Ugljanin pravi „naučni skup” o Sjeničkoj deklaraciji

Novi Pazar – Lider SDA Sandžaka i predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća Sulejman Ugljanin ponovo je skrenuo pažnju na sebe i izazvao žestoke kritike svojih političkih protivnika, pošto je BNV je obznanio nameru da velikim, kako se planira, naučnim skupom obeleži stogodišnjicu takozvane Sjeničke konferencije. Na ovom događaju u avgustu 1917. gradonačelnici i predsednici 12 sandžačkih opština usvojili su deklaraciju kojom se od Austrougarske traži da se Sandžak otcepi od Srbije i Crne Gore i pripoji Bosni i Hercegovini.

Ovom skupu prisustvovali su uglavnom age i begovi, s gradonačelnikom Pljevalja Mehmed-pašom Bajrovićem na čelu.

„Priključenje Bosni i Hercegovini naša je nepokolebljiva želja, istovremeno jedino razumno rešenje koje treba sprovesti do kraja”, navedeno je između ostalog u Sjeničkoj deklaraciji. Ovim dokumentom predviđena je i alternativa. „U slučaju da našim zahtevima na koje mi imamo pravo, a nama možda iz nekih nepoznatih razloga ne može biti udovoljeno, mi tražimo samoupravljanje Sandžakom”, piše u deklaraciji. Učesnici konferencije zahtevali su izdvajanje Sandžaka iz Srbije i Crne Gore, navodeći da je „sasvim neprirodno otcepiti Sandžak od Bosne, okupirati ga i podeliti između Srbije i Crne Gore”.

Austrougarska, kao poražena strana u Velikom ratu, nije mogla da udovolji ovim zahtevima, a posle oslobođenja Srbije i završetka Prvog svetskog rata većina učesnika Sjeničke konferencije osuđena je na višegodišnju robiju. Pomilovao ih je kralj Aleksandar Karađorđević posle krunisanja, 1921. godine.

U pozivu BNV na skup, nazvan naučnim, pod zvaničnim imenom „Društveno-politički, pravni i istorijski značaj Sjeničke konferencije”, organizatori tvrde da je cilj očuvanje sećanja sandžačkih Bošnjaka na tu konferenciju i podizanje svesti o njenom značaju za ostvarivanje njihovih prava. Pozvani su čak i muzički i poetski stvaraoci, da u pesmi opevaju događaj u Sjenici od pre sto godina. Ideju o Sandžaku odvojenom od Srbije Crne Gore Ugljanin je opravdao što se kao Dan Sandžaka obeležava 20. novembar, dan osnivanja Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Sandžaka (ZAVNOS), 1943. u Pljevljima, uz stalno podsećanje da su „posle rata sva antifašistička veća dobila svoje države, osim ZAVNOS-a, pa su Bošnjaci opet ostali kratkih rukava”.

Iste poruke bile su vidljive i 1991, kada je Ugljaninov SDA organizovao ilegalni referendum i Bošnjake u Srbiji i Crnoj Gori pitao „Da li ste za potpunu političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka, sa pravom priključenja nekoj od republika SFRJ?”. Navodno su Bošnjaci listom zaokruživali „da”, pa je pre dve godine Ugljanin na jednom skupu podmlatku svoje stranke poručio: „Zato, deco naša, imate dobar osnov, imate pravo i dokumenta na osnovu kojih imate pravo na državu”.

Vraćanje današnjeg predsednika BNV-a i lidera SDA u prošlost i svojevrsno tumačenje istorije nije novost, a do sada je svaki put takav stav bio povod da se on nađe na meti kritika. Tako je Meho Omerović, funkcioner SDPS-a Rasima Ljajića, kako je preneo Tanjug, rekao da Ugljanin ovakvim potezima nanosi štetu bošnjačkom narodu i sramoti instituciju BNV-a, kršeći Zakon o savetima nacionalnih manjina. „Niko mu nije dao mandat da od podizanja spomen-ploče Aćif-efendiji, prisustva akademiji i odavanja poste Šabanu Poluži, čoveku koji se borio za stvaranje velike Albanije, zahteva za međunarodnu konferenciju o Sandžaku stalno pravi cirkus od BNV-a”, ukazao je Omerović.

Za sada jedino još nije izvesno hoće li sve ostati na kritikama i varnicama između Ugljaninove stranke i partije čiji je osnivač Rasim Ljajić. Ili to može da poremeti pre pola godine ustanovljenu koaliciju SDA i Ljajićevog SDP-a u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici.