Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ugljanin pravi „naučni skup” o Sjeničkoj deklaraciji

Pozvani su muzički i poetski stvaraoci da u pesmi opevaju događaj od pre sto godina, kada su načelnici 12 opština od Austrougarske zatražili odvajanje od Srbije i Crne Gore
Критике политичких противника: Седница БНВ-а (Фото: Танјуг/Ирфан Личина)

Novi Pazar – Lider SDA Sandžaka i predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća Sulejman Ugljanin ponovo je skrenuo pažnju na sebe i izazvao žestoke kritike svojih političkih protivnika, pošto je BNV je obznanio nameru da velikim, kako se planira, naučnim skupom obeleži stogodišnjicu takozvane Sjeničke konferencije. Na ovom događaju u avgustu 1917. gradonačelnici i predsednici 12 sandžačkih opština usvojili su deklaraciju kojom se od Austrougarske traži da se Sandžak otcepi od Srbije i Crne Gore i pripoji Bosni i Hercegovini.

Ovom skupu prisustvovali su uglavnom age i begovi, s gradonačelnikom Pljevalja Mehmed-pašom Bajrovićem na čelu.

„Priključenje Bosni i Hercegovini naša je nepokolebljiva želja, istovremeno jedino razumno rešenje koje treba sprovesti do kraja”, navedeno je između ostalog u Sjeničkoj deklaraciji. Ovim dokumentom predviđena je i alternativa. „U slučaju da našim zahtevima na koje mi imamo pravo, a nama možda iz nekih nepoznatih razloga ne može biti udovoljeno, mi tražimo samoupravljanje Sandžakom”, piše u deklaraciji. Učesnici konferencije zahtevali su izdvajanje Sandžaka iz Srbije i Crne Gore, navodeći da je „sasvim neprirodno otcepiti Sandžak od Bosne, okupirati ga i podeliti između Srbije i Crne Gore”.

Austrougarska, kao poražena strana u Velikom ratu, nije mogla da udovolji ovim zahtevima, a posle oslobođenja Srbije i završetka Prvog svetskog rata većina učesnika Sjeničke konferencije osuđena je na višegodišnju robiju. Pomilovao ih je kralj Aleksandar Karađorđević posle krunisanja, 1921. godine.

U pozivu BNV na skup, nazvan naučnim, pod zvaničnim imenom „Društveno-politički, pravni i istorijski značaj Sjeničke konferencije”, organizatori tvrde da je cilj očuvanje sećanja sandžačkih Bošnjaka na tu konferenciju i podizanje svesti o njenom značaju za ostvarivanje njihovih prava. Pozvani su čak i muzički i poetski stvaraoci, da u pesmi opevaju događaj u Sjenici od pre sto godina. Ideju o Sandžaku odvojenom od Srbije Crne Gore Ugljanin je opravdao što se kao Dan Sandžaka obeležava 20. novembar, dan osnivanja Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Sandžaka (ZAVNOS), 1943. u Pljevljima, uz stalno podsećanje da su „posle rata sva antifašistička veća dobila svoje države, osim ZAVNOS-a, pa su Bošnjaci opet ostali kratkih rukava”.

Citat: Sulejman UgljaninZato, deco naša, imate dobar osnov, imate pravo i dokumenta na osnovu kojih imate pravo na državu

Iste poruke bile su vidljive i 1991, kada je Ugljaninov SDA organizovao ilegalni referendum i Bošnjake u Srbiji i Crnoj Gori pitao „Da li ste za potpunu političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka, sa pravom priključenja nekoj od republika SFRJ?”. Navodno su Bošnjaci listom zaokruživali „da”, pa je pre dve godine Ugljanin na jednom skupu podmlatku svoje stranke poručio: „Zato, deco naša, imate dobar osnov, imate pravo i dokumenta na osnovu kojih imate pravo na državu”.

Vraćanje današnjeg predsednika BNV-a i lidera SDA u prošlost i svojevrsno tumačenje istorije nije novost, a do sada je svaki put takav stav bio povod da se on nađe na meti kritika. Tako je Meho Omerović, funkcioner SDPS-a Rasima Ljajića, kako je preneo Tanjug, rekao da Ugljanin ovakvim potezima nanosi štetu bošnjačkom narodu i sramoti instituciju BNV-a, kršeći Zakon o savetima nacionalnih manjina. „Niko mu nije dao mandat da od podizanja spomen-ploče Aćif-efendiji, prisustva akademiji i odavanja poste Šabanu Poluži, čoveku koji se borio za stvaranje velike Albanije, zahteva za međunarodnu konferenciju o Sandžaku stalno pravi cirkus od BNV-a”, ukazao je Omerović.

Za sada jedino još nije izvesno hoće li sve ostati na kritikama i varnicama između Ugljaninove stranke i partije čiji je osnivač Rasim Ljajić. Ili to može da poremeti pre pola godine ustanovljenu koaliciju SDA i Ljajićevog SDP-a u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Božidar Panić
Sanžak? Najmanja upravna jedinica, propalog Otomanskog carstva, deo vilajeta. To je sve, nema više ništa na šta upućuje ta reč. To je prošlost, koja je, propošču Otomaskog carstva, istorija. Samo zahvaljujuće, provernoj toleraciji Srba i dan danas je u upotrebi to ime, a ovo što traži Ugrljanin im je hvala na tome. Šta je (gde su) sa ostalim Sandžacima po Evropi?
zoran
Tursko osvajanje Balkana je najveca katastrofa u istoriji ovoga dela Evrope. Kako bi dramaticno drugacije izgledala alternativna istorija da njih nije bilo, jedan veliki i jedinstven narod na celom Balkanu.
Osman Delić
Misliš. Ne znam baš. Čini mi se da te sama istorija demantuje. Spomenimo samo odnose Bugarske i Srbije, o odnosu s Hrvatima da ne govorimo. I sam sam razmišljao šta bi bilo da nije bilo. Međutim, kako vrijeme odmiče sve više uviđam, da nama Balkancima, predstoji daljnje usitnjavanje i fragmantacija problema. Na kraju će se voditi "sukobi" među gradovima iste države. Ko zna, možda se vratimo na države - gradove. Zadnji slučaj iz Istre dovoljno govori o tome. Već je isprintan i pasoš, a digla se i velika buka. Ta latentna "prijetnja" je toliko uzburkala strasti da je premijer Plenković "žurno" otišao do same Istre. Ljudi uvijek traže probleme u drugome i drugačijem. To se ne može zaustaviti.
Ђокић Миливоје
Када градоначелници тих општина буду паше или бегови ... тек тада нека тражи отцепљење и припајање !
Зорица Аврамовић
Зар заборависмо да кажемо Рашка, већ искључиво Санџак?! Да, за Бошњаке, хајде да их тако именујем, може да буде Санџак (иако говоре српским језиком, све и да се пепелом свакодневно посипају и перу), али, за нас Србе, такође и службени назив, треба да буде и јесте Рашка!!!
Саша
Увек се чудим како то неко ко је српског порекла може да жели да се одваја од истог? То је као када бих се ја одрекао презимена и свих својих предака. Безчасно и лоше. Штета. Такво уско гледање историје и садашњости управо и доводи до оваквих будалаштина. Боље да улаже енергију у решавању корупције која је све присутна у његовим редовима. Поздрав.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.