Povratak penzionera iz rasejanja boljitak za Srbiju

Ka­da bi se u Sr­bi­ju iz sve­ta go­di­šnje vra­ti­lo 1.000 pen­zi­o­ne­ra srp­skog po­re­kla, sa so­bom bi u ze­mlju mo­gli da do­ne­su iz­me­đu 18 i  20 mi­li­o­na evra, pod pret­po­stav­kom da im pro­seč­na mi­ni­mal­na pri­ma­nji­ma va­ri­ra­ju od 1.000 do 1.500 evra me­seč­no. U ukup­nu su­mu ko­ja bi se ras­po­de­li­la po na­šim gra­do­vi­ma i se­li­ma, a ko­ja bi zna­čaj­no mo­gla da uti­če na po­di­za­nje BDP-a, raz­voj ma­le pri­vre­de i uslu­žnih de­lat­no­sti, ne bi ušla sa­mo pen­zi­ja već i nji­ho­va ušte­đe­vi­na. Ona bi slu­ži­la i za po­tro­šnju, re­kon­struk­ci­ju i opre­ma­nje ne­kret­ni­na, pu­to­va­nja, me­di­cin­ske uslu­ge...

Je­dan deo imuć­ni­jih lak­še bi se od­lu­čio i da in­ve­sti­ra u ze­mlju.

Ova­kav ar­gu­ment, deo je­din­stve­nog aka­dem­skog ra­da sa Har­vard­skog fa­kul­te­ta za dr­žav­nu upra­vu, na­pra­vi­la je mr Ma­ri­na Šva­bić, iz Ka­li­for­ni­je, gde je fe­no­men tre­ćeg do­ba sve vi­še u fo­ku­su. Ide­ju o na­či­ni­ma traj­ne re­pa­tri­ja­ci­je sta­ri­jih lju­di u ma­ti­cu pre­do­či­la je ne­dav­no na Da­ni­ma di­ja­spo­re u Be­o­gra­du, ka­da je pod­se­ti­la jav­nost da zva­nič­na Sr­bi­ja ne pred­u­zi­ma ni­ka­kve zna­čaj­ne ko­ra­ke za kre­i­ra­nje sti­mu­la­tiv­nog am­bi­jen­ta po­god­nog za po­vra­tak na­ših de­vi­znih pen­zi­o­ne­ra.

– Dr­ža­vu kao da ni­je bri­ga za svo­ju di­ja­spo­ru, upr­kos či­nje­ni­ci da od lju­di u ra­se­ja­nju na­ša eko­no­mi­ja go­di­šnje ubi­ra če­ti­ri-pet mi­li­jar­di evra, što pred­sta­vlja od osam do de­set od­sto ukup­nog BDP-a. Sa ne­ka­da­šnjeg mi­ni­star­stva za di­ja­spo­ru, ovaj re­sor je de­gra­di­ran na upra­vu pri MIP-u, bez ade­kvat­nog čel­ni­ka, vi­zi­je i traj­ne kan­ce­la­ri­je... Za­to pred­la­žem no­voj vla­di da se u fo­kus stra­te­gi­je u pr­voj fa­zi sta­ve na­ši sta­ri­ji čla­no­vi, pen­zi­o­ne­ri, či­ji je po­vra­tak mno­go re­al­ni­ji od mla­dih i rad­no spo­sob­nih. Jer, ova gru­pa­ci­ja od 65 pa na­vi­še, su­štin­ski je je­di­na ko­ja se za­i­sta vra­ća ili pla­ni­ra po­vra­tak u ze­mlju, kad se za to stek­nu uslo­vi – ob­ja­šnja­va Šva­bi­će­va i pod­se­ća da bi ti­me une­li znat­na fi­nan­sij­ska sred­stva u ze­mlju, i to kroz stra­nu pen­zi­ju, ali i ušte­đe­vi­nu.

Zbog to­ga je, do­da­je ona, ovaj pro­gram fi­nan­sij­ski atrak­ti­van, a eko­nom­ski po­sma­tra­no, to bi bio svo­je­vr­sni „uvoz po­tro­ša­ča” ko­ji bi mo­gao da ge­ne­ri­še čak 100 mi­li­o­na evra go­di­šnje, uko­li­ko bi se vra­ti­lo njih pet hi­lja­da.

– Bio bi to is­pla­tiv po­sao za dr­ža­vu, uz nje­na mi­ni­mal­na ula­ga­nja, kroz kon­kre­tan raz­voj­ni pro­je­kat pra­ćen pro­mo­ci­jom Sr­bi­je kao de­sti­na­ci­je. Za re­a­li­za­ci­ju ova­kvog pro­gra­ma i po­vra­tak sta­ri­jih iz sve­ta ipak po­sto­je od­re­đe­ne ba­ri­je­re. Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da na pu­tu traj­ne re­pa­tri­ja­ci­je, sem emo­tiv­nih, po­ro­dič­nih i kul­tu­ro­lo­ških, po­sto­je i dru­gi fak­to­ri, a naj­ve­ći je ne­po­ve­re­nje u me­di­cin­sko osi­gu­ra­nje i kva­li­tet zdrav­stve­ne za­šti­te, za­to bi re­še­nje bi­lo u kre­i­ra­nju na­men­skih pa­ke­ta uslu­ga na­me­nje­nih baš ovoj gru­pi po­vrat­ni­ka – na­po­mi­nje ona.

I pen­zi­o­ne­re u di­ja­spo­ri sve vi­še pri­ti­ska du­go­traj­na eko­nom­ska i emi­grant­ska kri­za, po­seb­no u ze­mlja­ma za­pad­nih eko­no­mi­ja, kla­sno ra­slo­ja­va­nje, sma­nje­nje ku­pov­ne mo­ći sred­njeg slo­ja ko­je na­ro­či­to po­ga­đa na­do­la­ze­ću sta­ri­ju po­pu­la­ci­ju, ali i ne­sta­bil­nost u in­du­stri­ji zdrav­stva i osi­gu­ra­nja. To je na­ro­či­to pri­sut­no u Ame­ri­ci gde ce­ne me­di­cin­skih uslu­ga vr­to­gla­vo ra­stu, dok se ži­vot­ni vek znat­no pro­du­žio.

– Sve to mo­glo bi da uči­ni po­vra­tak na­ših sta­ri­jih iz sve­ta mno­go atrak­tiv­ni­jim. Ipak, iako je trend po­vrat­ka u uspo­nu, re­la­tiv­no ma­li broj njih, na­ro­či­to pen­zi­o­ne­ra iz pre­ko­o­ke­an­skih ze­ma­lja, od­lu­ču­je se na traj­ni po­vra­tak. Da bi se broj po­vrat­ni­ka po­ve­ćao, re­še­nje je sti­mu­la­tiv­na jav­na po­li­ti­ka. Du­go­roč­no gle­da­no, broj po­vrat­ni­ka on­da bi mo­gao da bu­de od 18.000 do 30.000 pen­zi­o­ne­ra go­di­šnje, što i pred­sta­vlja re­al­ni cilj pro­jek­ta. Ti­me bi se se do­ne­kle ubla­ži­le i po­sle­di­ce od­la­ska mla­dih i rad­no spo­sob­nih ko­je de­va­sti­ra­ju na­šu eko­no­mi­ju – za­klju­ču­je mr Ma­ri­na Šva­bić.