„Dečje novine”, od giganta do muzejske prašine

Od ideje do zenita stubovi poduhvata su bili nastavnici Srećko Jovanović (jezik i književnost) i Aleksandar Lazarević (fizika).

Prvi broj lista za osnovce „Dečje novine” nikada nije štampan. Pod brojem jedan se, 12. januara 1957. pojavila „Dečja Politika”, ali je, zbog sličnosti naziva sa tri decenije starijom „Politikom za decu”, morala odmah da promeni ime.

– Sve je krenulo neočekivano uspešno, pa je list, 1962. godine, izašao iz škole i postao preduzeće sa mnoštvom izdanja za decu i odrasle. Samo list „Dečje novine” imao je četiri različita lika: za decu u SFRJ, za našu decu u inostranstvu, za slepu i slabovidu decu na Brajevom pismu i izdanje na romskom jeziku. Pokrenuli smo „Nasmejane dečje novine”, TIK-TAK, „Zeku” za predškolce, ediciju „Stripovi”, književni časopis za srednjoškolce „Venac”, časopise „Moment”, „Kultura Istoka”, „Džuboks” i druge. Rano je uspostavljena saradnja (1966) i sa kompanijom Volta Diznija, a rezultat su bile sveske sa stripovima „Miki” i „Mikijev almanah”. Sarađivali smo sa pet hiljada škola u bivšoj Jugoslaviji i godišnje ugošćavali ekskurzije i do 50 hiljada osnovaca. Štampali smo knjige mnogih domaćih i stranih pisaca, objavili Markesa kad se kod nas jedva za njega znalo – saznajemo od Dragana Milovanovića, nekadašnjeg glavnog urednika školskih izdanja.

Možete li danas, a bili su i onda za divljenje, da zamislite tiraže izdanja ove kuće: list „Dečje novine” 100.000 primeraka, TIK-TAK (ekavsko i ijekavsko izdanje) i do 200.000, „Zeka” 130.000, „Venac” 60.000, strip „Nikad robom”, popularan po junacima i na filmu ovekovečenih, dostizao je neverovatnih 600.000 primeraka! Sve je to počivalo na umešnosti i entuzijazmu oko 500 zaposlenih i bar 3.000 spoljnih saradnika – novinara, pisaca, slikara, prevodilaca, dizajnera. Za mnoge u Jugoslaviji „Dečje novine” i „eurokrem” kombinata „Takovo” bili su sinonimi za ime ovog grada.

Ilustratori, karikaturisti i crtači stripova u izdanjima ove kuće su bili: Aleksandar Klas, Žika Atanacković. Desimir Žižović Buin, Brana Nikolić, Slobodan Jelesijević, Branko Nikolić Popić, Milan Miletić, Nikola Maslovara, Zlata Bilić, Slaviša Ćirović, Sibin Slavković i brojni drugi (neki i danas rade za svetske izdavače stripova), a lepotom knjiga ovde se dugo bavio i legendarni Rade Rančić, čovek sa brojnim priznanjima na svetskim sajmovima. U „Dečje novine” su dolazili mnogi, između ostalih i Ivo Andrić, Česlav Miloš, Bohumil Hrabal, Dobrica Ćosić, Antonije Isaković, ambasadori stranih zemalja su rado navraćali, budući da je ovaj izdavač razvijao zapaženu međunarodnu saradnju.

– „Dečje novine” su bile pokretač brojnih međunarodnih akcija i saradnje. Sa Kinezima smo organizovali razmenu izložbi dečjih crteža. Od italijanskog „Paninija” smo dobili pravo izrade samolepljivih sličica koje smo plasirali u SSSR, Poljsku, Bugarsku i druge zemlje istočne Evrope. Za Angolu, Mali, Togo i Libiju smo štampali visokotiražne udžbenike, pa smo, samo za potrebe Angole, uposlili 23 štamparije od Skoplja do Ljubljane – priseća se Milovanović.

„Dečje novine” su bile bogata firma. Saradnici su bili prezadovoljni honorarima, a Milanovčani su, pola u šali pola u zbilji, komentarisali kako zaposleni u ovom preduzeću „nose kući plate u kutijama za cipele”.    

Avaj, bilo i prošlo! Šta je, posle raspada zemlje, ratova i uništenog tržišta, ostalo od bajke o gigantu jugoslovenskog izdavaštva koji niko nije želeo da spasava? Samo nostalgična sećanja koja osvežavaju sačuvani primerci izdanja, zapisi, predmeti i fotografije – muzejski eksponati koje će posetioci izložbe u atrijumu Narodne biblioteke Srbije gledati od utorka uveče do 15. jula.

– Izloženi eksponati potiču iz našeg muzeja, Biblioteke „Braća Nastasijević” i od bivših radnika „Dečjih novina” koji su nam ih ustupili. Narodna biblioteka Srbije je dala primerke knjiga ovoga izdavača. Beogradska publika će videti sva izdanja listova i časopisa za decu, sveske stripova, originalne crteže ilustratora i strip-crtača, zabavne revije, albume sa samolepljivim sličicama, školski pribor i torbe, kalendare, naravno i knjige domaćih i stranih pisaca – otkriva za „Politiku” viši kustos arheolog Ana Cicović koja je, sa kolegama iz Muzeja (istoričari umetnosti Tanja Gačić i Ana Bolović i istoričar Aleksandar Marušić) postavila izložbu.