Ponedeljak, 28.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Više zarađuju, a još prezaduženi

Profit ostvaren u 2016. bio je veći čak 3,4 puta u poređenju s dobitkom iskazanim u 2015. godini, ali su kompanije još loše platiše – Broj blokiranih računa dužnika se ne smanjuje
Око 79 одсто предузећа неизмирује обавезе на време (Фо­то Танјуг/З. Жестић)

Da je srpskoj privredi u 2016. osetnije krenulo nabolje, potvrđuje i podatak da je u toj godini ostvarila profit od 253 milijardi dinara, što je šest odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega stvorenog. Naročito ohrabruje podatak da je najveći deo prošlogodišnjeg neto dobitka – 229,3 milijarde dinara, ostvaren u „proizvodnji”, dok su osiguravajuća društva i banke lani ostvarili dobit od 23,7 milijardi dinara.

Profit „realnog sektora” ostvaren u 2016. godini veći je čak 3,4 puta u poređenju sa dobitkom iskazanim u 2015.

Prema saopštenju Agencije za privredne registre (APR) o poslovanju privrede u 2016. i podacima Narodne banke Srbije o broju blokiranih računa pravnih lica i preduzetnika u proteklih sedam godina, prošlogodišnje povećanje neto dobitka nije značajnije uticalo na poboljšanje likvidnosti privrede.

Ukupan broj blokiranih računa dužnika u privredi u decembru 2016. u poređenju sa istim mesecom 2015. smanjen je, ali samo zahvaljujući značajnom smanjenju broja blokiranih preduzetnika, dok je broj blokiranih firmi povećan. Na kraju prvog polugođa 2017. broj blokiranih računa dužnika pravnih lica i preduzetnika bio je znatno veći.

U najkraćem, nalaz analitičara APR-a o stanju finansija srpske privrede u 2016. glasi: „Pokazatelji likvidnosti su blago povećani, ali su još ostali na prilično niskom nivou.” To znači da je privreda još prezadužena, njen dug se lane povećao 4,6 odsto, a udeo njenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja dostigao je tek 35,7 procenata.

Sve u svemu, kompanije su još loše platiše, pokazalo je nedavno predstavljeno istraživanje kompanije „EOS matriks”. Ipak, stanje sa naplatom je daleko od dobrog, ali je bolje nego 2009.

 Zanimljivo je da, iako imaju kraće rokove, 79 odsto građana i preduzetnika u Srbiji račune izmiruju na vreme.

Prema rečima Ivana Nikolića, direktora istraživanja u Ekonomskom institutu, anketa sprovedena u zimu 2016, pokazala je da su, generalno, kompanije kod nas loše platiše. Iako im je zakonom određen rok plaćanja do 60 dana, u Evropi do 46 dana, 67 odsto naših kompanija plaća svoje račune u roku i po tome su pri dnu tabele. Redovne platiše među firmama u Srbiji svoje obaveze izmiruju u proseku do 46 dana od prispeća računa za naplatu. Po tome su samo ispred grčkih firmi. Za samo 12 odsto računa na naplatu se čeka manje od 30 dana, a najredovnije se plaćaju usluge.

Svaki treći račun u Srbiji se ne plaća na vreme. Posle isteka roka za plaćanje kompanije na svoj novac čekaju u proseku još 50 dana, dok je u evropskim zemljama to čekanje svedeno na 21 dan, pokazalo je predstavljeno istraživanje kompanije „EOS matriks”. Građani i preduzetnici su redovnije platiše od preduzeća. Iako imaju kraće rokove, 79 odsto njih izmiruje svoje obaveze na vreme, što je evropski prosek.

Što su rokovi plaćanja računa kraći, građani i preduzetnici ih redovnije plaćaju, i po tome su među najboljima u Evropi.

Iako je stanje sa naplatom u Srbiji još daleko od dobrog, Miroslav Miletić, potpredsednik Privredne komore Srbije, smatra da je ono danas ipak bolje nego 2009, kada je privreda zbog nelikvidnosti bila pred kolapsom. Uz napomenu da se sa nelikvidnošću privreda bori od početka devedesetih prošlog veka, Miletić ukazuje da je poboljšanje vidljivo od 2014, a država nije više generator nelikvidnosti.

Kako je došlo do osetnog povećanja profita srpske privrede u 2016. godini?

– Dominantan je uticaj tri grupe činilaca – kaže Milojko Arsić, urednik „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke. – Prvo, rast privredne aktivnosti, zatim pad troškova energenata, kao i smanjenje troškova finansiranja. Jeftiniji energenti i pad kamata na kredite u zbiru se procenjuju na 137 milijardi dinara, što čini 85 odsto prirasta profita u 2016. u odnosu na 2015. Treba imati na umu da je reč o privremenim činiocima. Na drugoj strani, u 2016. zabeležen je osetan rast rashoda zarada, kao i amortizacije i poreza na dobit.

Arsić naglašava da je za napredak srpske ekonomije i rast standarda građana neophodno da se na duži rok održi visoka profitabilnost privrede. To bi omogućilo da sopstvena sredstva domaće privrede budu jedan od važnijih izvora investicija u visini 15 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je daleko od sadašnje stvarnosti. Ukupne investicije u 2016. nisu dostigle ni 19 odsto BDP, a za održivi rast neophodno je da domaća privreda, država i strani investitori zajedno godišnje ulažu po 25 odsto svega stvorenog.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milka
Kao prvo nisu kompanije prezadužene nego zadužene. Prezadužene su ako im je gubitak veći od neto imovine. Evo učim UR. Pozz!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.