Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pojam „Sandžak” zakočio udžbenike na bošnjačkom

Ministarstvo prosvete napominje da ne utiče na nezavisnu komisiju zavoda koja ocenjuje i odobrava udžbenike
БНВ очекује да ће ђаци пре првог септембра добити све недостајуће уџбенике (Фото Б. Педовић)

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), kao stručno telo u čijoj je nadležnosti da daje stručne ocene o svakom rukopisu udžbenika, na srpskom ili jezicima nacionalnih manjina, u slučaju onih na bošnjačkom prekoračio je svoje zakonske nadležnosti – smatra Esad Džudžo, potpredsednik Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV).

Kaže da čvrsto stoji iza stava da su ocene komisije zasnovane na političko-ideološkom pristupu.

Prema memorandumu i aneksu memoranduma čiji su potpisnici Ministarstvo prosvete, Bosansko nacionalno veće i Zavod za udžbenike, podseća Džudžo, 14 udžbenika na bosanskom trebalo je da bude gotovo za ovu školsku godinu, u kojoj je nastava završena.

Zavod za udžbenike preuzeo je obaveze o izradi udžbenika na bosanskom jeziku definisane memorandumom i aneksom koje je potpisao sa Ministarstvom prosvete i Bošnjačkim nacionalnim većem.

– Memorandumom je definisano da se realizuje četrnaest naslova, od čega se osam sastoji od tri odvojena dodatka. Pozitivno mišljenje dobio je jedan udžbenik, Gramatika bosanskog jezika za šesti razred, i pojedini delovi dodataka. Svi ostali udžbenici dobili su negativno rešenje ministarstva a po preporuci ocenjivačke komisije ZUOV-a. Najveći broj zamerki komisije odnosio se na sadržaj udžbenika. U ovom trenutku nama pristižu ispravljeni rukopisi koji će ići na ponovno odobravanje – razjasnila je Vesna Pajević, urednik izdanja na bosanskom jeziku u Zavodu za udžbenike.

Za naš list ona kaže i da je 16 od 19 naslova, na koje se odnosi potpisani aneks, poslato na odobrenje, tri se nalaze u završnoj fazi realizacije, a za jedan udžbenik do danas nisu ni dobili rukopis. Na naše pitanje da li će udžbenici biti spremni za narednu školsku godinu, njen odgovor je da sve zavisi od toga da li će ih i kada pozitivno oceniti ZUOV i Ministarstvo prosvete, a Zavod za udžbenike će svoje obaveze ispuniti u predviđenom roku za sva odobrena izdanja.

Ipak, Esad Džudžo podseća da do sada nijedan nije urađen, dok su sve druge manjine dobile nedostajuće udžbenike.

Ministarstvo pruža administrativnu podlogu i kao i Zavod za udžbenike čeka zeleno svetlo ZUOV-a, gde se spotičemo. Evo primera: u udžbeniku Priroda i društvo za četvrti razred, gde deca uče o zavičaju, u rukopisu stoji da žive u Sandžaku, geografskoj oblasti Republike Srbije Sandžak, i pretežno u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu, Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši. Ta definicija je njima sporna, a prema pravilniku o standardima kvaliteta udžbenika trebalo bi da se tumači u kontekstu kulturne autonomije. U stručnim ocenama koje su nam prosledili iz ZUOV-a navode da Sandžak ne postoji u teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije. Pa i Zavod za statistiku kaže da u Srbiji živi 145.278 pripadnika bošnjačke nacionalne zajednice, pretežno u geografskoj oblasti Sandžak. Ne mogu da shvatim šta je tu problem – ilustruje Džudžo.

Stručni deo zamerki na račun kvaliteta rukopisa udžbenika na bosanskom, gde pojedini standardi po oceni ZUOV-a nisu bili ispunjeni, upravo se ispravljaju. Džudžo navodi da su angažovali univerzitetske profesore da pomognu da se na najbolji način ispune zacrtani standardi u vezi sa metodikom, didaktikom, uzrastom, pristupom, sredinom u kojoj žive deca koja se školuju na maternjem bosanskom.

– Ukupno nedostaje 51 naslov. Od 14 podnetih zahteva za odobravanje udžbenika na bosanskom jeziku, odobren je samo jedan. Reč je o 14 objedinjenih dodataka od prvog do osmog razreda osnovne škole, koji podrazumevaju više rukopisa. Autori su, na moju sugestiju, išli u ispravku finesa kao recimo da ako se u tekstu navodi sandžački likovni umetnik Džengis Redžepagić, to preformulišu i napišu da Džengis Redžepagić nije sandžački likovni umetnik, nego bošnjački likovni umetnik u Srbiji ili u Sandžaku. Ali ne možemo iz udžbenika da maknemo da dete živi u geografskoj oblasti Srbije koja se zove Sandžak, koja nije deo teritorijalne organizacije ali je tradicionalno oblast Republike Srbije – objašnjava Džudžo.

Optimista je, kako kaže, i očekuje da će svi nedostajući udžbenici biti gotovi pre prvog septembra, uveren da ne postoji nijedan razlog da tako ne bude.

Pokušali smo da dobijemo Eleonoru Vlahović, koja je rukovodilac centra za razvoj programa i udžbenika Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, da pojasni kakva je situacija sa nedostajućim udžbenicima na bosanskom, ali do zaključenja ovog broja nismo uspeli da je dobijemo. U Ministarstvu prosvete za naš list naglasili su da čine sve što je u zakonskim okvirima da ubrzaju proces odobravanja rukopisa na jezicima nacionalnih manjina.

– Procedurom je definisano da izvorno pisani rukopis mora da zadovolji zakonom propisane standarde. Ovaj posao je poveren ZUOV-u koji putem konkursa bira članove nezavisne komisije koja pregleda udžbenike i daje ocenu. Ukoliko rukopis ne zadovolji propisane standarde, vraća se u proceduru odobravanja. Ministarstvo nema zakonsku osnovu da utiče na nezavisnu komisiju koja se bavi odobravanjem udžbenika, pa shodno tome ne možemo sa sigurnošću da procenimo kada će udžbenici na bosanskom jeziku biti odštampani – kazali su u ministarstvu.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

MilosNS
A zašto se mi pravimo pametni? Kakav Sandžak? Turci su nadenuli Sandžak. Zašto onda ne zovemo Raška oblast, kao što bi i bio red.
Boris.
|Gde se denu Raska oblast.
Branko P
Ima li neko u ovoj nazovi drzavi pametan ???? Sta vi radite ??? Ima li drzava sluzbeni jezik i pismo ?? Ja zivim u Kanadi Quebec koristi francuski jezik New Brunssvik kombinuje francuski i engleski, hocete li vi dodvrasi biraca jednom da kazete da li je Srbija majka nezbrinute nejaci, pa da tu nejac udomimo da vise neluta. Dosta je bilo izmisljanja jezika govora, sluzbeni jezik je sluzbeni i u javnoj upotrebi , a privatno neka svako govori kako hoce.Dajte jos udzbenike i za ove izbelice iz Sirije i Iraka, ima se moze se/
Коста
Радаковићу, српски нема "оба" писма. Писмом којим пишете је хрватска латиница Људевита Гаја коју је он службено увео у хрватске школе и новине 1836. А што се области тиче, "Санџак" је окупаторски назив Рашке. У Србији је, на целој њеној територији, по Уставу, службени језик српски и ћилричко писмо.
Milivoje Radaković
Zbunili ste se, Jovanoviću. Ja srpski jezik ne "branim"; ja se njime služim, a pišem ga na oba njegova pisma kako mi se kad ćeifne. Cheers!
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.