Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: Slobodan Šnajder, pisac

Neka novi četnici i neoustaše shvate koliko su bliski

Zamislimo Jugoslaviju kao veliku tubu iz koje su narodi, dakle ljudi koji su za to digli ruke, naprosto istisnuti kao neka pasta. Tko će sad vratiti tu pastu u tubu
(Фото РТВ/И. Михаљевић)

Slobodan Šnajder, hrvatski dramaturg i pisac, gost je festivala Krokodil. U otvorenom amfiteatru ispred Muzeja istorije Jugoslavije publika će večeras slušati odlomke iz njegovog romana „Doba mjedi” za koji je dobio najznačajnije regionalne nagrade. U njega je utkao porodičnu priču, o ocu koji je u SS jedinicama poslat za Galiciju, gde se, nakon ranjavanja i bega iz SS-lazareta našao u Crvenoj armiji i majci koja se borila na Sremskom frontu.

– Georg Kempf, kako se on zove u romanu, imao je pasju sreću: sovjetski diverzanti i poljski partizani su ga naprosto pokupili. Da su ga „pokupili” borci poljske Zemaljske armije, sigurno bi završio u nekom od staljinskih logora. Vera, kako se ona zove u romanu, „odradila” je Staru Gradišku, to je mjesto koje Perković Tompson zove kućom Maksovih mesara, slaveći pri tom Maksa Luburića.

Ono što je mene duboko zamislilo, a nakon smrti tih dvoje ljudi, jest činjenica da bi se oni morali uzajamno poništiti da su se, kako pjeva hrvatski šlager, ranije sreli (to ide ovako:„Mileno, generacijo moja, da smo se ranije sreli...”). U kontekstu vaše povijesti to vam je kao onaj djed kojega su, u vidu uniforme, desetljećima papali moljci na tavanu, da bi onda opet, kao uniforma, izašao na trgove. Krajnje je vrijeme da se novi četnici i da velim učenije neoustaše nađu na zajedničkom derneku i napokon shvate koliko su bliski. U predvečerje potpisa pakta Hitler – Staljin, Ribentrop je, nakon što je pratio paradu Crvene armije, poslao ushićeni telegram svojemu vođi: „Pa oni su kao mi!”, kaže za „Politiku” pisac Slobodan Šnajder.

Zašto vam je bilo važno da rasvetlite sudbinu svojih roditelja kroz ovaj roman?

Napisao sam roman možda zato što mi se čini da povijest, iako je matrica uvijek ista, ima mnogo više od pedeset nijansi sivog. Ispitivao sam što pokreće ljudska srca. Uniforme su stvar vojničke pragme i dekora. Vrijedno je ispitivanja ono što je ispod uniformi. Potpuno je zapanjujući uvid da ljudi koji žive u identičnim uvjetima donose suprotne odluke o tome iza koje zastave će stati. Velik dio njemačke radničke klase, protiv svih marksističkih uvida, krenuo je za hakenkrojcom. Usuđujem se ovu misao primijeniti i na nasilan raspad države: klasa nije krenula baš za hakenkrojcom, to bi bilo pretjerano reći, ali je u prvim tzv. slobodnim izborima masovno glasala protiv svojih interesa. Sad je kasno plakati za prolivenim mlijekom.

Nakon pada Berlinskog zida činilo se da ideologije koje su obeležile 20. vek odlaze u prošlost. Ubrzo se, međutim, pokazalo da su se one vratile u novim okolnostima, na prostoru bivše Jugoslavije, a potom i u čitavoj Evropi. Da li smo mi na ovim prostorima, koji imamo iskustvo nacizma i neuspeli eksperiment sa komunizmom, slabog pamćenja?

Ako je, kako vi velite, eksperiment bio neuspjeli pokušaj, drago mi je što u ovome što mi je još preostalo na Zemlji imam prilike uživati u uspjesima liberalnog kapitalizma. Ostao sam veoma ushićen himnama u hrvatskom liberalnom tisku gazdi (Ivici) Todoriću dok je ovaj milovao svoje bikove i helikopterima nadzirao rad svojih kmetova. Veoma sam impresioniran činjenicom da će Hrvatska za nekih deset godina uspjeti doseći društveni proizvod koji je imala 1985, napose u turizmu koji florira. Dođe mi da pjevam od sreće na podatak da je nekoliko desetina tisuća djece u školskoj dobi gladno. Jučer sam pročitao da će država uskratiti spasonosni lijek za sedmero djece s karcinomom jer je skup.

Kako gledate na teze onih istoričara koji izjednačuju nacističke i komunističke zločine? Da li se na istu ravan može staviti Jasenovac i Blajburg?

Režim i lajem već desetljećima, ali tko sam ja? Jasenovac i Blajburg ne mogu se staviti na istu ravan jer se ne može usporediti četiri godine državnog terora, dakle, planski provedenog i ideološki naređenog genocida, s mahnitanjem osvetničke pravde. No osvetnička pravda je najgora od svih pravdi. Za nas, koji poštujemo tradiciju partizanskog pokreta, velik problem je što nam je Blajburg zatamnjen i što počinitelji masakara nisu kažnjeni. O tome pak imate nešto u „Hrvatskom Faustu”, tom valjda zadnjem tabuu u našem liberalnom poretku koji naprosto kipti svim mogućim slobodama (tu je doduše ona glavna da gazda može nadgledati i varati svoje robove, a njihova se sloboda sastoji u tome da ostanu kuš). Taj je tamni predmet žudnje napisan 1981. U njemu imate predzadnju verziju Mefista, ustaškog intendanta, zadnji je Mefisto dakako komesar. No ispostavilo se da njegova riječ nije bila zadnja. Predzadnji Mefisto pun je slutnji dolazećeg Blajburga.

Jedno od najopakijih iskrivljenja povijesne istine nalazim u tvrdnjama da se na Blajburgu dogodilo nešto poput srpske osvete Hrvatima. To je naime potpuno na liniji ustaške propagande, kako je opisana upravo u „Hrvatskom Faustu”, da „Hrvat ne može biti komunist, jer kao komunist on prestaje biti Hrvat”

Ta slutnja se i ostvarila…

U devedesetim je počeo nov krug potiskivanja, pa je čak i sam Jasenovac postao praonica ustaškog prljavog rublja. Jedno od najopakijih iskrivljenja povijesne istine nalazim u tvrdnjama da se na Blajburgu dogodilo nešto poput srpske osvete Hrvatima. To je naime potpuno na liniji ustaške propagande, kako je opisana upravo u „Hrvatskom Faustu”, da „Hrvat ne može biti komunist, jer kao komunist on prestaje biti Hrvat”. I sam je Tuđman pod kraj shvatio da to ne vodi nikamo, pa je počeo govoriti da je, statistički uzev, s Titom otišlo više Hrvata nego pripadnika bilo kojeg drugog naroda.

Generacije intelektualaca koje su se kritički odnosile prema jugoslovenskom društvu danas gledaju na prošlost sa izvesnom nostalgijom…

Na djetinjstvo i mladost, kako je pisao stari Bachofen, uvijek pada neka lirska rasvjeta. Vi naravno ne pitate o tome. Jugoslavija sigurno nije zaslužila tako strašnu sudbinu. Ali sve je to naknadna pamet. Hegel je naučavao da su razdoblja sreće prazni listovi u povijesti. Nostalgija je, međutim, besmislena, ona je uz to odveć pasivna i komotna. Zamislimo Jugoslaviju kao veliku tubu iz koje su narodi, dakle ljudi koji su za to digli ruke, naprosto istisnuti kao neka pasta. Tko će sad vratiti tu pastu u tubu?

Političke elite, s druge strane, odbacuju jugoslovensko nasleđe…

Omraza koja prati sve što bi upućivalo na nekakvu restituciju zajedničke države podsjeća me na izreku o bratstvu i jedinstvu: da ga je trebalo čuvati kao zjenicu oka svojega. Pa zašto, dođavola, ako su naše nacionalne elite inače tako uvjerene u ispravnost svojih izbora i postupaka? Nigdje više na skeptičnom Zapadu nećete naći takvo bogobojazno štovanje države kao takve. Jerbo uopće ne postoji država kao takva. Postoje funkcionirajuće i nefunkcionirajuće države. Ako je u jednoj državi sedmero sitne djece osuđeno na smrt jer nema novca za citostatike budući da je sve preče od toga – na primjer vozni park za nekoliko desetaka potkoženih guzonja to jest vladinovaca i njihove posluge – onda živimo u nefunkcionirajućoj državi. I zbog toga umiremo. Tačka.

Komentari37
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

БоБ
просто је одвратно ово хрватско инсистирање да су усташе и четници различите стране исте медаље. Четници са усташама немају никакве сличности сем за комунисте.
MilanS'
@G-đa Katarina Krstić: Teško da se može naći napisano toliko iracionalne mržnje u par rečenica prema ljudima koji drugačije misle,nego što to čini pomenuta g-đa.Poštovana gospođo,Vi imate pravo na drugačije viđenje protekli istorijski događaja,ali Vam to ne daje pravo na izliv mržnje i besa.Uzaludan je posao objasniti Vama doprinos komunista i naroda antifašističkoj borbi,za to se ne bi pozivao na istorijske dokumente.Uostalom,da su četnici bili borci kao partizani puno lakše bi dobili rat,posledično i vlast.Ali, na svu sreću oni to nisu mogli i neće nikad.Možda niste znali da u holu zgrade UN u Njujorku dan danas, stoji fotografija Stjepana Filipovića - Steve Hrvata,komuniste koga Nemci vešaju javno u Valjevu 1941.Zašto nema Dražine ili Kalabićeve?Pametnom dosta!
Катарина Крстић
Поштовани господине, на челу тих УН налазио се од 1972. до 1981. (9 година) потоњи председник Аустрије (1986-1992) Курт Валдхајм, никада осуђени нацистички злочинац, убица српске нејачи са Козаре... чији је досије деценијама (од 1947) крио аустроугарски каплар и његови саучесници; који су уништили живот новинару Данку Васовићу а који је објавио документа о прошлости и одликовањима која је КВ добио од Хитлера, Павелића, па и Јосипа Броза/1977/...). Остаје питање, зашто је несрећни Стјепан Филиповић дизао револуцију у Србији у којој је важила наредба 100:1, уместо у родном Огулину у НДХ? Такође, због чега су комунистичке власти пружале уточиште усташи Крунославу Драгановићу, зашто су повукле потерницу за муфтијом јерусалимским ал Хусеинијем 1947?.. Остаје нам тежак задатак да српску младост заведену причама о лажном рају комунизма одвојимо од зала које су аустроугарски и ини починили и у њихово име. Нема мржње, беса. Само питања, неугодна. Да нам не остане само срам и стид.
Narcis Zlatousti
@Катарина Крстићпре Bez komunista fasizam ne bi bio pobedjen, niti Hitler zaustavljen. Rezolucija koju pominjete doneta je pod pritiskom Baltickih zemalja i uperena je protiv Rusije. Inace, na Kipru, clanici EU komunisti putem izbora dolaze na vlast i svi su iz Unje redovno kmucirali i saradjivali sa njma. Sto se tice jedine “legalne” vojske JVuO, stravicno je da ta “legalna” vojska pocini monstruozne zlocine nad sopstvenim narodom, klanja Muslimana po Bosni i Sandzaku da ne pominjemo. Njih je Draza i tako krstio “nenacionalni element”. Tako nesto moze se ocekivati od nelegalnih formacija, gerilaca ili bandita, a ne od gospode kraljevskih oficira. Legitimnost se stice borbom. Ta “legalna”vojska je izgubila legalnost kada je NOP na Teheranskj konferenciji priznat za jedinog legitimnog predstavnika JU naroda, jer se borio protiv Nemaca. “Legalna” vojska je na kraju rata sramno pobegla s Nemcima i usrasama, a ministar vojni odmetnuo se i neslavno zavrsio.
Chedomir
Катарина Крстић Tesko je odgovoriti na vas tekst prepun mrznje i proizvoljnih floskula, zasnovan na nedokazivim tvrdnjama, konstrukcijama i insinuacijama. Cinjenice govore drugacije. Na Teheranskoj konferenciji NOV jeste pomenuta i to u najpozitivinjem kontekstu, a izvestaj o zbivanjima na jugoslovenskom ratistu podneo je brigadni general i karijerni diplomata Ficroj Maklejn, cija se strucnost i savesnost ne mogu dovoditi u pitanje i koji je direktno komunicirao sa Cercilom. Cercil je informacije o partizanskoj borbi dobijao ne od spijuna i krtica, kako vi kazete, vec od najblizih i najpoverljivijih saradnika, medju kojima je bio i njegov sin. I tako dalje – sve sto ste rekli moglo bi se tacku po tacku opovrgnuti. Ali pitanje je koliko to ima smisla, buduci da vi pisete zaslepljeni mrznjom, bez spremnosti da predmet diskusije sagledate na osnovu poznatih i svima dostupnih cinjenica.
Катарина Крстић
Шта да кажем некоме ко мисли да се и данас, после 80 година могу понављати мантре самозваних маршала и њихових аналфабетских историчара? Демантују вас документа, она која сте сами објавили. У Техерану нисте ни поменути, сав посао за вас обавили су нацистички и усташки шпијуни из Каира, црна пета колона у Лондону и црвене кртице из МИ6. И то је све. Били сте у савезу са Хитлером од 1939, и раније, све док вас није издао, а затим сте српску младост вуцарали 4 године по НДХ док нису заборавили ко су, шта су, или су изгинули. А како сте само "регрутовали"! И то на челу са аустроугарским капларом, кољачем из Мачве. Праведнији поредак? За кога, нацисту Дмитра Влахова, команданта "Западне Бгарске" 1915? Усташког генерала Ф.Пирца, командата ЈРВ? Праваша Смодлаку?Бакарића, повереника АБВЕР-а?...После споразума са усташама и нацистима у Г.Вакуфу, Сарајеву... против којих сте се борили у биоскопу усред Загреба? Срам вас било.
Катарина Крстић
Била сам непомирљиви противник Декларације ЕУ о забрани сваког тоталитаризма, којом су комунистички и нацистички пореци изједначени, чинило се да их ипак треба нијасирати. Данас, ужаснуто посматрам како истина излази на видело и како се из сваког истакнутог комунисте крије усташко или бар нацистичко SS порекло, јуче Милановић, данас Шнајдер, прекјуче Доланц, сутра!? И, онда је некоме допуштено да једину легалну војску на територији окупиране Краљевине Југославије изједначава са терористима, самозваним маршалима, кољачима из Мачве и уништељима Београда и Србије 1915/1916, убицама српског интелектуалног и друштвеног крема, затравитељима српског сељаштва и саме Србије. Кажу, да када нестане стид смрт је близу. Остаје да проверимо, јер овде одавно нема ни стида, ни срама.
Селимир
Једно велико браво.
Tomislav K
Ne znam zašto pisce stalno pitaju za mišljenje o društvenom uređenju i društveno-političkim, te povijesnim pitanjima. Tko su oni da bi imali kvalificirano mišljenje o tim temama ? Bi li Kafka ili Joyce znali išta realno reći o raznim društvenim pitanjima ? Inače, Šnajder doista svašta priča. Na stranu ustaše i četnici, njegove su zamjedbe netočne, i to je empirijski provjerljivo:Hrvatska ima nekoliko puta veći društveni dohodak nego 1985, ne postoje nikakve "tisuće gladne djece", a što se tiče nekoliko teško oboljele djece, ona se liječe po svim uzusima modernih društava. Nigdje zdravstveno osiguranje ne pokriva baš sve, a Hrvatska je, u pogledu zdravstvene skrbi, po statistikama Euro-stata bolje plasirana od Italije i Španjolske (lako se provjeri). Šnajder ne može preboljeti raspad Jugoslavije pa mu je mentalitet ulice i trača zamračio sposobnost racionalnoga mišljenja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.