utorak, 18.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 10.07.2017. u 14:42 Novica Đurić

Amerikanci ne priznaju crnogorski jezik

Lingvisti iz Kongresne biblioteke ponovo nisu prihvatili kodifikaciju crnogorskog jezika, navodeći da je u pitanju jedna od varijanti srpskog jezika
Бу­квар цр­но­гор­ског је­зи­ка (Фо­то Н. Ђу­рић)

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Crnogorski jezikoslovci, uz podršku Ministarstva kulture i inostranih poslova, skoro deceniju bezuspešno pokušavaju uveriti američke stručnjake da je crnogorski – posebni jezik. U takva uveravanja koja dolaze od zvanične Podgorice ne veruje američki tehnički komitet ISO 639-2, sa sedištem u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, koji ponovo nije prihvatio kodifikaciju crnogorskog jezika, navodeći da je u pitanju jedna od varijanti srpskog jezika.

Podgorički mediji su javili da Nacionalna biblioteka „Đurđe Crnojević” sa Cetinja već devet godina insistira na međunarodnoj kodifikaciji crnogorskog jezika, ali Američki komitet na tako nešto ne pristaje.

„Ne postoji više ništa što crnogorska vlast može da uradi kako bi uverila komitet da crnogorski jezik nije ‘varijanta srpskog jezika koji se govori u Crnoj Gori’, već da ima svoju lingvističku prepoznatljivost i zaseban istorijski razvoj”, pišu ovdašnji mediji.

Crnogorskim institucijama za standardizaciju crnogorskog jezika nedavno je poslala mejl Rebeka S. Gunter iz komiteta, u kom je navela da je telo u čije ime se javlja „raspravljalo više puta o crnogorskom jeziku i stav je bio da se radi o varijanti srpskog jezika koji se govori u Crnoj Gori”.

Ona je navela i da su predložili „primenu varijantnog koda srp-ME, osim ukoliko se ne pošalju dodatne informacije za razumevanje značajnih lingvističkih razlika između dva jezika”.

„Posebni kodovi se dodeljuju na osnovu lingvističkih razlika, a ne na osnovu političkih ili geografskih”, poručila je Gunterova.

Tehničkom komitetu ISO 639-2, sa sedištem u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, Nacionalna biblioteka „Đurđe Crnojević” sa Cetinja u nekoliko navrata je pisala, a u poslednjem od pre nekoliko dana, „diskretno i molećivo tražeći da američki Komitet konačno prelomi o crnogorskom jeziku”.

Nedavno je i ministar kulture Janko Ljumović poslao pismo ministru vanjskih poslova Srđanu Darmanoviću u kom ukazuje da komitet iz Vašingtona još nije dostavio odgovor na dopunu dokumentacije koju je Nacionalna biblioteka poslala u septembru 2015. godine. „Molimo vas da, u skladu sa svojim nadležnostima, na međunarodnim adresama koje smatrate relevantnim podržite ovu inicijativu, te uputite urgenciju Tehničkom komitetu u odnosu na dostavljanje zvaničnog odgovora”, napisao je ministar Ljumović.

U ime komiteta, Džon Zagas je na zahtev o kodifikaciji crnogorskog jezika odgovorio:

„I dalje među članovima preovladava stav da je crnogorski varijanta srpskog jezika. Pre nego što ponovo zvanično budemo glasali o ovom pitanju, članovi komiteta su me zamolili da od vas dobijem objašnjenje kako građani Crne Gore mogu prepoznati da li je tekst na crnogorskom ili na srpskom jeziku”, naveo je u pismu Zagas.

On je dodao da bez „jasnog principa odvojenosti crnogorski zahtev samo će uneti konfuziju u situaciju jezičkog kodiranja”.

Komеntari22
ed384
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
Ilustracija za slovo U moze da prodje i za slovo P.
Luka
@ZLATAN Pa eto , Vi ste te neke reči napisali . U čemu je onda smisao Vašeg pitanja "kako napisati reči : ...? " koje ste upravo Vi napisali ?!. Nejasno je Vaše pitanje samom sebi a još nejasniji je odgovor .Nemoguće je shvatiti šta ste zapravo hteli da kažete. Da li to hoćete da kažete da Vi ili neko drugi ne razime te reči ili ... ?Ne, ništa ne razumem i ništa ne shvatam iako svaku reč koju ste napisali i razumem i shvatam , potpuno mi je nejasan smisao toga o čemu govorite . Ali , zaista,
Д. Збиљић
КАДА БИ ВАРИЈАНТЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА СТВАРНО БИЛИ ПОСЕБНИ ЈЕЗИЦИ, НЕ БИСМО СЕ МОГЛИ РАЗУМЕТИ БЕЗ ПРЕВОДИЛАЦА. Гђа Гунтер је уочила да ту нешто лингвистички с балканским "новим језицима" смрди. Својевремено сам предлагао да наша лингвистичка наука затражи од светских лингвиста да процене да ли су новоименовани језици на Балкану од српског језика стварно посебни језици. То подразумева да проблем језика најпре добро проуче српски лингвисти и да пошаљу предлог да се од једног (српског језика) не могу створити посебни језици лингвистичким путем. Проблем је што је српска лингвистика и даље сербокроатистика, па нити имамо правих србиста који би то свету предочили. А ако би предочили лингвистички проблем, онда би се светска наука о језику макар обрукала ако би признала да варијанте српског језика (настале политички на основу реформе српског језика Вука Караџића) немају никаквог основа да постану посебни језици. Када би то били посебни језици, ми се међусобно не бисмо могли разумети.
Emilija
Da li ste culi da se srpski jezik deli na ekavski, ikavski i ijekavski? Sta onda nije jasni? U Srbiji se prica ekavski, u Cg.ijekavski u Hrvatskoj ikavski.
Милош Миленковић
Ово је само доказ колико су Амери неуравнотежени. Ако су признали Црногорску државу и Црногорску нацију, зашто онда не признају Црногорски језик. Признали су Бошњачки језик, као и Хрватски, па зашто не би признали и покрадени Српски језик и Црногорцима. Ово је само доказ да се СРПСКИ говори на целој бившој територији Југославије, као и код њихових сународника широм света.
Obrad Lipovac
Daj pare za bosanske Srbe, daj pare za crnogorske Srbe, daj pare za hrvatske Srbe, ne smem ni da mislim koliko nas koštaju kosovski Srbi, a sad i pare za lobiranje protiv crnogorskog jezika. Hoćemo li mi Srbi iz Srbije ikada više na zelenu granu, ili nam je sudbina da izdržavamo sve neradnike i lenštine iz regiona. Pretpostavljam, nečalnik SUP-a Đakovica sedi i prima platu u Nišu? Baš me zanima koliko je u Beogradu profesora Prištinskog univerziteta na srpskom budžetu? Dokle bre braćo, pa i mi Srbi imamo dušu, nismo valjda osuđeni na doživotnu robiju. Šta mene briga da li, pazi, temo neka BIBLIOTEKA, priznaje ili ne priznaje crnogorski jezik. Još manje me je briga da li Crnogorcima za potpuno izražavanje trebaju dva slova više nego Srbima. Nema nama spasa dokle god budemo plaćali najunosnije zanimanje u Srba poslednjih 30 godina, KARIJERNI SRBIN.
Сава Костић
О. Липовац, у више наврата читам ваше сецесионистичке коментаре па ево да вам дам мишљење струке о таквим појавама код појединаца. СВАКА НЕДАРОВИТОСТ СЕ ОГРАЂУЈЕ ОД ДРУГИХ И СА МРЖЊОМ ГЛЕДА НА ВЕЋЕ ПРОСТОРЕ. У сецесионизам се не улази из убеђење, ни љубави према завичају - већ је то један нарочит комплекс ниже вредности: реч је о амбицијама лава, а снази миша и за то се увек тражи оправдање. Прва и главна одлика сваког сецесионисте јесте њихова oчигледна недаровитост. Сецесионистичке приче о томе да боснски или косметски Срби(!?) експлоат. ужу Србију су, наравно, потпуна бесмислица. Али, доказивати све то професионалним сецесионистима - нема никаквог смисла. Свака даровитост ће тежити пространствима, а не скучености. Свака недаровитост тежи да се огради од других, и са мржњом посматра већи простор, налазећи разлоге своје неспособности у другом!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja