Odlazak „Fijata” gasi i radna mesta u pratećoj industriji

Šta Srbija gubi ako „Fijat” ode? Sva je prilika da će ovo pitanje sledeće godine sebi vrlo često postavljati premijerka Ana Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić.

Desetogodišnji ugovor, koji je Srbija potpisala sa ovim italijanskim investitorom, ističe sledeće godine, a kreatori ekonomske politike moraće da odluče da li da potpišu novi ugovor sa „Fijatom”, koji će nastaviti mnogo da košta poreske obveznike, ili da ovog investitora puste da ode.

Sva je prilika da će „Fijat”, koji ignorisanjem radničkog štrajka šalje poruku da je spreman da se u tišini povuče sa ovog tržišta, za sebe pokušati da ispregovara još bolje uslove.

Prema oceni Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, udeo „Fijata” u industriji iznosi nešto malo manje od 3,5 odsto, dok je njegovo učešće u prerađivačkoj industriji oko četiri odsto. Pad industrijske proizvodnje biće direktan trošak eventualnog „Fijatovog” odlaska.

– Ne mislim da će do toga doći. Pre bih rekao da „Fijat” ovim ignorisanjem radničkog štrajka pokušava da izbori što bolje pregovaračke pozicije – ubeđen je Nikolić.

Kada je reč o negativnom efektu na izvoz, on ne bi bio veliki jer je neto efekat tog posla mali. Objašnjenje zašto je to tako je to što „Fijat” uvozi više od 60 odsto delova. On podseća da je u prvih pet meseci izvoz ove kompanije iznosio 460 miliona evra. Prošle godine iz ove kompanije izvezeno je robe u vrednosti od 1,1 milijarde evra.

– Problem je, međutim, što je neto efekat tog posla mali i iznosi oko trideset odsto – kaže Nikolić. To znači da samo jednu trećinu tog automobila čine domaće komponente.

Međutim, najveća korist od „Fijata” u poslednjih 10 godina bio je ipak razvoj industrije komponentaša. Njihov izvoz je u toku prošle godine premašio izvoz „Fijata”. Samo izvoz žičanih setova je prošle godine dostigao 518 miliona evra. Takođe, lane je preko granice prodato automobilskih guma u vrednosti od 264 miliona evra. Izvoz delova za sedišta dostigao je oko 165 miliona evra.

– Kad se na to dodaju i ostale kompanije, koje proizvode pumpe i elektronske komponente, izvoz prateće industrije premašio je izvoz „Fijata” – kaže Nikolić. 

Dobro je što prateća industrija ima tržište i mimo „Fijata”, ali je nesumnjivo da bi odlaskom ovog investitora i neka radna mesta među komponentašima bila ugašena. 

Sa druge strane, nesporno je da je državu, koja u kompaniji „Fijat Krajsler automobili Srbija” ima 33,33 odsto učešća, ovaj posao mnogo koštao. Ovaj investitor je dobio besplatno zemljište, oslobođen je plaćanja poreza i lokalnih taksi, a kredite u bankama uzima uz garanciju države, što znači da se zadužuje po kamati nižoj od tržišne. Samo u toku prošle godine „Fijat” je na ime donacija, dotacija i premija iz budžeta dobio 3,7 milijardi dinara. Ti prihodi daleko su veći od rashoda za zarade (2,7 milijardi), što znači da bi svako povećanje plata išlo na teret države, a ne „Fijata”. Takođe, stručna usavršavanja radnika plaćaju se iz budžeta (12 miliona dinara). Na sve to, „Fijat” je dobio i subvencije od 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu, a država je kao manjinski vlasnik unela osnivački ulog od 100 miliona evra.

Da je štrajk u Kragujevcu uvod u brakorazvodnu parnicu, pribojava se Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.

– Očigledno da im, uz sva davanja, biznis u Srbiji ne ide dobro. To se vidi iz činjenice da svake godine smanjuju proizvodnju. Desetogodišnji ugovor države sa „Fijatom” ističe sledeće godine, i za aktuelnu vlast to će biti veliki izazov. Jer, do sada je predsednik Vučić imao alibi da kaže da je takav ugovor sklopila bivša vlast, što je tačno. Ali će i ovoj vlasti sledeće godine biti ponuđen isti takav ugovor, ako ne i poboljšan – smatra Savić.

Ako pođemo od toga da investitor uvek ima ekonomske interese, onda zabrinjava i ćutanje „Fijata” tokom ovog štrajka. Ne znamo šta u ugovoru piše i bojim se da možda ima nekih klauzula o prevremenom raskidanju ugovora koje idu „Fijatu” u prilog, dodaje.

Činjenica je da su radnici „Fijata” dok nisu zamrzli štrajk bili pod pritiskom, kaže naš sagovornik. Poslodavac ih je pritiskao tako što ih je ignorisao i sa njima nije počinjao pregovore. Od premijerke Ane Brnabić saznali smo da je poslovna politika „Fijata” da ne pregovara sa zaposlenima dok štrajkuju. Predsednica vlade je, pri tom, istakla:

„....Sutra će nam biti teško da dovedemo bilo kog novog investitora kada nema sigurnosti da će radnici kolektivni ugovor, koji se ispregovara i potpiše sa sindikatima, poštovati, već da će svaki ugovor moći da se prekine štrajkom zato što se traže bolji uslovi.”

Ne mogu se radnici „Fijata” zastrašivati činjenicom da bi mogli da ostanu bez posla, to je pritisak, smatra Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.

 – Ako mi, stvarno, pored svega što smo dali za „Fijat” treba još i da nateramo radnike da budu srećni što imaju posao i da nema veze za koje pare rade, onda šaljemo još goru poruku investitorima. Znači, srećni smo ako dođe bilo ko, ako ga debelo platimo i ispunjavamo sve njegove želje – kaže Savić.

Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da sindikati širom sveta potpisuju razne kolektivne ugovore pa to ne znači da nemaju pravo na štrajk.

– To je zakonom zagarantovano pravo, a država bi trebalo da drži stranu važećim propisima. „Fijat” možda ima praksu da ne pregovara sa zaposlenima dok štrajkuju, ali i mi u Srbiji imamo valjda neke zakone koji štite radnike – zaključuje Bajec.

Pla­ta od 45.000 di­na­ra ni­je tre­nut­no mo­gu­ća 

Mi­ni­star­stvo pri­vre­de ape­lo­va­lo je na štrajkače u kra­gu­je­vač­kom „Fi­ja­tu” da se za­poč­nu raz­go­vo­ri s pred­stav­ni­ci­ma kom­pa­ni­je oko re­ša­va­nja pro­ble­ma, pre­no­si Tan­jug. „Ovako se ša­lje neo­zbilj­na po­ru­ka svim po­ten­ci­jal­nim in­ve­sti­to­ri­ma. U to­ku su raz­go­vo­ri oko 53 pro­jek­ta ko­ji su vred­ni pre­ko mi­li­jar­du evra”, na­vo­di se u sa­op­šte­nju. Ka­ko na­vo­de, Vla­da i Mi­ni­star­stvo pri­vre­de su bi­li i osta­će na ras­po­la­ga­nju i Štraj­kač­kom od­bo­ru i rad­ni­ci­ma „Fi­ja­ta” 24 ča­sa sva­ko­ga da­na u ne­de­lji. U raz­go­vo­ri­ma sa Štraj­kač­kim od­bo­rom, mi­ni­star­stvo i pre­mi­jer­ka su, u vi­še na­vra­ta in­si­sti­ra­li na raz­go­vo­ru svih in­te­re­snih stra­na. Tu se mi­sli na ana­li­zu pro­iz­vod­nog pro­ce­sa, da se u sa­rad­nji s gra­dom re­ši pre­voz rad­ni­ka u ve­čer­njim ča­so­vi­ma. Ta­ko­đe, da se uve­de „bo­nus efi­ka­sno­sti” od 2017. i da će se i po­red dva po­ve­ća­nja, raz­go­va­ra­ti o do­dat­nom po­ve­ća­nju za­ra­da. Štraj­kač­ki od­bor je sma­trao da je sve ovo ne­do­volj­no i je­di­no na če­mu su in­si­sti­ra­li je da vla­da ga­ran­tu­je osnov­nu pla­tu od 45.000 di­na­ra, što ni­je mo­gu­će u ovom tre­nut­ku, u skla­du s Usta­vom i Za­ko­nom.