Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Er Srbija” nastavlja let „Aeroputa”

Specijalnim amblemom koji je postavljen na sve letelice u floti „Er Srbije”, simbolično se odaje priznanje avio-kompanijama koje su tokom 90 godina stvarale istoriju putničkog vazdušnog saobraćaja na ovim prostorima
(Фото Танјуг / Ер Србија)

„Er Srbija” saopštila je da svoju devedesetogodišnjicu obeležava specijalnim amblemom na trupu letelica, koji će se nalaziti na svakom od 21 aviona tipa „erbas”, „boing” i ATR.

„Amblem je osmišljen tako da obeleži dugu i bogatu istoriju, nalazeći inspiraciju u prethodnim logotipima koje su koristili kompanije ’Aeroput’, JAT i ’Jat ervejz’, izjavio je generalni direktor „Er Srbije” Dane Kondić.

Duga istorija civilnog vazdušnog saobraćaja na ovim prostorima odbrojava se od 17. juna 1927. kada je zvanično osnovano Društvo za vazdušni saobraćaj AD „Aeroput”, tek deseta civilna avio-kompanija u Evropi i 21. u svetu. 

U februaru 1926, u Aero-klubu u Beogradu održana je konferencija na kojoj je odlučeno o osnivanju akcionarskog Društva za vazdušni saobraćaj „Aeroput”, sa potpuno domaćim kapitalom. Porođajne muke su trajale sve do 17. juna 1927. godine. Najteže je bilo zainteresovati potencijalne deoničare. Prelomnu ulogu u „marketingu” odigrao je inženjer Tadija Sondermajer, član uprave društva, rezervni kapetan i pilot sa Solunskog fronta, potonji direktor „Aeroputa”.

Sa pilotom Leonidom Bajdakom odvažio se na etapni let od Pariza do Bombaja, kako bi demonstrirali sposobnost srpskih pilota. Iz Pariza su uzleteli 20. aprila 1927. i posle 14.800 kilometara leta u 14 etapa tokom 11 dana, 8. maja sleteli su u Beograd. Dočekalo ih je 30.000 građana. Propagandni efekat je bio iznad svih očekivanja, za akcijama „Aeroputa” je nastala prava jagma i strelovito je prikupljeno šest miliona dinara kapitala.

Tim novcem kupljena su  četiri putnička aviona. Prethodno, 25. marta iste godine, otvoren je Aerodrom „Beograd”, između Bežanijske kose i leve obale Save, sa četiri poletno-sletne staze. Tridesetih godina, biće izgrađena i savremena zgrada vazdušne luke, hangari, čak i oprema za sletanje po slaboj vidljivosti.

Prvi, promotivni let u unutrašnjem saobraćaju obavljen je između Beograda i Zagreba 15. februara 1928, a letelicom je upravljao Tadija Sondermajer. Prva međunarodna linija uspostavljena je s Bečom, 7 oktobra 1929.

Do 1941. godine, „Aeroput” je izrastao u respektabilnu avio-kompaniju u evropskim razmerama, i po floti i po broju redovnih linija. U Aprilskom ratu, ljudstvo i letelice su mobilisani u 731. i 742. eskadrilu. Udar nemačkih vazdušnih snaga naneo je „Aeroputu” ogromnu štetu. Mnogi avioni su uništeni na zemlji, a neki su oboreni u letu. Tri „Aeroputova” aviona tipa „lokid” prevezla su članove jugoslovenske vlade najpre u Grčku, a potom u Egipat. Ono što je preostalo Nemci su zaplenili tokom okupacije, a u sedište „Aeroputa” u Knez Mihailovoj ulici uselilo se predstavništvo „Lufthanze”.

„Aeroput” je formalno obnovio rad 2. jula 1945. Skupštini akcionara prisustvovala je i delegacija nove vlasti na čelu sa dr Ivanom Ribarom, predsednikom Prezidijuma narodne skupštine, inače predratnim akcionarom „Aeroputa” i članom Upravnog odbora. Bio je to tek pokušaj uzleta, jer je 1. aprila 1947. stvoren JAT, a 24. decembra 1948. je „Aeroput” ugašen, na osnovu Uredbe o zabrani privatnih akcionarskih društava.

Ipak, pionirska uloga „Aeroputa” nije potonula u zaborav – i „Jugoslovenski aerotransport” i „Jat ervejz” su obeležavali 17. jun kao svoju godišnjicu nastanka, a to danas čini i „Er Srbija”.

Tadija Sondermajer, tvorac „Aeroputa”

Dvoboj u Vršcu. Trofejno oružje porodice Dunđerski u rukama dva srpska velikana posvađana oko toga čiji su avioni najbolji. Miloš Crnjanski i Tadija Sondermajer pištoljima brane svoju čast. Pesnik nišani prvi. Metak fijuknu pored pilota koji, viteški, kako ne bi ponizio, ali ni povredio svog rivala, ispaljuje metak u vazduh i odustaje od dvoboja.
Ova slika je samo jedno od svedočanstava iz života Sondermajera, avijatičara, prvog srpskog transkontinentalnog pilota, učesnika Balkanskih, Prvog i Drugog svetskog rata i osnivača časopisa „Naša krila” kome je prvi urednik bio baš Crnjanski.

O ovom majstoru letenja i velikom rodoljubu, za naš list govori Dušan Ivančajić iz Udruženja linijskih pilota Srbije. On je koordinator akcije „U čast srpskih vazduhoplovnih velikana” u okviru koje će Sondermajer danas dobiti svoja obeležja u Beogradu. Zbog zasluga za našu zemlju, a naročito za razvoj srpske avijacije Sondermajeru će u 17 časova na uglu Palmotićeve i Ulice Koste Stojanovića biti otkrivena bista, a samo sat i po vremena kasnije on će, uz Arčibalda Rajsa, dobiti i novu spomen ploču na ulazu u zgradu „Aerokluba”.

– Njegov otac bio je šef saniteta srpske vojske koji se sa našim snagama povlačio preko Albanije. Majka i sestra su mu dobrovoljno otišle u bolničarke, stariji brat je takođe bio pilot,  a mlađi brat je bio zvanično najmlađi srpski dobrovoljac koji je stradao u Cerskoj bitci sa samo 16 godina – objašnjava Ivančajić.

Tadija je, priča naš sagovrnik, takođe prošao Albansku golgotu, a posle oporavka od ovog mučnog puta, završio je izviđačku školu. Oboleo od malarije odlazi na lečenje u Francusku, ali na sopstveni zahtev napušta bolnicu i upisuje pilotske škole za borbeno gađanje i akrobacije.

– Tada se Sondermajer priključio elitnoj francuskoj eskadrili „Rode”. Za vreme rata uspeo je da obori zvanično dva, a nezvanično tri aviona barona Rihtkofena. U jednom takvom sukobu njegova letelica bila je pogođena, ali zahvaljujući izuzetnoj spretnosti on ipak uspeva da prizemlji avion i spasi se. U ovoj nesreći zadobio je užasne opekotine – priča Ivančajić.

Ni posle ove avanture, Sondermajer nije želeo da odustane od života među oblacima. U oktobru 1921. godine sa kolegama, bivšim vojnim osniva pilotima osniva Srpski Aeroklub „Naša krila” gde je bio prvi potpredsednik, dok je za prvog predsednika postavljen Matija Hođera, a za počasnog predsednika ustoličen Rajs.

Sondermajer je bio uključen u sve akcije u vezi sa osnivanjem Aeroputa, čiji je direktor bio do početka Drugog svetskog rata.

Prema rečima našeg sagovornika, osim u vojnoj i civilnoj avijaciji, nemerljiv je Sondermajerov uticaj i u razvoju vazduhoplovnog sporta kod nas.

Kada je transportni puk kojim je komandovao Sondermajer evakuisao kraljevsku porodicu iz Jugoslavije 1941. godine, Tadija je odbio da pođe sa njima. Nemci su ga zatim uhapsili i poslali u logor na Banjicu jer su zbog prezimena mislili da je Jevrejin. On je, međutim, uspeo da dokaže da mu je deda poljski biskup i tako se izvuče sa robije. To mu mnogi nisu oprostili, pa je zato preko Radio Londona emitovano saopštenje da je proglašen kolaboracionistom. Kako bi skinuo ljagu sa svog imena, Tadija je kontaktirao svoje prijatelje iz Jugoslovenske kraljevske vojske, pa su oni odmah poslali demarš britanskom radiju. U drugom svetskom ratu Sondermajer se 1944. godine priključuje partizanima, da bi posle oslobođenja Beograda završio u zatvoru.  Od stratišta ga je spasao Aleksandar Ranković, na molbu Tadijine supruge Milice. Kasnije su mu vraćena građanska prava, dozvoljeno mu je da kao honorarni inženjer radi u građevinsko-urbanističkom preduzeću „Polet”. U javnosti se njegovo ime ponovo pojavilo tek 1967, kada ga je rukovodstvo JAT-a pozvalo na proslavu četrdesetogodišnjice osnivanja „Aeroputa”. Uručen mu je simbolični buket od 40 ruža i skromna novčana nagrada. Preminuo je četiri meseca kasnije, 10. oktobra.

Ana Vuković

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

bice veselo
Bas lepo da stranci,kao vlasnik,postuju nasu tradiciju,kad su je neki morali napustiti i prodati...Vredan paznje nacionalni fenomen-koncesije!!!
Matija Soskic
Kakvi su ovo arapski simboli na avionima Er Srbije?
Raca Milosavljevic
... cestitke ... lepa ideja da se na trupovima aviona stave oznake preteca danasnje kompanije ...evo jednog detalja koji se uklapa u ovu lepu pricu ... 1914-te godine,pred izbijanje prvog svetskog rata Kraljevina Srbija je imala vise vazduhoplovno-konstruktorskih biroa nego tadasnja mocna Nemacka ...samo da se zna ...
Svetozar Pribičević
@Raca Milosavljevic- da, a prvi letovi iznad Zagreba.
Djordje
Bravo,svaka cast

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.