Utorak, 24.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KOLIKO JE NAUČNA DIJASPORA DALEKO OD MATICE (2)

Ulaganje u nauku – most sa stručnjacima u inostranstvu

Potrebno je promeniti stav društva prema onima koji su otišli iz zemlje da bi naučili nešto više. Takvi ovde uglavnom nisu dobrodošli, jer ih većina doživljava kao osobe koje bi da „sole pamet” onima koji su ostali, kaže Vladimir Stojanović, vanredni profesor na Berkliju
Библиотека Берклија: Најбољи факултети у Америци имају такозване гостујуће комитете (Фото: Пиксабеј)

Kada se govori o državnim planovima saradnje matice i njenih najtalentovanijih kadrova u inostranstvu, često se pominje primer Tajlanda. Veliki broj njih nije bio zainteresovan da se vrati iz država u koje su migrirali, ali su pristali na „saradnju na daljinu”, odnosno uključili su se u rad na projektima tajlandskih institucija.

I takav vid angažovanja je, s obzirom na tehnološke mogućnosti globalne komunikacije, lako izvodljiv i izuzetno koristan.

Pitanje kako mladi Srbi iz rasejanja mogu da se povežu, sarađuju i pomognu domovini postavljeno je u anketi sprovedenoj 2003. među studentima našeg porekla u SAD i Kanadi. Čak 54 odsto je odgovorilo da bi se vratili da žive i rade u Srbiji. Međutim, većina onih koji su pre 14 godina obuhvaćeni ovim istraživanjem i danas su u SAD i Kanadi. U Americi su i autori ankete, a jedan od njih, Vladimir Stojanović, sada je vanredni profesor na Berkliju.

– Mi smo 2003. godine imali ideju da napravimo mentorsku mrežu s našim stručnjacima iz dijaspore koji bi bili dostupni talentovanim studentima u Srbiji. Naučna dijaspora može da pomogne na mnogo načina. Ali da bi se to i ostvarilo, potrebno je promeniti stav društva prema onima koji su otišli iz zemlje da bi naučili nešto više. Takvi ovde uglavnom nisu dobrodošli, jer ih većina doživljava kao osobe koje bi da „sole pamet” onima koji su ostali – kaže Stojanović.

On navodi da najbolji fakulteti u Americi imaju takozvane gostujuće komitete, u čijem sastavu su njihovi nekadašnji studenti, a sada renomirani predstavnici akademskih ili industrijskih centara. Njihov zadatak je da pomognu savetima ili da upute konstruktivnu kritiku fakultetu u vezi s programima i inicijativama koje bi trebalo da doprinesu njegovom napretku. Te kritike i primedbe se ozbiljno uzimaju u obzir i one su osnova za mnoge promene. Takvi komiteti bi mogli lako da se organizuju i u našoj zemlji, kaže Stojanović, ali prethodno bi trebalo da vidimo koliko je naših stručnjaka iz dijaspore uopšte na pozicijama gostujućih profesora u Srbiji.

– Napredak društva počiva na nauci. Bez ulaganja u nauku, nema ni boljih kadrova u zemlji ni podizanja kvaliteta postdiplomskih studija, a baš to je preduslov da talentovaniji studenti ostaju na fakultetima, što bi olakšalo uspostavljanje mostova saradnje s našim stručnjacima iz dijaspore. To ulaganje u nauku otvorilo bi nova radna mesta, na koja bi mogli da se prijave i naši studenti koji završavaju školovanje na najpoznatijim svetskim fakultetima – navodi profesor Stojanović i dodaje da su gotovo sve njegove kolege sa kojima je u kontaktu godinama dolazile na svoje matične fakultete da drže predavanja ili kratke kurseve. Fakultetski profesori su to, kako kaže, prihvatali sa manje ili više entuzijazma.

 

Što se ranije ode, teže se vraća

– S obzirom na to da i naš obrazovni sistem može najtalentovanijim đacima da ponudi mnogo, mislim da njihov odlazak na školovanje u inostranstvo ima smisla samo ako odlaze na najprestižnije svetske univerzitete – smatra dr Nenad Vukmirović, naučni savetnik u Laboratoriji za primenu računara u nauci u beogradskom Institutu za fiziku, nekadašnji đak Matematičke gimnazije i osvajač medalja na međunarodnim takmičenjima.

Vukmirović ističe da odlaskom naših najtalentovanijih učenika na osnovne studije u inostranstvo oni gube vezu sa našim sistemom i mala je verovatnoća za njihov kasniji povratak. S druge strane, ciljani odlazak na doktorske studije ili postdoktorsko Usavršavanje, naročito u oblasti koju želimo da razvijemo u Srbiji, uz kasniji povratak, može da bude pun pogodak i za mladog istraživača i za našu nauku.

Kao pozitivan primer te vrste, navodi praksu u Institutu za fiziku: mlađe kolege koje ovde doktoriraju najčešće provode dve, tri godine na usavršavanju u inostranstvu, a zatim se obogaćeni novim znanjima vraćaju u Srbiju.

– Ja sam procenio, što se kasnije ispostavilo kao tačno, da u oblasti kojom se bavim u Srbiji imam podjednako kvalitetne uslove za rad kao i u inostranstvu – kaže Vukmirović, koji se u beogradski Institut za fiziku vratio iz nacionalne laboratorije „Lorens Berkli” u SAD. Ipak, priznaje da je teško očekivati da se za povratak odluče kolege koje imaju razvijenu karijeru u inostranstvu u oblastima za koje u Srbiji nema opreme potrebne za naučnoistraživački rad.

– Ipak, smatram da većina naučnika u Srbiji u potpunosti prati svetske tokove, ali u oblastima gde je za istraživanje potrebna savremena oprema, oni nisu u mogućnosti da doprinesu nauci svojim rezultatima. Generalno gledano, mislim da se smanjivanje broja onih koji odlaze u inostranstvo, kao i masovniji povratak, mogu postići pre svega opštim poboljšanjem stanja u društvu i unapređenjem uslova za naučni rad – ističe Nenad Vukmirović.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ранко Родић
Нажалост, уверен сам да нећу доживети да се, макар на страницама Политике, направи разлика између оних који се баве науком и оних који се баве истраживањем и развојем. Она друштва која разумеју и поштују ову разлику су истовремено и економски напредна друштва.
Sale Vidikovac
Takozvani "najtalentovaniji" mladi ljudi (mada se radi o teškom radu a ne o nekom "talentu") nikada nisu imali niti će ikada imati perspektive u malim zemljama kakva je Srbija, čak ni u mnogo bogatijim malim zemljama. Oni koje zanima vrhunska nauka odlaze i iz Luksemburga ili Belgije isl. i ne vraćaju se. Takvi ljudi su od Kraljevine Srbije u devetnaestom veku do Republike Srbije danas uvek odlazili u SAD, par većih zemalja Zapadne Evrope, nekada i SSSR isl. Srećom takvih ljudi nije mnogo. Vrhunskih naučnika iz Srbije koji danas žive i rade po svetu ima nekoliko desetina ili nekoliko stotina. To je za Srbiju mali problem o kome se naveliko priča. Veliki problem o kome se ne priča, je odlazak MILIONA kvalifikovanih radnika od kraja 1960-ih do danas. Mladih i reproduktivno sposobnih ljudi koji su Srbiji potrebni, i koje je u Srbiji moguće zaposliti. Za njihov povratak ili pre svega neodlazak treba državni plan. A ne za povratak nekolicine filozofa. Njih imamo i "više neg´što treba".
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Posto su Amerikanci zagospodarili Kaliformijom iz Srbije je 19o2 odvedena grupa seljaka da zapocnu vocarstvo. U Sarcamentu ( sada Silikan Vale ) jos postoji njihova pravoslavna crkva. Plodna zemlja Srbije ,tada prvak u poljuprivredi , jos moze da rodeva ali je obrasla u korv. Industralizacija drzavev polovinom prosloga veka oterala je narod sa sela u gradove i od seljalka napravila proletere. Vlastima su tada trebali proleteri a ne nezavisni seljaci. Generacija njih je umrela u zatvoru zigosana kao "kulaci",kao Moj otac Stevan ( Solunac )."Knjiga o Milutinu " Srpskog pisca Danka iz Arandjelovca govori o tome. Dobrica Cosic je oko 1955g usto u odbranu sela i preziveo . Ali selo se nikada nije oporavilo. Rec "seljak " je pogrdna u Srpskom jeziku.Srbin iz Australije 85g koje je odbio nominaciju za Nobelovu nagradu radi na zemlji, ali to je diaspor.
Nikola
Prvo, UVEK treba naglašavati da ne odlaze uvek najbolji, niti da su oni koji su ostali najgori. Preko granice odlaze i prosečni ljudi koji se lako snađu u razvijenijim društvima i rade za pristojne plate i pristojne uslove. Najveći problem povratka visokokvalifikovanih stručnjaka u Srbiju jesu bile i ostale - plate. Plata redovnog profesora (bez dodatnih projekata) je oko 600 evra, plata naučnog savetnika (isti rang kao redovni profesor) u institutu, takođe bez dodatnih poslova je isto oko 600 evra. Oni mogu sa dodatnim projektima i tezgama izaći na 2000 evra. To su sramno mizerne plate i veću platu imaju spremačice na Minhenskom tehničkom Univerzitetu (oko 1600 evra). Samo jedno dobro povezivanje sa našima koji rade na inostranim Univerzitetima i institutima može doneti Srbiji višemilionsku korist i nadoknadu izgubljenu u njihovo obrazovanje preko zajedničkih projekata. To je jedini put na koji naša država može profitirati od njih. Sve ostalo su šarene laže.
neko
Koa neko ko radi doktorat u inostranstvu, bas je fizika u pitanju, jedinu prepreku vidim u tome sto ono cime se ja bavim napolju ne mogu da radim i u Srbiji, ne zbog plate nego zbog opreme koja nam nece biti omogucena nikada, a kao eksperimentalnom fizicaru citav rad mi zavisi od nje. Plata je najmanji problem.
Аца
Највећи проблем јесте то што њихово знање ником не треба. То је главни разлог разочарења оних који се врате. Пројекти су милостиња да се одржи социјални мир, чак и тамо напољу. Постоји гомила пројеката о методама како се шиљи овас и о оптимизацији процеса млаћења празне сламе.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.