Utorak, 27.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: NORBERT LAMERT, predsednik nemačkog Bundestaga

Dogovoreno mora da se sprovodi

I Prištini i Beogradu ponavljamo tu jasnu poruku, a osnivanje Zajednice srpskih opština je značajan deo dogovora
(Фото Немачки Бундестаг)

Posle poslanika Florijana Hana i Hansa-Petera Fridriha (službovao i kao ministar unutrašnjih poslova), zatim državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova Markusa Ederera, u Beograd u prilično kratkom periodu stiže još jedan visoko rangirani gost iz Berlina.

Predsednik Bundestaga prof. dr Norbert Lamert, koji danas dolazi u Srbiju, nalazi se na mestu prvog čoveka nemačkog parlamenta od 2005. i važi za jednog od najuticajnijih političara iz  redova demohrišćana Angele Merkel.

Institucija koju predstavlja je naročito važna za evropske intergracije Srbije budući da je upravo Bundestag adresa sa koje je Beogradu do sada najpreciznije predočavano šta se očekuje od naše zemlje na putu ka Briselu. Tokom dvodnevne posete Srbiji planirano je da se Lamert susretne sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, što je inače njihov prvi zvanični susret i da održi govor u parlamentu.

Pojačana frekvencija poseta visokih nemačkih zvaničnika, kao i dešavanja na globalnoj političkoj sceni podstakla su govorkanja u novinarskoj čaršiji da mnogo toga ukazuje da SAD zbog drugih prioriteta odustaju od liderske pozicije na Balkanu, te da će preostalu prazninu najverovatnije popuniti Nemačka.

„SAD su mnogo učinile za stabilizaciju prilika na Balkanu. Ali se skoro podrazumeva da EU i njene članice kao susedi imaju vodeću ulogu kako bi podržale Srbiju i zemlje u okruženju u ostvarivanju njihovog strateškog cilja da ispune sve kriterijume za pristupanje Evropskoj uniji. SAD pri tome jesu i ostaće važan partner”, odgovara na ovakve spekulacije za „Politiku” Norbert Lamert.

Po istoj školi mišljenja, nemačka vlada je spremna da da jak impuls Beogradu, verovatno poslednji takve vrste u doglednoj budućnosti, za ubrzavanje ulaska u Evropsku uniju...

Podrška koju pruža vlada Savezne Republike Nemačke za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji nije ništa novo i potvrđena je više puta. Jesmo i ostaćemo pouzdan partner. Nemačka je već sada najveći bilateralni donator Srbije. Od 2000. godine je Nemačka obezbedila 1,6 milijardi evra razvojne pomoći. Težište rada jeste na infrastrukturi i zaštiti životne sredine, održivom privrednom razvoju i dobrom upravljanju, u čijem je fokusu vladavina prava.

A ako su pomenute spekulacije makar donekle tačne, kakva su očekivanja Berlina od Beograda zauzvrat?

Bundestag, a i Evropska unija, jasno su istakli u zajedničkom pregovoračkom okviru šta smatraju ključnim izazovom za Srbiju, a to je reforma u oblasti vladavine prava, naročito u pravosuđu, i jačanje slobode medija kao i normalizacija odnosa sa Kosovom. Međutim, to Srbija ne čini za nas ili za pristupanje Evropskoj uniji, već je reformski put neophodan za poboljšanje životnih uslova ljudi u Srbiji.

Vaša poseta Srbiji organizovana je uoči samita lidera Zapadnog Balkana u Trstu zakazanog za 12. jul, u okviru Berlinskog procesa. Kako ocenjujete dosadašnja postignuća ove inicijative i čime niste zadovoljni?

Berlinski proces koji je 2014. pokrenula savezna kancelarka doveo je do toga da se ceo Balkan opet nalazi više u fokusu Evrope. Još važnije jeste da su u okviru Berlinskog procesa same države u regionu preuzele više odgovornosti da intenzivnije sarađuju i da se povezuju. Regionalna kancelarija za saradnju mladih iz zemalja Zapadnog Balkana za čiju izgradnju su se založile Srbija i Albanija počela je sa radom i povezuje mlade ljude iz regiona. Utvrđeni su glavni infrastrukturni projekti čije će ostvarenje dovesti do toga da ljudi i roba u regionu brže stižu do svoje destinacije. Cilj predstojećeg samita u Trstu 12. jula jeste, po mom viđenju, da se dalje radi na uspostavljanju zajedničkog tržišta od 20 miliona stanovnika koje čine države Zapadnog Balkana. Još nismo stigli do cilja i smatram da je dobro što je minister spoljnih poslova Zigmar Gabrijel dao nov impuls svojom inicijativom „Berlin process reloaded” ili, kako se to ovde kaže, „Berlin plus”.

Koliko su utemeljeni strahovi dela ovdašnje javnosti da bi program „Berlin plus”, koji pominjete, mogao da bude krajnji domet evropskih integracija Srbije i da zemlja zauvek ostane u čekaonici EU?

Berlinski proces značajno doprinosi tome da zemlje budu spremne za pristupanje Evropskoj uniji. Ukoliko uspemo da povežemo Balkan na način da privreda na zajedničkom unutrašnjem tržištu doživi uspon i ukoliko prevaziđemo konflikte iz prošlosti, onda to služi ostvarivanju cilja – pristupanja Evropskoj uniji!

Kakve su vaše prognoze, koji je realan rok da Srbija postane članica evropske porodice naroda?

Proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji postigao je solidnu dinamiku: otvoreno je osam poglavlja, dva su već privremeno zatvorena. Uskoro će se otvoriti još dva poglavlja. Međutim, mnogo važnije od brojanja otvorenih poglavlja je, po mom ubeđenju, šta se dešava u ključnim oblastima, pre svega u oblasti vladavine prava. Tek kada budu ispunjeni kriteriji po tim pitanjima i kad budu zatvorena ta poglavlja, Srbija će biti spremna za pristupanje. Mi to podržavamo i kroz svoj angažman u oblasti razvojne pomoći. Odluke, međutim, treba da donese vlada Srbije i Narodna skupština. Od toga zavisi i dinamika procesa.

Kako gledate na najnovija trvenja sa Prištinom i izbegavanje ispunjavanja obaveza iz Briselskog dijaloga? Najizgledniji kandidat za kosovskog premijera Ramuš Haradinaj je poručio da nema ništa od osnivanja Zajednice srpskih opština na Kosovu.

U Prištini i u Beogradu kažemo jasno: ono što je dogovoreno mora da se sprovede. Osnivanje Zajednice srpskih opština je značajan deo tog dogovora. Evropska unija na odličan način podržava dijalog, ali, naposletku, obe strane treba da sednu za pregovarački sto sa voljom da postignu kompromis. Dijalog je već doneo prve plodove, na primer uzajamno priznavanje ličnih karata, što je dovelo do znatnog pojednostavljenja putovanja. Međutim, još uvek postoje razne oblasti u kojima ljudi na Kosovu i u Srbiji upravo trpe posledice zbog činjenice što još nije došlo do normalizacije odnosa. Upravo tu obe strane treba da počnu, kako bi unapredile dijalog.

Šta mislite o jačanju ruskog i turskog uticaja na Balkanu? Ima li EU strategiju da odgovori na taj izazov?

Ne sumnjam u strateški interes Srbije: Srbija hoće da postane članica Evropske unije, to je njen cilj koji mi podržavamo. Već sada trgovinski odnosi sa Evropskom unijom čine preko dve trećine ukupnog obima trgovinske razmene Srbije sa inostranstvom. Poznavanje ovih podataka je bitno za sve učesnike – isto tako je bitno da se elite stalno iznova jasno izjašnjavaju za cilj, a to je pristup Evropskoj uniji. Pristup je pokretačka snaga za pozitivne promene u Srbiji i veoma je važno stvoriti širu svest o tome.

Celokupna svetska javnost bila je iznenađena izjavom kancelarke Angele Merkel, koja je prvi put veoma jasno istakla svoju bojazan da je evropskom oslanjanju na Vašington došao kraj, stavljajući pri tome znak pitanja na pouzdanost partnerstva evropskih zemalja sa SAD, ali i sa Velikom Britanijom... Kako to komentarišete?

Savezna kancelarka je potvrdila da Evropska unija mora da uzme sudbinu u svoje ruke i da reši svoje probleme. To bi trebalo da bude naš zahtev. Čvrsto povezan transatlantski savez ostaje jedna od glavnih konstanti naše politike. Evropska unija, naravno, i ubuduće želi bliske odnose sa Velikom Britanijom. Ovi odnosi trenutno obiluje temama za diskusije – a to se među prijateljima dešava.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Pik-lon
Nasta smo spali ,da nas Nemci stite od hirurga "antianesteziologa'' iz Zute Kuce!!!
MilosNS
Sprovodite vi ako vam je ćef. Ovamo slušam kako je onaj Mekalister izjavio kako je sve u redu, ali da normalizujemo odnose sa Kosovom, kao i da promenimo odnos prema Rusiji. Ma hajte molim vas! Koja (normalna) država bi nastavila da grabi prema EU? Kad je i slepac vidi koliko je sati.
Zoran Popovic
Dogovoreno je da Kosovo bude nezavisna drzava. I tacka. A to je dogovorio nas vodja i dok to ne ispuni on je predsednik i premijer.
Bubica
Ako mora da se sprovodi zasto se onda ne sprovodi? Da li to EU nema mehanizama prisile kao sto su npr. njima omiljene sankcije, crne liste i sl.? Ostaje uvjerenje da EU sama stoji iza Pristine ili su toliko dezorjentisani da ne znaju kud udaraju. Pitanje je sto mi trazimo (i dobijamo) upornim beskorisnim pregovaranjem?
Zlatko Antonijevic
pa, kada smo bili pametni da nas najveci unutrasnji problem prenesemo iz UN SADu ili Nemackoj,bice nsam onako kako oni izdiktiraju tj kako oni zele a prema .njihovim interesima Nasa posla!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.