – U svojoj bogatoj prošlosti, Sremski Karlovci bili su poprište mnogih događaja, posebno vezanih za srpsku, a donekle i evropsku istoriju.

Ovde je sklopljen čuveni Karlovački mir, kojim je 26. januara 1699. godine okončan šesnaestogodišnji rat evropskih naroda s Otomanskom imperijom i započela njena propast. Karlovci, koji se posle ovog događaja nalaze u granicama Habzburške monarhije, od 1713. postaju sedište srpskih mitropolita, a od 1848. do 1918. i patrijarha.

Od tri politička događaja značajna za srpsku istoriju, dva su se odigrala u Karlovcima: Majska skupština 1848. godine, na kojoj je 1/13. maja proglašena Srpska Vojvodina i konačno su javno proklamovani zahtevi srpskog naroda (teritorijalna autonomija i izbor srpskog vojvode), koje je obećao i garantovao još austrijski car Leopold, uoči Velike seobe Srbe pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem, i Blagoveštanski sabor 1861. godine.

U Karlovcima je 12. juna (1848), došlo i do oružane bitke za sedište Srpskog narodnog pokreta i Srpske Vojvodine, kada su mesto napale mađarske trupe pod komandom generala Janoša Hrabrovskog. Detalje ovog događaja, nažalost malo zapostavljenog na račun drugih revolucionarnih i nacionalnih zbivanja tokom 1848/49, otkriva u svojoj novoj knjizi „Srpska Vojvodina – Bitka za Karlovce” istoričar dr Žarko Dimić, upravnik Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima.

„Srpski narodni pokret je ovom bitkom odgovorio na odbijanje Mađarske revolucije da prizna srpski narod kao politički na prostorima Južne Ugarske. Srbi su, isprva, imali i podršku bečkog dvora koga, doduše, nije interesovala sudbina njenih srpskih podanika, već su uplašeni od Mađara kupovali vreme za svoj opstanak u vrtlogu revolucije koja se odbijala u Evropi. Pobeda Srba u ovoj bici odredila je dalji tok srpsko-mađarskih odnosa i na istorijsku scenu iznela značajan broj ličnosti”, kaže za naš list Dimić.

Početkom juna Srbi u Karlovcima raspolagali su s dva bataljona Sremaca, 150 graničara, jednim divizionom „Karlovačkog građanskog vojinstva”, koji je bio pod komandom sugrađanina Stefana Milutinovića, te gardom pod komandom trgovca Dimitrija Kolarovića. Gardu je oformio predsednik Glavnog narodnog odbora Đorđe Stratimirović od đaka i intelektualaca, koji su se još od početka Skupštine zadržali u mestu i stavili na raspolaganje.

Žarko Dimić (Foto lična arhiva)

„Oružje kojim je srpska vojvođanska vojska bila opremljena sastojalo se od pušaka, sablji, kopalja, pištolja i topova. Graničari su na svojim puškama imali bajonete, a dobrovoljci iz Srbije su još bili naoružani i jataganima. Veći deo pušaka zaplenjen je u titelskom arsenalu. Topove je većim delom zaplenio Đorđe Stratimirović, takođe iz titelskog arsenala, a nešto je bilo saliveno u samim Karlovcima i Pančevu. Prilikom odbrane mesta 12. juna zabeleženo je da su pojedini Srbi koristili i obične batine”, navodi naš sagovornik.

O samoj bici ostala su zabeležena sećanja neposrednih učesnika – vožda Đorđa Stratimirovića, narodnog sekretara, budućeg profesora Karlovačke gimnazije, patrijaršijskog arhivara Teofila Dimića, i člana Glavnog narodnog odbora Dimitrija Matića, izabranog na Majskoj skupštini...

Mađarska vojska nastupala je od Tekija s dva bataljona redovne vojske regimente „Don Migel”, jednom baterijom topova i jednim eskadronom konjanika. Stratimirović beleži da se njihova prethodnica u 6 sati ujutro najpre sukobila s dobrovoljcima iz Srbije, s kojima je takođe bio Crnogorac Vule Vujadinović, odličan strelac, kao i nekoliko Bačvana bez oružja, samo s velikim batinama. Pošto su seljaci, nastanjeni u krajnjim kućama na ulazu u Karlovce od Varadina, otvorili iz pušaka paljbu na vojsku, usledilo je bombardovanje grada. Bilo je „očigledno da su Mađari, usmerivši artiljerijski napad na civile, hteli da unesu stah i paniku među Karlovčane”.

U napadu na Sremske Karlovce učestvovao je i divizion Majursko-petrovaradinske građanske vojske, koji je predvodio Josef Vajnberger. Pošto je usput raspaljivao svoje sugrađane proglašen je za narodnog neprijatelja i zaplenjena mu je sva imovina koju je posedovao u Karlovcima.

Žestoke borbe su se vodile do 11 časova, a sve vreme s karlovačkih crkava zvonila su zvona na uzbunu. Kada se pred Mađarima pojavio odred koji je Stratimirović na njih poslao kroz šumu, njihova vojska se povukla prema Petrovaradinu.

Mesna policija u Karlovcima, piše Dimić, poslala je Magistratu 14. juna izveštaj o napadu mađarske vojske. U njemu se navodi da je „pri napadu Petrovaradinske garnizonske vojske na varoške žitelje i Narodnu skupštinu ostalo 14 pogibivših i 26 ranjenih Karlovčana, i drugih žitelja iz okoline”, i da je 13 kuća uništeno.

Nemačka štampa navodi „krvavi incident” u Karlovcima, koje je Hrabovski bombardovao i koji su „goreli na 14 strana”. Srbi su u tom sukobu „izgubili tri stotine ljudi, a naši hrabri vojnici imali su šest mrtvih i više ranjenih”.

„Posle bitke za Karlovce srpski narod je odahnuo. Videlo se da složni mogu da se suprotstave većoj, opremljenijoj i organizovanijoj mađarskoj vojsci. Mala grupa Karlovčana je krajem 20. veka podigla skromno spomen-obeležje ovom događaju: kameni krst s datumom bitke, postavljen nedaleko, a možda baš i na mestu prvih odbrambenih položaja. Nedugo potom, podigli su još jedno, ali isto tako skromno, koje je otvorio akademik Slavko Gavrilović”, kaže Žarko Dimić.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош Ј. Косовац
Како оно рече покојни др Зоран Ђинђић:"Освојили смо Војводину, изгубили смо Косово." Центрипетална ментална сила увек човека привлачи према бољем, напреднијем. Српско ментално језгро стационирано у Београду тежило је према напредној Словенији и Хрватској. Док је примтивније албанско језгро, стационирано у Тирани, тежило према напреднијем српском Космету. Резултат:Српска елита се касно пробудила. Срби нису стигли, нити су знали, да спасу ни једно ни друго.Но,како замерити просченим умовима, како то рече Мики Манојловић за позоришне представе на "Стеријином позорју", када су катастрофалну грешку направили најнапреднији Антички Македонци и Грци. Уместо Александар Македонски, изузетно образован и војно генијалан, да поведе своју војску и освоји примтивне европске народе, па да цивилизира целу Европа, њега су привлачиле напредније цивилизације, кава је била Персија. И данас једина је држава која се најдиретктније супроставља подивљалом капитализму америчке психијатриски похлепне олигархије.
Драган П.
Ова Ваша "теорија" да освајачи теже освајању напреднијих области има толико недостатака да се сви не могу ни побројати. Да ли је Србија 1914. била напреднија од А-У монархије? Затим Пољска и СССР од Немачке 1939. и 1941? Шта тек рећи на колонијална поробљавања Африке, Азије и Америке од стране напреднијих европских народа?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.