Promocija nauke na pogon međunarodnih fondova

Centar za promociju nauke (CPN) usmerio je pažnju ka dobijanju finansijskih sredstava iz međunarodnih fondova. Kada bi bili prihvaćeni predlozi projekata koje su samo u poslednjih mesec i po dana napisali i poslali zaposleni u CPN-u obezbedili bi iznos predviđen budžetom na godišnjem nivou.

Bila bi to ozbiljna finansijska potpora za planirano proširenje postojećeg spektra aktivnosti i povećanje efikasnosti u poslovanju – gde je osim zadatka da nauku i njena dostignuća učini svima dostupnim, dopisano i idejno rešenje koje treba da doprinese ostanku izvrsnih srpskih naučnika u Srbiji.

Planove za budućnost CPN-a za naš list otkriva dr Jovan Trifunović, docent na Elektrotehničkom fakultetu i v. d. direktora Centra za promociju nauke. U nastavi na ETF-u radi od 2005. godine, a da se naučnoistraživačkog i rada sa studentima ne odrekne bio je njegov jedini uslov da prihvati funkciju vršioca dužnosti direktora CPN-a. Na to mesto imenovan je prvog juna, na period od šest meseci.

Analizirajući strukturu poslovanja centra zaključio je da svi sektori CPN-a, ne samo za međunarodnu saradnju, treba da pišu projekte kad god postoji mogućnost da međunarodni fond investira u promociju i popularizaciju nauke. U kratkom roku urađeno je, ili je u završnoj fazi, pet do deset, dobrih predloga projekata na engleskom jeziku koji bi, procenjuje Trifunović, ukoliko budu prihvaćeni mogli da osiguraju oko milion evra za rad CPN-a. Ova kuća traži nove izvore finansiranja, njenom sektoru za pravne, finansijske i opšte poslove predstoji sistematizacija radnih mesta, najavljuje v. d. direktora, kao i da su u toku pregovori sa ETF-om da CPN-u ustupi informatički sistem za pravne i finansijske poslove, koji CPN nema. Nema ni čoveka koji se bavi marketingom, a izdavaštvo, tribine, programi koje organizuje – koštaju.

– Oko 95 miliona dinara, koliko se iz državnog budžeta izdvaja za rad centra je inicijalna kapisla i nema više municije od toga. Oformićemo radnu grupu da traži sponzore koji će obezbediti finansijsku stabilnost i dugovečnost aktivnosti CPN-a. To je trebalo da se radi i ranije, da se ne bi dogodilo da kad presuši izvor finansiranja prestane i program. Primer za to je „Naučni kamion” CPN, čije petodnevno gostovanje u nekom gradu košta oko 500.000 dinara i to je finansirao međunarodni projekat „Noć istraživača”, kojim rukovodi dr Tanja Adnađević, šef sektora za programske aktivnosti CPN, ali to prestaje prvog oktobra. Nama ostaje kamion, izazov je naći finansije za dalje – kaže Trifunović.

Kao važnu novinu, on najavljuje i da će CPN uskoro dobiti novi sektor – za saradnju sa naučnoistraživačkim organizacijama koji će fakultete i institute povezivati sa privrednim subjektima, lokalnim samoupravama, ministarstvima...

– Dolazim iz naučnoistraživačke zajednice i čini mi se da takva veza u Srbiji „škripi”, sporo se uspostavlja i nema je dovoljno. Povezivanje naučne zajednice, privrede i ministarstava je neophodno. To je još jedna važna uloga promocije nauke, da se potencijalnom korisniku na tržištu u Srbiji ponudi proizvod srpske naučnoistraživačke zajednice, da se to uveže sa finansiranjem iz međunarodnih fondova i da svi budu na dobitku. Time će se baviti novi sektor CPN-a za saradnju sa naučnoistraživačkim organizacijama kojim će rukovoditi dr Dubravka Vejnović – objašnjava v. d. direktora.

Trifunovićeva ideja je i da naučni klubovi u 13 gradova širom Srbije ne ostanu stecišta ljubitelja nauke nego da postanu i izvorišta informacija o tome šta su potrebe sredine i privrede u regionima koje pokrivaju. CPN bi takve vesti prosleđivao naučnoistraživačkim organizacijama procenjujući koja bi mogla da izađe u susret određenoj lokalnoj samoupravi ili privrednom subjektu.

– Povratna informacija koju želimo može da usmerava naučnoistraživačke organizacije, što bi donekle sprečilo odliv naučnika u inostranstvo. Ako želite da zadržite te ljude morate im dati priliku da se ovde bave naučnoistraživačkim poslom i radom doprinesu društvu i državi. Ne odlaze mladi naučnici u svet zbog plate, nego zbog odsustva prilike da dobiju kvalitetan izazov – smatra Trifunović.

Poziv ministra prosvete Mladena Šarčevića, da bude na čelu CPN-a za dr Jovana Trifunovića, kako navodi, jeste izazov. Za sada uspeva da uskladi obaveze na svim frontovima: nastavnom, istraživačkom, direktorskom ali zahvaljujući letnjoj pauzi na fakultetu.

– Videćemo kako će to da izgleda od novembra, do kada mi i traje ugovor u CPN-u. Meni, kao nastavniku i naučniku medijska pažnja nije potrebna, ali jeste CPN-u i profesionalcima koji su tu radili pre nego što sam ja došao i koji će tu ostati kada se ja vratim na ETF, da li čim istekne ovaj ugovor ili nešto kasnije – kaže Trifunović.