subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 01.07.2017. u 21:41 Anica Telesković

Keltski tigar živ samo na papiru

Zbog rasta od 26,3 odsto „Fajnenšel tajms” irske statističare prozvao savremenim piscima iz oblasti fikcije
„По­ли­ти­ка” је у глав­ном гра­ду Да­бли­ну ис­тра­жи­ва­ла ка­ко је Ир­ска по­сле еко­ном­ског сло­ма из 2008. го­ди­не ус­пе­ла да за­бе­ле­жи спек­та­ку­ла­ран раст (Фото A. Телесковић)

Od našeg specijalnog izveštača
Dablin – „Čudan način za stimulisanje potrošnje. U Evropi izgleda i pare padaju s neba”, našalile su se dve novinarke iz Srbije kad su na ulici kod Aviva stadiona u širem centru Dablina pronašle izgubljenu novčanicu od 50 evra. Slučajan splet okolnosti udesio je da su reporteru „Politike” pare bukvalno preprečile put do Ministarstva finansija. Gde je, kao učesnik projekta „Medijska posete Evropskoj uniji”, koji organizuju Britanski savet i Evropska komisija, trebalo da dobije odgovor na pitanje kako je irska privreda na kraju 2015. godine zabeležila neverovatnu stopu rasta od čak 26,3 odsto.

Ovih 50 evra nacionalna statistika irske evidentirala je kao potrošnju u sektoru usluga, jer je grupa od 12 novinara iz Srbije o trošku nepoznatog Irca u „Templ baru” u centru Dablina popila piće.

Šalu na stranu, „Politika” je u glavnom gradu Dablina istraživala kako je Irska posle ekonomskog sloma iz 2008. godine uspela da zabeleži spektakularan rast i zašto je to saopštenje irske statistike međunarodna ekonomska javnost proglasila savremenim doprinosom literaturi iz oblasti naučne fantastike.

Na prvi pogled, naspram 0,8 odsto, koliko je iznosio rast ekonomske aktivnosti u Srbiji na kraju 2015. godine, irska ekonomija zaista deluje kao keltski tigar, iako to odavno više nije. Međutim, ovo ekonomsko čudo Ircima se te godine u stvarnosti nije desilo. Impresivan rezultat ostvaren je samo na papiru.

– Tajna je u tome da je nacionalna statistika te godine promenila metodologiju po kojoj obračunava bruto domaći proizvod (BDP). Realno, rast je bio oko pet odsto – otvoreno kažu u irskom ministarstvu finansija za „Politiku”.

Posebnu ulogu u ovoj statističkoj računskoj operaciji odigrala je i taktika takozvane poreske inverzije. Zbog niskih poreskih stopa, multinacionalne kompanije prebacivale su svoje sedište u Irsku.

I tako su praktično „autsorsovali”, odnosno iselili svoje računovodstvo u ovu zemlju. Međutim, njihovi poslovi ostali su u matičnoj zemlji. Irska je tako postala omiljena destinacija za takozvani poreski inženjering koji je za rezultat imao uvoz bilansa multinacionalnih kompanija u irsku kapitalnu imovinu. Zvanična statistika to je uključila u obračun bruto domaćeg proizvoda i došla do ovog neverovatnog rezultata.

– Činjenica je da Vlada i Nacionalni zavod za statistiku nikada do kraja otvoreno nisu objasnili kako su došli do neverovatne stope rasta od 26,3 odsto – kaže za „Politiku” Kjaren Henkok, urednik ekonomije u „Ajriš tajmsu”.

Irski državni zvaničnici zbog toga su se izblamirali u međunarodnim ekonomskim krugovima, utisak je našeg sagovornika

– Nobelovac Pol Krugman je irsku privredu nazvao leprikonska ekonomija – prisećao se Henkok.

Leprikon je, inače, vrsta vilenjaka u irskom folkloru. Obično se opisuju kao mali bradati muškarac, koji nosi zeleni kaput i šešir, ali i vrlo često pravi nestašluke. Leprikoni vreme provode praveći i popravljajući cipele i tražeći skriveni ćup sa zlatom na kraju duge.

Kada je u leto 2016. godine zvanično objavljen ovaj rezultat, „Fajnenšel tajms” taj potez nacionalne irske statistike opisao je kao savremeni doprinos literaturi iz oblasti fikcije i fantastike. Posle čuvenog irskog pisca Frena O’Brajena saopštenje statistike je novo izdanje u tom knjiženom opusu, pisao je ovaj finansijski dnevnik. O’Brajen je, inače, pozajmljivao junake iz irske mitologije i presađivao ih u milje Dablina iz tridesetih godina dvadesetog veka.

O tome koliko je taj podatak delovao neverovatno govori i činjenica da je rast iz 2015. godine više nego tri puta veći od onog iz vremena ekonomskog buma kad je Irska prozvana „keltskim tigrom”.

– U periodu od 1994. do 2007. godine prosečna stopa rasta u Irskoj iznosila je 7,5 odsto – kaže za „Politiku” Dejvid Birn iz Ministarstva finansija Irske.

Tom Heli iz Nevin instituta za ekonomska istraživanja ističe da rast od 26,3 odsto nije zabeležen ni u sovjetskoj Rusiji tokom tridesetih godina prošlog veka.

Ovakav obračun BDP-a obojio je ružičastim bojama i neke druge nacionalne račune u Irskoj. Tako je nivo javnog duga na kraju 2013. godine iznosio dramatičnih 119,5 odsto BDP-a da bi se na kraju 2016. godine spustio na 75,4 odsto. O koliko velikom smanjenju je reč najbolje govori podatak da je Srbija, uprkos snažnim merama fiskalne konsolidacije, koje su podrazumevale i smanjenje plata i penzija, uspela nivo duga da smanji sa 74,7 na 67,1 odsto.

– Veliko smanjenje udela javnog duga je u najvećoj meri posledica dramatičnog povećanja BDP-a – objašnjavaju u Ministarstvu finansija Irske. – Jer, kad je veća osnovica za obračun, onda udeo duga u BDP-u pada. Ali, to ne znači da je Irska rešila problem zaduženosti, on je i dalje visok. Posmatrano po stanovniku, od nas je u lošijoj poziciji jedino Japan.

Plan Ministarstva finansija je da se udeo javnog duga u BDP-u do 2020. godine smanji na 55 odsto.

– Uprkos tome što standardi Evropske unije dozvoljavaju nivo duga d 60 odsto, postavljena je nešto niža granica, jer smo mi mala i otvorena privreda – kaže Dejvid Birn iz Ministarstva finansija.

U Srbiji je zakonom propisano da javni dug ne može biti veći od 45 odsto, međutim naša država je već pet godina u zakonskom prekršaju. Postoje inicijative iz ovdašnjeg Ministarstva finansija da se u zakon uvede ograničenje od 60 odsto, ali MMF i Fiskalni savet smatraju da taj udeo treba da bude nešto manji.

 

I Ircima su smanjivane plate

I Irska je, poput Srbije, imala aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom koji je podrazumevao smanjenje plata zaposlenima u javnom sektoru za 10 do 15 odsto, otpuštanja i zabranu zapošljavanja. U Srbiji je zabrana zapošljavanja na snazi do kraja 2017. godine.

Irska privreda se, ipak, oporavlja od velike recesije koja je zadesila 2008. godine. Pa je tako rast u 2016. godini iznosio 5,2, dok je prognoza Ministarstva finansija za ovu godinu 4,3 odsto. Srpsko ministarstvo finansija ove godine očekuje rast od tri odsto, dok je lane ostvaren rast od 2,8 odsto.

 

Nezaposlenost u statistici

Stopa nezaposlenosti u Irskoj je 2008. godine, dakle pre krize, iznosila svega pet odsto. Tokom krize je stopa nezaposlenosti povećana na 15 odsto.

– Od desetoro ljudi koji su dobili otkaze, sedmoro je uspelo da povrati svoja radna mesta. Kad bi se isključio sektor građevinarstva, koji je imao najveći pad, onda je broj zaposlenih sada veći nego pre krize. Ali pre krize građevinska industrija je gradila mnogo više nego što su bile realne potrebe tržišta. Stopa nezaposlenosti sada je smanjena na 6,4 odsto – kažu u irskom ministarstvu finansija.

Otvoreno kažu da su značajan doprinos smanjenju stope nezaposlenosti dale i migracije, jer je mnogo ljudi napustilo Irsku tokom krize, pa je pritisak na tržište rada smanjen. Suštinski, ipak, to smanjenje rezultat je oporavka ekonomije.

U Srbiji je stopa nezaposlenosti, takođe, znatno smanjena sa 25,6 na 14,6 odsto. Među ovdašnjim ekonomistima, međutim, postoje velika sporenja da li je ovo smanjenje realno i kako to da znatno smanjenje nezaposlenosti nije praćeno znatnim rastom produktivnosti.

Komеntari2
12b21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Данијела
Овај текст је површан и без конкретних података о ирској економији. Мантра о пореском рају је политичка бесмислица, нарочито због чињенице да се изоставља моного других података, као на пример да је у том пореском ланцу креативног рачуноводства укључена и Холандија, али њу из неког разлога нико не спомиње у негативном контексту као Ирску. Даље овај извештач изоставља много битније ствари када је реч и о ирској економији и америчким компанијама које послују на овом острву. На пример не каже да су те компаније од почетка кризе од 2008 године до сада инвестирале 280 милијарди долара. Да највеће америчке компаније попут Интела, Мајкрософта, Епла, Гугла, Фејсбука, Амазона, као и фармацеутски гиганти у Ирској нон стоп граде нове фабрике. Ти пројекти су вредни милијарде долара које остају у Ирској и доприносе не само економији, већ трансферу знања. Дакле за разлику од Србије, коју аутор спомиње у контексту ирског осврта, улагања у Ирској нису нискотехнолошка и нископрофитна као у Србији...
Sima
Mase Iraca su napustili Irsku sa pocetkom krize 2008 (tradiacionalno za Britaniju i SAD ali i u druge zemlje Engleskog govornog podrucja) i nikome ne pada na pamet da se vraca. Kolika bi bila nezaposljenost da svi koji su otisli odluce da se vrate.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja