Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Žene duže primaju penziju od muškaraca

Jednoj invalidskoj penzionerki u Beogradu poštar zvoni od 1946, čime je postala najstariji korisnik Fonda PIO u Srbiji
(Фото Пиксабеј)

Jedna invalidska penzionerka iz Beograda najduže prima penziju. Poštar je na njena vrata prvi put pozvonio pre 71 godinu, odnosno 1946. godine, od kada kao učesnica Narodnooslobodilačke borbe prima ovu prinadležnost.

Ona je istovremeno i dokaz onoga što potvrđuje i statistika Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – da žene u Srbiji u proseku duže primaju penziju od muškaraca.

Prema poslednjim statističkim podacima fonda, kada su u pitanju starosne penzije, muškarci u proseku penziju primaju 17, a žene 19 godina, dok u slučaju invalidskih penzija muškarci penziju primaju 18, a žene 22 godine.

Situacija je, međutim, drugačija kada je reč o iznosu na čeku. To neumoljivo prvo mesto drže muškarci, što može biti samo zato što su oni tokom radnog veka bili bolje plaćeni od žena, jer, kako drugačije objasniti zašto su im primanja danas veća, ako su i jedni i drugi proveli ceo radni vek na poslu.

Podaci Fonda PIO potvrđuju da u Srbiji ima 98.859 penzionera koji primaju penzije po posebnim uslovima. Među njima 6.356 penzionera, bivših učenika NOR-a pre 9. 9. 1943, nosioci spomenice 684, penzioneri bivšeg Saveznog MIP-a 1.014. Administrativnu penziju prima 875 penzionera, a
ima i 23.619 onih koji penziju primaju kao takođe bivši nosioci spomenice ali posle 9. 9. 1943. godine.

Penziju po posebnim uslovima prima i 213 boraca na odgovornim dužnostima, bivši pripadnici republičkog MUP-a 24.953, izuzetne penzije dobija 95 penzionera i 25 akademika. Na ovoj listi je i 1.488 rudara i 39.346 profesionalnih vojnih lica.

Među zemljama EU, u statusu penzionera najduže uživaju muškarci i žene u Francuskoj (19,7 godina za muškarce i 24 žene), Španiji (19,3 i 23,5) i Italiji (19,2 i 22,8). Najkraće očekivano trajanje života za penzionisane muškarce je u Letoniji (13,8), Bugarskoj (14,1) i Litvaniji (14,3), a za žene u Bugarskoj (17,6), Rumuniji (18,1) i Mađarskoj (18,6).

Možda se zaposlenima u Srbiji čini da oni najduže rade, jer je uslov za punu starosnu penziju za muškarce 65 godina života, a za žene se povećava svake godine, ali podaci Fonda PIO potvrđuju da srpski penzioneri dele sudbinu većine svojih kolega iz zemalja EU i regiona.

Podaci fonda pokazuju i da sreću da najranije odu u penziju imaju Britanke sa 60 godina starosti i svega tri godine staža, Austrijanke u šestoj deceniji i minimum 15 godina staža. Ako se ima u vidu da je životni vek žena 82,97 godina starosti, Austrijanke bi penziju u tom slučaju mogle da primaju skoro 23 godine.

Istovremeno, najranije u penziju idu muškarci u Makedoniji, sa 64 godine i 15 godina staža. Žene u Crnoj Gori mlađe odlaze u penziju od dama iz Srbije sa 60,9 godina, dok muškarci Crnogorci rade duže od onih u Srbiji, za oko pola godine.

Italijanke najduže rade

Najduže moraju da rade Italijanke ukoliko žele u punu starosnu penziju – do 66,1 godine, uz najmanje 20 godina radnog staža. Ako se uzme u obzir činjenica da žene u Italiji prosečno žive do 84,63 godine, primaće penziju oko 18 godina. Šveđani i Italijani idu najstariji u penziju sa 67, odnosno 66,7 godina. Italijani, pokazuje statistika, dožive u proseku 79,4 godine, što znači da penziju primaju malo više od decenije – 12,7 godina.

Uslov za nemačku penziju je da je zaposleni najmanje godinu dana radio u Nemačkoj. Prevremena starosna penzija za osiguranike rođene između januara 1948. i oktobra 1949. je 62 godine života i 35 godina staža, od toga najmanje 12 meseci u Nemačkoj. Kada je reč o prevremenoj starosnoj penziji za žene koje su rođene do 31. 12. 1951, granica je 60 godina života – 15 godina penzijskog staža, od toga najmanje 12 meseci u Nemačkoj.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.