Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Krajnji levičari na meti kritika u Nemačkoj

Političari pozivaju javnost da organizuju koncerte i proteste protiv krajnje levice, baš kao što se to uobičajeno dešava protiv desničarskog ekstremizma
Маскирани припадник левичарског „црног блока” на протесту даје изјаву, непосредно пре првих сукоба са полицијом (Фото: Н. Радичевић)

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Povremeni neredi koji su pratili samit G-20 u Hamburgu postali su glavna politička tema u Nemačkoj, koja danima raspravlja ko je kriv što je do nasilja uopšte došlo, da li je samit baš morao da se održi u lučkom gradu poznatom po levičarskom aktivizmu, gde je pogrešila policija a gde organizatori mirnih protesta i da li su hamburške vlasti predugo tolerisale radikalne levičare.

Uprkos tome što je prošle nedelje, pre i za vreme samita lidera Grupe 20 najvećih ekonomija sveta, održano oko 30 mirnih protesta na kojima je bilo na desetina hiljada ljudi, iz Hamburga su u svet pre svega otišle slike nereda, paljevine i razbijenih izloga za koje je dobrim delom zaslužno nešto više od hiljadu i po radikalnih levičara i anarhista, od kojih je nemali broj došao iz drugih delova Evrope.

Prema podacima hamburških vlasti, pritvoreno je 186 osoba, a u sukobima je povređeno više od 500 policajaca, dok se broj povređenih mirnih demonstranata uopšte ne navodi.

I dok se nemačka štampa uglavnom pita da li je samit vredeo uloženog novca kada se uporedi sa relativno mršavim rezultatima dogovora lidera G-20, sami neredi su postali glavna politička tema, dok se vodeće stranke utrkuju u kritici krajnje levice.

Nemački savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer rekao je za krajnje levičarske i anarhističke radikalne učesnike protesta da nema političkog opravdanja za njihova dela i su se ponašali kao „gnusni nasilni ekstremisti, poput neonacista i islamističkih terorista”.

„To nisu bili demonstranti. To su anarhisti kriminalci”, rekao je ovaj funkcioner demohrišćana (CDU) kancelarke Angele Merkel.

Za nerede CDU krivi i „kulturu prećutne tolerancije na levičarski ekstremizam”.

Oštrica kritika je usmerena najviše na poznati levičarski alternativni kulturni centar Rote flora (Crvena flora) u kvartu Šancenvirtel, koji su organizovali protest „Dobro došli u pakao” na kojem su zapravo izbili prvi sukobi policije i demonstranata. Ovaj centar je optužen da je pozvao nasilne levičarske radikale iz svih delova Evrope da dođu da učestvuju u demonstracijama.

Šef SPD-a Martin Šulc rekao je da su akcije nasilnih demonstranata imale „karakteristike terorizma”, a njegov stranački kolega i savezni ministar pravde Hajko Mas pozvao je na društveno odbijanje ekstremne levice, apelujući na javnost da organizuju koncerte i proteste protiv krajnje levice, baš kao što se to uobičajeno dešava protiv desničarskog ekstremizma. On je u razgovoru za tabloid „Bild” istakao da bi evropske zemlje trebalo više da sarađuju na izradi baze podataka o ekstremistima.

Međutim, nemali broj kritika je usmeren i prema policiji. Tako je komentator minhenskog „Zidojče cajtunga” Tomas Humel, istakao da se kritike na račun efikasnosti policijskih akcija odnose pre svega „na one koji su kreirali strategiju i na kraju izdavali naređenja”. On ističe zapravo ono što se može protumačiti kao prva iskra koja je zapalila nasilje na protestima u Hamburgu, a to je sam početak marša u okviru protesta „Dobro došli u pakao” prošlog četvrtka, kada među 12.000 mirnih demonstranata njih stotinak nije htelo da posluša policiju i skine crne maske, budući da je u Nemačkoj zabranjeno demonstrirati pod maskama i u uniformama. Policija je zbog toga krenula u juriš na njih, uz vodene topove i suzavac, želevši navodno da ih razdvoji od ostalih demonstranata.

„To je bio čin fizičkog nasilja, što je korak koji je policija zakonski imala pravo da preduzme tek kada su videli da je to neophodno. Međutim, to nije odmah smirilo atmosferu”, primećuje Humel i dodaje da najsavremenije policijske metode u ovakvim situacijama nalažu da se policija više uzdržava nego kreće u sukobe kada zna da je suočena sa potencijalno nasilnim osobama.

Inače, u tim prvim sukobima, kako svedoče očevici, policija nije previše birala u koga usmerava vodene topove i prska biber-sprej, tako da su nastradali mnogi mirni demonstranti, dok su se maskirani pripadnici „crnog bloka” uglavnom sklonili, ali su potom izazivali incidente na obodima mirnih protesta.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.