Sporni gas i nafta u Sredozemlju

Turska kritikuje vladu u Nikoziji zbog sklapanja ugovora sa stranim firmama o istraživanju prirodnog gasa i nafte u vodama Mediterana istočno od Kipra.

To su jednostrani i neprihvatljivi potezi jer taj petrolej podjednako pripada i Grcima i Turcima koji imaju svoju državu na severu ostrva, upozoravaju u MIP u Ankari.

Nikozija je nedavno sklopila ugovore sa firmama „Ekson mobil” i „Katarski petrolej” o podvodnim istraživanjima u istočnom Sredozemlju. Stručnjaci procenjuju da se tu kriju ogromne rezerve prirodnog gasa i nafte, što su potvrdila i ranija angažovanja kompanija „Eni” i „Nobl enerdži”. Prema jednoj američkoj geološkoj studiji reč je navodno o 40.000 milijardi kubnih metara gasa. To je odmah otvorilo apetite svih zemalja u regionu, pogotovo što između nekih od njih još nisu povučene podvodne granice u istočnom Sredozemlju.

Ankara je već odgovorila na novi „izazov” Nikozije: odlučila je da angažuje svoj istraživački brod „Barbaros Hajredin paša” koji će pod turskom zastavom u kiparskoj ekonomskoj zoni obavljati podvodna bušenja. Uoči nastavka pregovora o rešenju kiparskog problema Turska se ne usteže ni od pretnji: „Mi ćemo preduzeti sve neophodne mere da bismo zaštitili prava i interese Turske republike severni Kipar (nepriznate države na severu ostrva), saopštili su u Ministarstvu spoljnih poslova u Ankari ali nisu objasnili šta bi to praktično moglo da znači.

„Mi imamo suvereno pravo da u svojim vodama istražujemo i eksploatišemo naftu i prirodni gas i za to nam nije potrebna ničija dozvola”, kažu u vladi u Nikoziji. Republika Kipar je punopravni član Evropske unije i Ujedinjenih nacija, za razliku od turskog dela ostrva koji je ostao u izolaciji i preživljava od pomoći koju dobija od Ankare.

Kipar je sa Izraelom već potpisao dogovor o razgraničenju podvodne ekonomske zone u istočnom Mediteranu. Razgovara se i o izgradnji zajedničkog sistema za transport energenata do zapadnih kupaca. To je izazvalo zabrinutost u Turskoj i Libanu pošto Bejrut i Tel Aviv ne mogu da se dogovore oko postavljanja međaša u vodama Mediterana.

Kipar je podeljen 1974. godine posle vojne intervencije Ankare koja je izvedena pod izgovorom da je na taj način sprečila ujedinjenje Kipra i Grčke. U međuvremenu Turci, koji su okupirali trećinu ostrva, proglasili su svoju državu koju je dosad priznala samo Ankara.

Spor oko petroleja nije novijeg datuma ali sada se ponovo poteže, što nije slučajno. Lideri dve zajednice – grčke Nikos Anastasijades i turske Mustafa Akindži, našli su se, posle višegodišnjih jalovih pregovora koji se vode pod pokroviteljstvom UN, pod pritiskom međunarodne zajednice da konačno pokušaju da pronađu trajno rešenje za podeljeno ostrvo. Na dnevnom redu su mnoga otvorena pitanja buduće federalne države: povraćaj uzurpirane imovine raseljenih Grka i rasvetljavanje sudbine nestalih lica u vreme turske vojne intervencije 1974. godine. Ključni problem, koji se ne može zaobići, jeste zahtev Grka da Turska povuče 35 hiljada svojih vojnika sa severa ostrva. U Ankari su to dosad odlučno odbijali. Ukoliko se postigne dogovor u pregovorima koji se, posle višemesečnog prekida, uskoro nastavljaju u Ženevi, na Kipru će na kraju biti održan referendum na kome će se građani izjasniti o predloženim rešenjima.

U pregovore su uključene i zemlje koje garantuju kiparsku nezavisnost: Grčka, Turska i Velika Britanija. Kipar je bio engleska kolonija koja je stekla nezavisnost 1960. godine. London je zadržao dve pomorske baze na strateški važnom ostrvu. Dve strane, posle višedecenijskih ispraznih pregovora, sada po prvi put pokazuju istinsku rešenost da stignu do pravednog i trajnog rešenja. U tome uživaju podršku i građana kojima je očigledno dosta podela i zakulisnih igara političara.

„Ova godina bi mogla biti godina rešenja kiparske krize, mada su poslednji koraci uvek najteži”, upozoravaju još uvek oprezni poznavaoci političkih prilika na podeljenom ostrvu uoči nastavka pregovora u Ženevi.