Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Umetnost ne vredi ako se ne deli

Nastojim da dolazim u Beograd dovoljno često da mi ne nedostaje previše stvari. A kada mi nešto bude nedostajalo mnogo često, mislim da ću poželeti da budem stalno u Beogradu
Стефан Миленковић (Фото Жељко Јовановић)

Dubrovnik je najlepši grad na svetu, duhovni centar planete, pa sigurno i moj. A i Beograd je naravno moj grad i uvek ga nosim u srcu..., kaže violinista Stefan Milenković koji je održao koncert u atrijumu Kneževog dvora koji je bio premali da primi sve koji su želeli da se sretnu sa magijom ovog umetnika. Sa Milenkovićem smo razgovarali dan nakon koncerta, na terasi tvrđave Revelin gde je u društvu sa suprugom Goricom Grozdanić i pijanistom Rohanom de Silvom došao da isprati nastup Bitef dens kompanije koja se dubrovačkoj publici predstavila sa predstavom „Ptice”.

Dubrovčani i te kako poznaju i prate rad Stefana Milenkovića koji je na Dubrovačkim letnjim igrama prvi put nastupio 1986. godine, kada je imao samo devet godina.

U međuvremenu Milenković se u osam navrata vraćao dubrovačkoj festivalskoj publici za šta je nagrađen i priznanjem „Orlando”, 1990. godine kada je imao 13 godina.

Od dečaka sa violinom do virtuoza dugačak je put praćen satima i satima vežbanja, koncertima, gostovanjima, odricanjima, samodisciplinom...

– Ovo je peti u nizu koncerata koje sam imao ovoga leta sa pijanistom Rohanom de Silvom. Sledeći nastup je na Kotor art festivalu, posle toga imam zakazan resital u Italiji, a onda sam nekoliko nedelja slobodan. Septembar je opet dosta gust, između ostalog nastupiću i 27. septembra u Beogradu na ArtLink festivalu, otkriva Milenković za „Politiku”, a ako se sve kockice spoje, kako saznajemo, njegov novi nastup u Beogradu mogao bi se očekivati već krajem godine.

Prve note Milenković je odsvirao sa svega tri godine, istina na klaviru koji je posle pet dana zamenio violinom. Sa šest godina osvojio je prvu nagradu u Češkoj, a svoj talenat pokazao i Ronaldu Reganu, Mihailu Gorbačovu... Iza Milenkovića su sati i sati sviranja, ali i po 200 dana godišnje koje provede na putu zbog koncerata, gostovanja. Koliko je za umetnike važna umetnička razmena, odnosno koliko je delikatno održati se i trajati u svetu umetnosti Milenković odgovara:

– Priroda uopšte umetnosti jeste da se deli. Neću da kažem da umetnost ne postoji ako se ne deli sa drugima, ali definitivno joj je manja vrednost ako se ne deli sa što više i ljudi, i publike, i zemalja i uopšte kultura. Na tom mestu gde se recimo susretnu dve kulture, dva mišljenja, čak nekada i dva različita mišljenja, nastaje magija. Teško je dobro raditi bilo šta, ako stremite najboljem je izuzetno teško, a onda održati to je još teže, tako da svako ko stremi bilo kojem maksimalnom rezultatu mora da uloži ogroman rad. Održati se na toj lestvici  godinu dana, ili deset, odnosno decenijama nije lako jer to podrazumeva ogromnu konstantnu kreativnost, disciplinu i rad. Poštujem svakoga ko dugo radi nešto dobro.

Rođeni Beograđanin Stefan Milenković se sa porodicom u vreme ratnih dešavanja preselio u Italiju, a pre dve decenije otisnuo preko okeana u potrazi za američkim snom. Najpre je živeo u Njujorku, danas je profesor na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta Ilinoisa. Uporedo sa profesionalnim i pedagoškim aktivnostima Milenković se bavi adrenalinskim sportovima, skače padobranom, istražuje na motoru Ameriku, pleše i svira tango... I bavi se jogom.

– To je moj odabrani stil, nešto što mi daje sve ono što mi treba. Pored nje mogu da radim bilo gde, ne trebaju nikakvi rekviziti, dakle joga mi pomaže da budem u centru svega onoga što radim. Energija ima bezbroj oblika, pa i uspeh ima bezbroj oblika. Na karijeru gledam kao na proces, ne na destinaciju. Ostvario sam dosta, nisam se nikada koncentrisao na rezultate u smislu nagrada i priznanja, nego sam se koncentrisao na sebe: svoj rad, kvalitet, kreativnost, a onda vas sustižu i priznanja. Ima stvari koje bih voleo da uradim, ali i dalje to gledam kao proces, kaže Milenković i odgovara na pitanje koliko je umetniku sa naših prostora delikatno da osvoji inostrano umetničko nebo:

–Teško je svakome, iz bilo koje zemlje da dolazi, na kraju krajeva sigurno je da neke zemlje podržavaju svoje umetnike više. Mi bismo tu mogli da naučimo neke lekcije od njih. Kao recimo Kanada koja ima kolekciju instrumenata koje daju svojim umetnicima ili Koreja koja je danas sigurno supersila violine, odnosno Kina koja ima fenomenalne pijaniste i u koje investira, jer se oni smatraju kao nešto što reprezentuje celu zemlju. Mislim da imamo sve preduslove da radimo isto i ne radi se toliko o sredstvima, novcu, radi se o želji. Tako da u tom smislu nije lako, ali ako treba da napravim neki sumarum svega: karijera se zasniva pre svega na ljudima, na vašim odnosima sa ljudima. Volim ono što radim. Bez toga, bez strasti za vašim poslom, u mom slučaju za strašću za umetnošću i mojoj ljubavi prema violini nemoguće bi bilo uspeti i trajati

Svaki boravak u Beogradu, ipak, za Stefana Milenkovića je poseban događaj, bilo zbog mamine „reform-torte” koju pojede celu, bilo zbog druženja sa porodicom, prijateljima, ali i susreta sa publikom.

– Boravak u Beogradu ne može rečima da se opiše jer je to mešavina intime, prisnosti sa publikom, očekivanja, mojih očekivanja od samog sebe pre svega. Sa druge strane tu je ogromna podrška koju naša publika uvek daje umetnicima. Nastojim da dolazim u Beograd dovoljno često da mi ne nedostaje previše stvari. Mislim da ću u trenutku kada mi nešto bude nedostajalo mnogo često, poželeti da budem stalno u Beogradu. Ne isključujem nijednu mogućnost, kaže Milenković i pokušava da dočara kako iz svoje američke perspektive glada na srpske kulturne prilike:

– Ne znam, teško mi je da budem objektivan, s obzirom na to da sam Srbin, odnosno rođen u Beogradu. Mnoge stvari koje možda sa strane zaista deluju neobično, čudno, meni nisu toliko neobične, jer ja sam ipak odavde ponikao, tako da ih gledam potpuno normalno.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Д. З.
Лепоту града увек везујем за своје осећање и за везаност с родбином и драгим људима у дотичном граду. Мени је увек најлепши град ту где волим да живим и где живим. Зато су мени најлепши: мој град у коме живим (Нови Сад) и моје село у коме сам рођен (Сибница). Не разумем како би ми друга места могла бити "најлепша". Могу да ми буду лепи и сви други градови и села у којима живи мој народ. Остале градове, села, друге народе и државе могу да, више или мање, ценим и да их поштујем.
Sasa Trajkovic
Kompliment proslavljenom umetniku koga se secamo kao malo cudo od deteta koje je poraslo gle CUDA u vrsnog umetnika koji ne pleni samo svojim sarmom vec i mudroscu i zrelosci jednog umetnika koji je sazreo i kao umetnik i kao covek.
Juraj Punčec
Uvijek je užitak slušati g. Milenkovića koji je od svojevremenog vunderkinda "izrastao" u svjetsku klasu umjetnika. Nisam ima sreću slušati ga na ovom nastupu ali sam u više navrata, tijekom godina imao priliku godinama gledati i slušati g. Stefanovića i uživati na njegovim nastupima u Hrvatskoj. I što opće kazati o tom čovjeku osim da se radi o sjajnom glazbeniku koji posjeduje mnogo prirodnog šarma i elokvencije . On je uvijek dobro došao i s radošću će biti primljen u Hrvatskoj i želim mu svako dobro u životu i nastavak vrlo uspješne karijere! Srbija može (i treba) biti ponosna što ima tako "rasnog" umjetnika!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.