Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Krvavi put srpskih interniraca u Norvešku

Ку­ћа при­ја­тељ­ства нор­ве­шког и срп­ског на­ро­да у Гор­њем Ми­ла­нов­цу (Фо­то tu­ri­stic­ki­klub.com)

Kra­jem ju­na ove go­di­ne na­vr­ša­va se 75 go­di­na od is­kr­ca­va­nja pr­vog tran­spor­ta na­ših za­to­če­ni­ka iz kon­cen­tra­ci­o­nih lo­go­ra u lu­ke Nor­ve­ške. Nem­ci­ma je u oku­pi­ra­noj Nor­ve­škoj bi­la po­treb­na rad­na sna­ga za iz­grad­nju pu­te­va i pru­ga u se­ver­noj Nor­ve­škoj, za tran­sport tru­pa i opre­me. 

Ne­mač­ka Vr­hov­na ko­man­da je do­ne­la od­lu­ku da se iz svih kon­cen­tra­ci­o­nih lo­go­ra iz­dvo­je sna­žni, mla­đi mu­škar­ci, spo­sob­ni za rad i po­ša­lju u Nor­ve­šku. Iz lo­go­ra Saj­mi­šte, Ba­nji­ca, Cr­ve­ni krst, Ja­se­no­vac, Ša­bac, iz­dvo­je­no je 4.268 za­tvo­re­ni­ka i po­sla­to u Nor­ve­šku. U Nor­ve­škoj je stra­da­lo oko njih 3.000. Lo­go­ri su bi­li po­zna­ti kao „srp­ski lo­go­ri”, jer je 90 od­sto za­to­če­ni­ka bi­lo srp­ske na­ci­o­nal­no­sti, a po so­ci­jal­nom sa­sta­vu bi­lo je 65 od­sto ze­mljo­rad­ni­ka. 

O tim do­ga­đa­ji­ma je kod nas ob­ja­vlje­no ne­ko­li­ko knji­ga, ko­je da­nas ret­ko mo­gu da se na­đu u be­o­grad­skim bi­bli­o­te­ka­ma i knji­ža­ra­ma. Naj­zna­čaj­ni­ja je mo­no­gra­fi­ja auto­ra Lju­be Mla­đe­no­vi­ća, pre­ži­ve­log lo­go­ra­ša, ko­ja je iz­da­ta 1991. pod na­zi­vom „Pod ši­from Vi­king”. U knji­ža­ra­ma se mo­že na­ći knji­ga nor­ve­škog auto­ra Knu­ta Flu­vi­ka To­re­se­na „U Nor­ve­šku, u smrt”, iz­da­ta 2015. Autor je isto­ri­čar, ma­jor nor­ve­ške voj­ske, sa­rad­nik is­tra­ži­vač­kog cen­tra „Si­mon Vi­zen­tal” iz Tel Avi­va, ko­ji je bio u nor­ve­škoj je­di­ni­ci mi­rov­nih sna­ga na Ko­so­vu i 2004. spre­čio na­pad Al­ba­na­ca na srp­sko se­lo Ča­gra­vi­cu kod Pri­šti­ne. Knji­ga je pi­sa­na na osno­vu ka­zi­va­nja pre­ži­ve­log lo­go­ra­ša Ni­ko­le Ro­ki­ća. 

Nor­ve­ža­ni se i da­nas se­ća­ju tog de­la isto­ri­je Dru­gog svet­skog ra­ta i osim spo­men-gro­ba­lja i spo­me­ni­ka na sva­kom me­stu gde su bi­li lo­go­ri, 23. ju­na ove go­di­ne u me­stu Kor­gen odr­ža­će se pre­zen­ta­ci­ja pro­jek­ta dva nor­ve­ška gra­da o kr­va­vim pu­te­vi­ma ko­je su gra­di­li srp­ski za­to­če­ni­ci, da se nji­ho­va pat­nja sa­ču­va od za­bo­ra­va i pri­ka­že mla­dim ge­ne­ra­ci­ja­ma. 

Na taj deo na­ših stra­da­nja u Dru­gom svet­skom ra­tu pod­se­ća Ku­ća pri­ja­telj­stva nor­ve­škog i srp­skog na­ro­da u Gor­njem Mi­la­nov­cu i dru­že­nja u okvi­ru Nor­ve­škog dru­štva – Sr­bi­ja, ko­je sva­ke go­di­ne or­ga­ni­zu­je od­la­zak po­to­ma­ka in­ter­ni­ra­ca u po­se­tu nor­ve­škim pri­ja­te­lji­ma i spo­men-gro­blji­ma. 

Na „Br­du mi­ra” u Gor­njem Mi­la­nov­cu, u okvi­ru spo­me­nič­kog kom­plek­sa, na­la­zi se spo­me­nik na­šim in­ter­nir­ci­ma i ko­pi­ja „srp­ske ku­će” u ko­joj su se kri­li za­to­če­ni­ci ko­ji su po­ku­ša­li bek­stvo u ta­da ne­u­tral­nu Šved­sku. 

Mo­žda je vre­me da se na­ša jav­nost, u okvi­ru se­ća­nja na Ve­li­ki rat i Dru­gi svet­ski rat, se­ti i tih žr­ta­va. 

M. Cve­kić

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vesna Stajković
Moj deda, Radojko Petrović je umro u jednom od logora u Norveškoj. Odveden je iz svog sela, Velikog Polja, kod Obrenovca, iz porodične kuće. Nije bio ni u jednom logoru u Srbiji. Završio je u Norveškoj zbog nekakvog prijavljivanja od strane komšija. Mene interesuje kojoj strani su mogli da pripadaju ljudi koji su prijavili moga dedu koji je u to vreme bio mlad čovek, sa dvoje male dece i koji nije stigao da uzme pusku u ruke?
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Nemacki SS oficiru Kurt Walkhem koji je 1941 iz logora smrti deportovao contigent Srba u Norvesku je tema moje knjige Raki ( konopac), u izdanju Marion Boyars Publishers,1996 ; povoljno primljena od USA stampe i uneta u skolsku i universitetsku lektiru . U knjigi je spisak Srpskih zrtava. Knjiga je dobila najvecu literarnu nagradu Australije - Emeritus Award .Srpski prevod : Jasen books.Docrorat na istu tem Dr. Jelena Arsenijevic, Kragujevac . ( Kurt Walkhem je Ceskog porekla , otac mu je primio Austrinsko podanstvo 1922g. Istice se kao glavni SS oficir pri povlacemu Nemacke Group Armije D iz Grcke. Rusi su pod komandom pukovnika Marka Mesica sprecili Nemacko povlacenje prema oslobodjenom Beogradu i oterali Nemce prema Sarajevu.Ishod bitke kod G. Milanovca - po 1,000 mrtvi na svakoj strani. U Sarajevu se kasnije gubi trag Kurth Walkhem-a . Verovatno da je desertirao. )

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.