Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
52. KARLOVE VARI

​Red poraza i po koja pobeda

Učili su me da je neophodno biti veran sebi i da što se jednostavnije kaže istina to je bolje, kaže slavni britanski reditelj Ken Louč, dobitnik „Kristalnog globusa” za izuzetan umetnički doprinos svetskom filmu
Сце­на­ри­ста Пол Ла­вер­ти и ре­ди­тељ Кен Ло­уч са „Кри­стал­ним гло­бу­си­ма” за из­у­зе­тан умет­нич­ки до­при­нос свет­ском фил­му (Фо­то Прес слу­жба Кар­ло­ве Ва­ри фе­сти­ва­ла)

Karlove Vari – U slučajnom susretu na banjskom šetalištu pitam u šali britanskog filmskog maestra Kena Louča kako to da se program organizovan njemu u čast održava u znaku obeležavanja 30. godišnjice Evropske akademije za film kada on više nije u EU. „Strpite se, možda se uskoro dogodi preokret, radimo na tome!”, spremno je odgovorio raspoloženi Louč kojem je zajedno sa njegovim vernim scenaristom Polom Lavertijem na 52. Karlove Vari festivalu svečano uručen „Kristalni globus” za izuzetan umetnički doprinos svetskom filmu.

Na kakav je to „preokret” mislio pojasnio je nešto kasnije u izuzetno posećenom razgovoru sa publikom i novinarima. 

On i Pol Laverti nedavno su svojim kratkim filmovima pomogli političku kampanju čelnika britanske Laburističke partije Džeremija Korbina protiv Tereze Mej, učinivši tako neku vrstu kontrapunkta svakodnevnim napadima Terezinih pristalica u tabloidnoj štampi Velike Britanije. „Uprkos otrovnom desničarskom narativu koji prikazuje Korbina kao pretnju, realnost se sama nameće. Trenutno postoji ogromna kriza, naročito među mladim ljudima, da nikakva njihova propaganda to ne može promeniti. Naravno, još je rano da se kaže kako britanska politička plima odustaje od populističkih, ksenofobičnih partija, ali se dobro već uzdrmala. To bi mogla biti prekretnica. Svi radimo što je više moguće kako bismo to učinili prekretnicom. Ako građani ostanu da budu informisani koristeći alternativne izvore kao što su društvene mreže koje pobeđuju desničarsku štampu, ako se to bude širilo i prikupljalo snagu, onda bi duh 2017. stvarno mogao da bude nešto posebno”, rekao je Louč.

Ovaj istrajni borac za radnička prava i dostojanstvo kroz svoje snažne dokumentarne i igrane filmove, u kojima su uvek dominantna tema solidarnosti i savez među likovima sa različitim pozadinama i nacionalnostima, nije izgubio svoju radnu niti životnu energiju u ovim poznim godinama (rođen je 1936). Sa ironičnim, a nikada zajedljivim humorom, on je obojio i svoja filmska dela i svoj život u kojem nikada nije bilo predaje. Ne predaju se nikada ni njegovi filmski junaci, ti mali – obični ljudi koji se rvaju sa životom i svakodnevicom i nikada ne uspeju da postignu neku veliku pobedu, ali se bore i nekako guraju napred.

– Takav je i stvarni život. Gore – dole. Ako bi postojale samo proklete stvari jedna za drugom, sve bi bilo predvidljivo, a i često ono što izgleda kao pobeda to zapravo nije. Baš kao i u filmu „Ja, Danijel Blejk” u kojem je junak konačno pobedio sistem, ali ne i sopstvenu bolest. Postoje pobede koje nisu pobede i porazi koji nisu tako loši kao što izgledaju. To je život, zar ne? Moraš imati poraze da bi ponekad dobio i pobedu, rekao je Ken Louč.

Filmski humanista, izraziti levičar, inače i jedan od retkih dvostrukih osvajača kanske „Zlatne palme” („Vetar koji njiše ječam” i „Ja, Danijel Blejk”), bio je obasipan i pitanjima na temu upotrebe humora u gradnji filmskih likova od krvi i mesa i situacijama u koje oni, tako nesavršeni i često životno nespretni, stalno upadaju. „Ne možete postojati na svetu, a ne pronaći stvari koje su smešne. To nije nešto što se veštački stavlja u film. Ljudi su takvi, kontrodiktorni. Moraju biti kontrodiktorni. To nas, ljude, često čini smešnim u očima drugih, pa i u sopstvenim očima”, komentarisao je Louč.

„Učili su me da je neophodno biti veran sebi i da što se jednostavnije kaže istina to je bolje. Držim se toga i danas, a držao sam se toga i radeći timski čak 12 filmova u saradnji sa scenaristom Polom Lavertijem evo već više od dve decenije”, izjavio je Louč komentarišući saradnju sa ovim škotskim scenaristom i dodajući i to da „ako negde pročitate da je neki film tog i tog reditelja, onda znajte da je u pitanju njegov veliki ego i nespremnost da prihvati timski rad”.

O tome kako započinje proces nastanka njihovih zajedničkih filmskih dela Ken Louč je rekao da se uvek „započinje pričom o tome, o nekoj ideji, onda Pol počne da piše olovkom na belom papiru, a ja pored, na marginama, stavljam neke svoje glupe komentare...”, dok je Pol Laverti dodao:

– Postoji neverovatno miran suživot između nas, delimično podržan činjenicom da smo uvek pokušavali da kritikujemo jedan drugog. Ono što sam naučio od Kena jeste da je izbor priče jedna od najvažnijih faza stvaranja, kao i to da više naučite slušajući druge nego da sami pričate.

Na pitanje viču li ponekad jedan na drugog tokom mukotrpnog stvaralačkog procesa, Ken Louč je u svom stilu odgovorio: „Vičemo jedino kada je telefonska linija loša”, a na to je Pol Laverti šaleći se dodao: „Nisam siguran koliko me je Ken sve ove godine uopšte dobro razumeo”, aludirajući na svoj jaki škotsko-glazgovski naglasak s kojim su govorili i likovi u njihovom filmu „Slatkih šesnaest”.

Tokom razgovora sa ovim filmskim stvaraocima bilo je i mnogo reči o filmovima „Zemlja i sloboda”, „Vetar koji njiše ječam” , „Karlina pesma”, „Hleb i ruže” i „Ja, Danijel Blejk”, ali i o rediteljevom pogledu na trenutnu izbegličku krizu i nedostatak solidarnosti i empatije.

– Ove su ideje već duže pod velikom pretnjom, što se upravo vidi i oseća danas tokom izbegličke krize u Evropi koja suočena sa talasima ljudi koji pristižu tražeći solidarnost. Nadam se da imamo u sebi velikodušnosti da im kažemo da su dobrodošli, umesto da ih šaljemo nazad tamo gde za njih trenutno nema života, rekao je Ken Louč.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.