Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kurdski referendum izazvao uzbunu

U Bagdadu, Ankari, Teheranu upozoravaju da bi stvaranje nezavisnog Kurdistana u Iraku bilo dolivanje ulja na vatru nemirnog Bliskog istoka
Курдски борци у Ираку (Фото Ројтерс)

Odluka iračkih Kurda da zakažu referendum o nezavisnosti Kurdistana izazvala je veliku zabrinutost u regionu i u Vašingtonu i Berlinu.

To je dolivanje ulja na vatru koja već godinama plamti na nemirnom Bliskom istoku koji na (ne)sreću tamošnjih građana pliva na petroleju o koji se svi otimaju.

„Imam zadovoljstvo da saopštim da će se referendum o nezavisnosti Kurdistana održati u ponedeljak 25. septembra 2017”, izjavio je Masud Barzani, predsednik kurdske autonomne oblasti na severu Iraka. Već je formulisano i pitanje na koje će odgovarati oko pet miliona pripadnika tog naroda koliko ih bitiše na tim prostorima: „Da li želite nezavisni Kurdistan?” Rezultat izjašnjavanja nije teško pogoditi.

U Erbilu, administrativnom centru kurdske autonomije, pokušavaju da umire protivnike ove inicijative. „To automatski neće značiti stvaranje nezavisne države. Mi na taj način želimo da ojačamo pozicije u pregovorima o svojim pravima sa centralnom vladom u Bagdadu”, objašnjavaju Kurdi koji su, uz podršku Amerike, 2005. godine stekli visok stepen autonomije jer su se u drugom zalivskom ratu borili na istoj strani – protiv režima Sadama Huseina. Njihovi vojnici „pešmerge” odigrali su značajnu ulogu i u zaustavljanju razornog pohoda džihadista „Islamske države” na Irak i Siriju. Ozbiljniji problemi na relaciji Erbil–Bagdad počeli su da se javljaju onog časa kada su Kurdi odlučili da samostalno izvoze naftu koja se vadi na njihovoj teritoriji. U centralnoj vladi kažu da to nije u skladu sa iračkim ustavom, da Kurdi nemaju pravo da sklapaju međunarodne ugovore.

Odluka o plebiscitu, iako je duže vreme najavljivana, odjeknula je kao bomba u regionu u kome se decenijama puca, broje mrtvi, lutaju nepregledne reke izbeglica. „Samo nam je još to trebalo”, kažu u Bagdadu, koji mesecima vodi odsudnu bitku za oslobađanje Mosula, drugog po veličini grada, koji je glavno uporište džihadista u kome su proglasili kalifat.

„Nijedna strana sama ne može da odlučuje o sudbini naše zemlje. Irak je ustavna, demokratska i suverena federalna država. Svaka odluka mora biti zasnovana na ustavu zemlje. Vlada odbacuje inicijativu Kurda”, ističu u centralnoj vladi.

I u Teheranu su protiv održavanja kurdskog referenduma. „Mi principijelno podržavamo teritorijalni  integritet Iraka. Jednostrane odluke i potezi mogu samo da dovedu do novih problema”, istakao je predstavnik iranskog MIP-a, preneli su mediji u Istanbulu.

Oštro su reagovali i u Ankari koja decenijama u istočnoj Anadoliji i na severu Iraka vodi borbu protiv „kurdskih terorista”, pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK). „Odluka Kurda je teška greška koja će otvoriti nove probleme u regionu. Teritorijalni integritet Iraka i političko jedinstvo te zemlje su fundamentalni principi koje podržava Turska i koje će braniti”, istaknuto je u saopštenju MIP-a. U Turskoj pozivaju Kurde da još jednom razmisle i preispitaju svoju odluku, pošto će ona doneti još veću nestabilnost i metež na Bliskom istoku.

U Ankari se očevidno strahuje od lančane reakcije Kurda koji žive u Anadoliji, Iranu i Siriji jer bi i oni – kao i njihovi sunarodnici u Iraku – mogli da pokušaju da ostvare vekovni san – da stvore nezavisni i ujedinjeni Kurdistan. To je jedan od najstarijih naroda na tim prostorima, koji ima vekovnu istoriju, kulturu, jezik i običaje, ali zbog igre moćnika nikada nije imao svoju državu. Prisilno  raštrkani u četiri zemlje tu sada živi oko 25 miliona Kurda, dakle bila bi to, posle Irana i Turske, najveća država u regionu.

Oglasila se i Bela kuća. „SAD podržavaju ujedinjeni, federalni, stabilni i demokratski Irak”, kratko je izjavio portparol Stejt departmenta.

U Berlinu su naglasili da podržavaju Irak u sadašnjim granicama. „Kada se neko u tom regionu igra sa idejom o promeni granica nasuprot volji drugih ili se igra sa idejom o stvaranju nove države, taj se u suštini igra sa vatrom”, istakao je predstavnik za medije nemačkog MIP-a.

Sada su oči uprte u Vašington koji poslednjih godina ima razvijene odnose i saradnju i sa Bagdadom i sa sa iračkim Kurdima. Bela kuća najverovatnije neće dozvoliti novi poremećaj odnosa snaga u tom području, jer bi to, kako se procenjuje, izazvalo nove sukobe u inače nemirnom  Bliskom istoku pošto u ovom času nije jasno kom carstvu bi se u tom slučaju priklonili Kurdi koji su vekovima, sve do današnjih dana bili žrtve zakulisnih igara i progona raznih moćnika.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

SLOBODAN MIKAVICA
Zasto uzbunu , tako mnogobrojan narod nema svoju drzavu.?Samo u Turskoj, clanici Nato pakta, tj zemala prava coveka ima ih oko 7 miliona a nemaju sva prava, koaliko znam nemaju svoje skole, univerzitet, casopise itd.
Zoran Matejić
Sramota je za covecanstvo da jedan narod, Kurdi, nemaju svoju drzavu. Jos je veca sramota da na danasnjem nivou civilizacije ne postoji jasan, jedinstven kriterijum sta je to narod, sta nacija a sta drzava (i ko ima pravo na sta, po tim kriterijumima). Ovako svaka grupa moze da bude sta im se prohte, samo im treba patronat jakih (pa tako i muslimani mogu da budu narod, po Titovom komunistickom Ustavu iz 1974. godine)... Kada Organizacija ujedinjenih nacija nebi bila marionetska ustanova, upravo bi time mogla (ne politicki, vec naucno) da se bavi u cilju pravednog, normalnog sveta i mira. A dominantni, zapadni svet na celu sa Sjedinjenim Americkim Drzavama i njihovim isturenim odeljenjem Nemackom, utopljen u svojim lazima, neka se duboko zabrinjava. U nekoj buducnosti ce se i cuditi!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.