Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DANAS JE VIDOVDAN

Simbol trajanja naroda

Видовдан на Газиместану 2009. године: платно са ликом кнеза Лазара на Споменику косовским јунацима (Фото Википедија / Радослав Стевановић)

Naš narod danas vrši svetu dužnost za buduća pokolenja, kao što su naši stari vršili za nas. Svestan da je dostojan potomak kosovskih mučenika, on grede stopama njihovim I buduća pokolenja, deca i unuci naši radi čije budućnosti i naši stari i mi sada ponesmo strašan krst stradanja sećaće se ovih dana, kao što se mi sećamo Vidovdana. 

Ovo je deo uvodnika iz „Srpskih novina”, službenog glasila Kraljevine Srbije, štampanih na Krfu pre tačno sto godina.

Mada je zemlja bila pod okupacijom, ona nije kapitulirala, tako da su na Krfu radile sve njene institucije – vlada, skupština, državna štamparija. Obeležavani su i praznici, a to posebno važi za Vidovdan, koji je u Kraljevini Srbiji i pre rata bio državni praznik. Zato je, mada u ratnim okolnostima i daleko od otadžbine, Vidovdan pre tačno jednog veka i te 1917. obeležen svuda gde je bilo našeg naroda – na Krfu, tadašnjem sedištu srpske države, na Solunskom frontu (gde je tih meseci vladalo zatišje), među našim đacima, studentima, iseljenicima u Francuskoj, Velikoj Britaniji, SAD...

Vidovdan je kao praznik prvi put svečano obeležen 1889. godine, povodom velikog jubileja – 500 godina od Kosovske bitke. Centralna svečanost održana je u Kruševcu. Mada su Obrenovići slavili Vidovdan i davali mu na značaju, kao državni praznik ustanovljen je dolaskom dinastije Karađorđević na presto.

I u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca, stvorenoj 1. decembra 1918, Vidovdan je bio državni praznik, prilika da se istakne državno jedinstvo. Beogradska štampa je objavljivala izveštaje o proslavama Vidovdana u Zagrebu, Ljubljani, Splitu, Sarajevu...

Pre devedeset godina „Politika” je, u broju od 29. juna 1927, uz konstataciju da je „Vidovdan  juče svečano proslavljen u celoj zemlji”, objavila da je praznik obeležen  vojničkim svečanostima u svim mestima gde ima vojnih jedinica, bogosluženjima u svim bogomoljama, predavanjima u školama... „Na Banjičkom brdu, iza kasarne 18. pešadijskog puka ’Suvoborski’, priređene su popodne velike svečanosti, na kojima su uzeli učešće Narodna skupština, vlada, građanske i vojne vlasti, ceo diplomatski kor, svi rodovi naše vojske i preko četiri hiljade duša iz građanstva”, izvestila je „Politika” o praznovanju u prestonici.

Ipak, i pored svečarskog tona, iz novinskih tekstova se moglo zaključiti da se država suočava sa brojnim političkim i nacionalnim problemima. Tako je u izveštaju iz Zagreba navedeno da su povodom Vidovdana državne zastave istaknute samo na najvažnijim (javnim) ustanovama, a da mu građanstvo nije pridavalo naročit značaj.

Deset godina kasnije, juna 1937, Vidovdan je proslavljen u znatno drugačijim okolnostima. Država je u međuvremenu promenila ime u Kraljevina Jugoslavija, a njen utemeljivač kralj Aleksandar Karađorđević ubijen je u atentatu tri godine ranije. Evropa je bila u velikim previranjima: u Španiji je besneo građanski rat, nacistička Nemačka i fašistička Italija bile su sve jače i uticajnije, a Velika Britanija i tada naš glavni saveznik Francuska u defanzivi. Vlasti Kraljevine Jugoslavije nastojale da vode izbalansiranu politiku, što se odrazlo i na „iščitavanje” simbolike Vidovdana. Tako je povodom praznika u „Politici” od 28. juna 1937. objavljen uvodnik u kome se pored ostalog kaže: „Narodni kult pojma države ne ogleda se samo u vidovdanskom narodnom epu, već u celokupnoj našoj poeziji i narodnom životu. Ali u vidovdanskom epu na specifičan način ogleda se kult prema otmenom. Vidovdanskim kosovskim epom narod je isklesao tip visokog osećanja prema pojmu države i državnih funkcionera.”

U godinama neposredno posle Drugog svetskog rata i promene režima, Vidovdan je sa javne scene zbrisan naletom novoustanovljenih praznika, u skladu sa vladajućom ideologijom. Tek kasnije, sporadično, u novinskim kulturnim rubrikama, Vidovdan je pominjan u kontekstu simbolike koju je nosio, ili u sklopu podsećanja na istorijske događaje koji su se odigrali 28. juna, u različitim epohama.

Vidovdan je kao verski praznik svečano obeležavan u okrilju Srpske pravoslavne crkve, a opstao je i običaj da toga dana učenici dobijaju đačke knjižice i svedočanstva o završenom razredu.

Krajem 20. veka, sa ponovnim buđenjem nacionalne svesti, ovaj datum ponovo dobio na značaju. U istoriji i kolektivnom sećanju ostala je upamćena svečanost na Gazimestanu održana 28. juna 1989. godine, povodom obeležavanja 600 godina od Kosovske bitke, na kojoj je govorio predsednik Predsedništva SR Srbije Slobodan Milošević. Prema nekim procenama, tog dana na Gazimestan se slilo čak dva miliona ljudi, a Miloševićev govor tom prilikom mnogi su kasnije „iščitavali” kao najavu ratova koji će devedesetih godina razoriti Jugoslaviju.

Inače, po „državnom kalendaru” Republike Srbije Vidovdan je uvršten u praznike, ali ne kao neradan dan. Obeležava se u spomen na Kosovsku bitku, ali predstavlja i sećanje na poginule u svim ratovima. Boj na Kosovu u kolektivnom sećanju srpskog naroda simbolizuje slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva.

Državna ceremonija u Kruševcu, parastos na Gazimestanu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predvodiće državnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja državnih i vojnih počasti povodom obeležavanja 628 godina od boja na Kosovu. Ceremonija će biti održana kod Spomenika kosovskim junacima u centru Kruševca, a organizator je Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova u saradnji sa Gradom Kruševcom.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić prisustovaće danas svetoj arhijerejskoj liturgiji u manastiru Gračanica, kao i dodeli

medalja „Majka devet Jugovića”. Đurić će u 13 sati prisustvovati parastosu kosovskim junacima na Gazimestanu, najavljeno je iz Kancelarije za KiM.

Liturgiju i parastos služiće partijarh srpski Irinej.

Vidovdani za istoriju

1389 – Kosovska bitka

1876 – Početak srpsko-turskih ratova

1914 – Sarajevski atentat

1919 – Sklapanje Versajskog mira

1921 – Proglašenje Vidovdanskog ustava

1948 – Rezolucija Informbiroa

2001 – Izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu

2006 – Prijem Crne gore u Ujedinjene nacije

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Raca Milosavljevic
... veliki i lep dan ... pun istorije i price o borbi za opstanak ...nazalost trenutno je jednim delom tacan komentar gospodina Trajkovica ...ima jedna prelepa fotografija iz Beograda snimljena na dan kada je Austrougarska objavila rat Srbiji ... vojnik uniformi veselo trci,verovatno se raduje novim pobedama,mala grupa gradski,danas bi rekli proevropski odevenih gradjana sa licima zabrinutim kako da izbegnu sve to,a seljak odeven u tipicnu narodnu nosnju drzi novine obema rukama i cita zabrinuta lica ... opet ce morati da se bori za svoju kucu i okucnicu ...kako je zatim i posle bilo znamo ...o tome imamo lepo i posteno svedocenje Arcibalda Rajsa ..inace ta fotografija je objavljena u jednom nasem nedeljniku,uz kolumnu Milovana Danojlica,dobrog svedoka svih ovih nasih borbi i stradanja ...
Petar .Stanimirovic
Da bi bilo Vidovdana,treba da bude i našeg naroda da ga slavi.Ovih dana u Kairu /Egipat / brujala bi zvona da ih ima na džamijama.Statistički zavodi zemlje ,već treći mesec za redom objavljuju preradosnu vest-da je stepen porodnosti Egipćanki pao na "svega " 3,2 % ili promila.Vlasti se raduju,očevi se raduju.Kad se vraća kući, iz potrage za poslom uvek ista slika.Njegova kućica ,kao lastino gnezdo,a iz njega vire samo pileći gladni kljunovi. Umorio se čovek. Zato bi ta zvona,da ih ima,brujala letnji dan do podne, Mi srećom umamo zvona, a na nesreću ,imamo razloga da zvonimo,ali na uzbunu.Zbog naših 0,2 % porodnosti naših srpskih žena.Samo što,izgleda, nemamo ko da zvoni. Možda i Kvazimodo otišao u arbajtere.
Sasa Trajkovic
Lep cas iz istorije one nauke na cijem ispitu kao narod ali i kao pojedinci uvek po pravilu padamo, da li zbog zaborava, amnezije ili zaslepljenosti tom proklamovanom putu u EU i drustva drugacijih zlobnici bi rekli BOLJIH dr. vrednosti. Ali ko je bio srpski vojnik , ne aristokrata ili pitomac vojnih akademija vec bosonogi i neuki seljak koji je imao srce ratnika koji je znao da se bori za svoju njivu, sumu i sljivar... a na celu vojske iso je sam prestonaslednik nije se krio u kabinetu ili generalstabu vec tu u blatu sa svojim narodom. Da li ce danasnji politicari svi listom patrioti sa tasnicim i masnicom i firmiranim odelima imati patriotski duh svojih slavnih predaka, ostaviti svoje fensi kancelatije i krenuti na braniku otadzbine.... bojim se da odgovor znamo svi.
МиланС
Видовдан.Полако,али сигурно бледи јуначки култ бога Вида херојског родоначелника српског народа,ради неког иманигарног пута прекривеног маглом и опаким замкама.Али, код прави Срба у нашем памћењу у нашем националном бићу Косовски завет остаће за навек временски трајан,морално узвишен,сложен тајновит.Могу се мењати политички моћници,који ће" продати веру за вечеру",могу нас трати бомбардовати,убијати,клати,али нам не могу узети оно што је наше и само наше.Три године звонар Богородичне цркве у Паризу звониће "здраву Марију"у част и славу српског оружја који су стали на браник тадашње Европе сами,као у две велике војне. Врховни командант српске војске на Косову заједно са својим официрима и војницима даде за Србију живот и одоше право у легенду.
Vladan Jovanović
Зашто нико не спомиње битке код Плочника, Дубравице и Билеће у којима су Срби потукли Османлије? А ако већ славимо пораз на Косову, зашто не славимо и пораз на Марици?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.