Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Posla nema ni za doktore nauka

U Srbiji nezaposleno 29 doktora ekonomskih nauka, najtraženiji stručnjaci za softvere, ali i kuvari, tesari i zidari
Грађевинари не чекају на бироу за запошљавање (Фото Р. Крстинић)

U Srbiji čak i doktori nauka moraju godinama da čekaju na posao. Iako bi bilo očekivano da se poslodavci o njih otimaju, u praksi nije tako.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje na posao čeka –29 doktora ekonomskih nauka, 10 doktora filologije, devet doktora medicine i osam doktora bioloških nauka.

Istu muku oko zapošljavanja muče i ljudi sa završenim fakultetom i masterom. Najduže na posao čekaju profesori odbrane i društvene zaštite, politikolozi, voćarski tehnolozi, istoričari umetnosti s položenim masterom...

Na listi su još i novinari, diplomirani inženjeri organizacije rada, inženjeri za hemijsku tehnologiju, inženjeri za farmaceutsku tehnologiju, diplomirani mašinski inženjeri za proizvodno mašinstvo, kao i master sociolozi.

Uprkos činjenici da i najbolji teško dolaza do posla, u NSZ ističu da je zaključno sa prošlim mesecom nezaposlenost smanjena za 11,1 odsto u odnosu na kraj 2014. godine, kada je na evidenciji bilo registrovano 741.906 nezaposlenih. Danas ih je bez posla 659.698.

Na pitanje da li se nešto menja u strukturi onih koji čekaju posao, bar kada je reč o medicinskom osoblju, u NSZ za „Politiku”, kažu, da promena ima.

Tako je u 2016. godini zaposleno 948 medicinskih tehničara, da bi samo za prvih pet meseci ove godine s istom školom posao našlo 357. U toku cele prošle godine zaposlilo se 3.035 medicinskih sestara, a za prvih pet meseci ove godine 1.197.

Kada je reč o zapošljavanju viših medicinskih sestara, u toku 2016. ukupno je njih 83 našlo posao, dok se do maja ove godine u ovoj struci zaposlila 41 sestra.   

Od početka ove godine posao medicinskog tehničara našlo je 357, kao

636 doktora medicine, ako i šest lekara opšte medicine.

Najbrže do posla, dolaze diplomirani inženjeri informacionih tehnologija, elektrotehnike, računarstva, elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama. U toj grupi su i profesori matematike i fizike, nastavnici i profesori stranih jezika.

Sreću da u nešto kraćem roku nađu posao imaju i lekari s odgovarajućim specijalizacijama (anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri, oftalmolozi i ginekolozi...), diplomirani farmaceuti, biohemičari, stručnjaci za finansije – računovođe.

Kada je reč o zapošljavanju onih s nižim obrazovanjem do posla najbrže dolaze – zavarivači, auto-elektroničari, knjigovođe, računovođe, zanimanja u oblasti nege starih i zdravstvene negovateljice, medicinske sestre, kuvari tesari, zidari, armirači, mesari.

Kod ovih profesija je, kažu u NSZ, prvenstveni uslov za zapošljavanje odgovarajuće radno iskustvo.

 Najteže do posla dolaze radinici u oblasti tekstila i kožarstva, mašinstva i obrade metala, poljoprivrede, proizvodnje šumarstva i ekonomije, prava i administracije. Sve se manje traže i pomoćni daktilografi, birotehničari, pravni tehničari i pravnici.

Upitani da li je IT sektor i dalje među najtraženijim, u NSZ kažu, da

razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija omogućava kreiranje novih profesija koje postaju sve traženije.

Podaci iz ankete za poslodavce iz 2016. godine ukazuju da im sve više treba radnika sa tehničko-tehnološkim, i u manjoj meri, sa društveno-humanističkim znanjima.

Zanimanja kod kojih postoji najveća potreba kod poslodavaca su stručnjaci za razvoj softvera, radnici za obezbeđenje imovine i lica, šivači tekstila, zavarivači i rezači plamenom, monteri mehaničkih mašina.

Zainteresovanost ljudi koji traže zaposlenje za prihvatanje konkretnog posla, pre svega zavisi od uslova koje ponudi poslodavac. Nezaposleni nisu zainteresovani za teške fizičke poslove u poljoprivredi, rudarstvu i građevinarstvu. Češće se odbijaju i poslovi terenske prodaje (agenti osiguranja, trgovački zastupnici). Jedan od razloga je i plaćanje na procenat uz veoma mali ili nepostojeći fiksni deo. Nezaposleni odbijaju posao i zbog ponuđenih loših uslova (plata ispod prosečne, uslovi rada ispod standarda za zanimanje, neplaćen prekovremeni rad) ili poslove bez preciziranog radnog vremena.

Izbegavaju se i poslovi kod poslodavaca koji očekuju da lice obavlja više različitih poslova po sistemu „čovek za sve”.

U NSZ ističu i da je plata jedan od glavnih kriterijuma za izbor posla. One koji traže posao najviše zanimaju poslovi koji su vezani za jedno mesto ( administrativni, finansija), rad u trgovini (od nekretnina do prehrambenih proizvoda) ili u ugostiteljstvu. 

Na pitanje koliko je obrazovni sistem prilagođen tržištu rada, nadležni kažu, da je proces unapređenja započet.

Komentari26
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Čika Dragan
Pa ovo stanje ne bi smelo da iznenađuje ozbiljne ljude. U našem društvu se već godinama vode polemike o tome kako napraviti školu da "deca lako polože" a ne da deca što više nauče. Sećamo se i kako su se tetke uključivale da đacima pribave test pitanja, zar ne? I baš danas pogledah testove sa male mature i ne mogu se oteti utisku je da je čitav ispit koncipiran tako da se lako položi. I u takvoj društvenoj atmosferi imamo nezaposlenih sa završenim školama (pa i doktoratima) koje se lako polože. Apsurdna su očekivanja da će država obezbediti radna mesta onma koji završe političke nauke, žurnalistiku, sociologiju,...(to nikada i nigde nije bilo niti će biti) jer ne mali broj njih je i upisao te škole zato što se lako završi. Država se može kritikovati što društvenim novcem finansira hiper proddukciju takvih kadrova i što zapošljava politički podobne.
Sandra
Ne razumem tekst. Gde se to poslodavci otimaju o doktore nauka? Doktori nauka mogu da se zaposle na univerzitetima, naucnim ustanovama ili da se bave naucnim radom na honorarnoj bazi. Ne znam sta jedan doktor filologije moze da radi u bilo kakvoj firmi. Doktor je akademska titular, ne licenca da se dobije posao.
Naučnik
Vrlo je jednostavna i problematična situacija. Na fakultetima se doktor može i pored jakih referenci zaposliti samo preko veze. Konkursi su samo pokriće za nameštaljke članova svoje porodice i osigurane reizbore. U naučnoj ustanovi se doktor može zaposliti samo kad neko ode u penziju pa se uprazni mesto, jer postoji svima poznato ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru. A honorarno se neko može baviti, ali ne na duge staze. Znate, od nečega mora da se prehrani porodica i plate računi.
Доктор наука
Управо. Живео сам једно време на Западу. И био тамо на докторским студијама, тако да знам барем десет људи који су тамо докторирали. Од свих њих, само једна колегиница је нашла посао након завршених студија. Врло често докторанди чим заврше докторат траже неке нове постдокторске студије, да би имали извор прихода још коју годину. Кад и то прође, врло често почну да конобаришу, уграђју прозоре, штемују зидове. Пре него што упишеш докторске студије, треба да размислиш и шта ће ти то, односно да ли ће ти то дати неке могућности за запослење. А овако, чак и ако си без доктората могао да нађеш посао у струци, с докторатом постајеш "превише квалификован" за неки обичан посао.
Nada
Sa aspekta poslodavca, bolje je zaposliti prosecnog radnika, sa njim imati prosecne rezultate, dati mu minimalac ili prosecnu platu i jos imati mogucnost da ga otpustis kad god hoces, nego zapisliti doktota nauka kome moras dati platu od bar 1000e. I ne samo to, vec sa njim ne mozes da postupas kao sa robom, a sto je najgore, doktor nauka bi mogao da skapira sta ti i kako, ustvari, radis.
Ranka Paunovic
Bravo! Ne treba da budes ni doktor, dovoljno je prosecno inteligentan pa da brzo skapiras sta ko i kako radi u firmi......
Boris
Zavisi kakv ste poslodavac i čime se bavite. To što pričate važi za trafiku ili neku kafanu, piljaru... Npr vodovod mora da ima stručno osoblje, inače se dešavaju katastrofe, kao što se često desi kod nas. Odavno su sumnjivi ljudi koji nam kontrolišu vodu jer se zna kako se ovde zapošljava. A i ako privatno imate patent "Zdrave vode", za to vam trebaju stučni hemičari, gde bi doktor Hemijskih nauka bio najpoželjniji. I još jedna stvar, ne mislite da je iko pametniji od prosečnog radnika. I oni sve kapiraju, ali im nije u interesu da se bune, a i kad bi se bunili nema ko da im stane u odbranu.
Miroslav Gasic
Srbi vole da se kite titulama, kao onomad sto su nasi preci ordenjem. Od toga nema leba, sta ti znas da uradis to se ceni na trzistu, ako si dobar ekonomista svako ce te zaposliti, ne zato sto imas doktorat, nego zato sto radis posao koji je njemu potreban. Ucite decu da zive u konkretnom i prakticnom svetu, a ne u nekom apstraktnom gde doktorat sam po sebi ima neku vrednost, ima samo ako to znanje predstavlja neku vaznu stvar u realnom svetu.
Branko
Doktori ekonomskih nauka nemaju posao? Neko treba da im nadje posao? Besmislica. To vam samo govori o njihovoj strucnosti i kvalitetu njihovih doktorata.
Ranka Paunovic
Jaooooooooo...... u kom ti svetu zivis.......ma da dosao si iz dzungle, zato i ne znas.........Da bi radio u javnom toaletu u Srbiji, treba ti veza.........zato OLADI batice i ne filozofiraj posebno nama beogradjanima.......
Muradin Rebronja
Ne može da se doktorira na bilo čemu. A na čemu to je doktorirao Nikola Tesla? Ako je kreirao i/ili inoviarao neku oblast, proizvod, uslugu...neka izvoli na tržište pa da to unovči. Profesionalni fudbaleri "inovirali" jak i precizan šut na gol, pa vrede desetine miliona evra. Slično je i sa profesionalnim košarkašima, teniserima...a kod nas u ugostiteljstvu brendirani proizvod. Od burgera, pizza, sendviča, krompirića...milioneri po sistemu: "Ako hoćete da budete milioner, zadovoljite potrebe milionima ljudi. Lakše reći nego učiniti, zar ne?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.