Nedelja, 29.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Beč i Majski prevrat (1)

Zaverenici za „Srpskim stolom” u hotelu „Imperijal”

Ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića 1903. poslužilo je Austrougarskoj da proglasi Srbiju državom kraljoubica, mada je prevrat pripreman u Beču i sa znanjem državnih organa
Свечана заклетва краља Петра Првог: насловна страна париског недељника „Илустрасион” од 4. јула 1903. (Фото лична архива)

Ako se povede reč o događajima koji su na početku prošlog veka doveli do oružanog sukoba između Austrougarske i Srbije, time i do izbijanja Prvog svetskog rata, bezmalo nema analize u kojoj se ne pominje Majski prevrat kao polazna tačka u sučeljavanju Beča i Beograda. Pri tome se uglavnom zapostavlja činjenica da je upravo Beč podržao zaverenike i da je Majski prevrat izveden tek uz njegov pristanak.

Beč je već 1883, u godini posle proglašenja Srbije za kraljevinu,  uspostavio odnose sa kneževićem Petrom Karađorđevićem, kasnijim kraljem Petrom Prvim. 

U jesen i zimu 1901. to je preraslo u neku vrstu nezvaničnih diplomatskih odnosa – upravo u periodu kada je pripreman državni udar protiv kralja Aleksandra Obrenovića. Brojni dokumenti i izveštaji austrijskih organa ukazuju da je državni udar planiran upravo u Beču, a izvršen posle odluke da se podrže zaverenici. Tako je omogućen prevrat bez ozbiljnijih međunarodnih posledica.

U prilog rečenom ide zahvalnica kralja Petra Prvog austrijskom caru i ugarskom kralju Francu Jozefu (Habzburgu) za njegovu pomoć da dođe na presto, sačuvana u Beču (Državni arhiv / Politički arhiv, kart. S, izveštaj od 29. juna 1903: Zahvalnica kralja Petra Prvog caru Francu Jozefu preko emisara Jaše Nenadovića: „Opunomoćen sam da izjavim da je kralj Petar beskrajno zahvalan za podršku koju mu je car Franc Jozef dao i time omogućio da dođe na presto...”)

Činjenica je, takođe, da je Austrougarska, najžešći kritičar atentata na poslednjeg Obrenovića, priznala novog srpskog kralja – kao prva evropska monarhija. Bilo je to u trenutku kada su evropske monarhije zamrzle diplomatske odnose sa Beogradom. Engleska i Holandija su čak uvele sankcije Srbiji koje su ukinite tek dve godine kasnije, posle sudskog procesa oficirima koji su izvršili atentat.

U leto 1914. kada je Beč uzeo Sarajevski atentat kao povod da objavi rat Beogradu, Majski prevrat poslužio je austrougarskom vojnom i političkom vrhu kao dokaz pred saveznicima Antante o neophodnosti vojne intervencije protiv – doslovce – države kraljoubica u kojoj vlada hajdučija, koju je trebalo privesti evropskim normama državnosti. Argumentacije ove vrste išle su naruku Beču kad je zapretio Beogradu ratom i poslužile kao opravdanje za kategorično odbijanje diplomatskih kompromisa koje su predlagale sile Antante. Beču je bilo poznato da su se sile Antante protivile intervenciji protiv Srbije pribojavajući se takozvanog evropskog ratnog požara, a ne da bi zaštitile od agresije „malu balkansku kraljevinu Srbiju”.

Sa druge strane, prikaz Srbije kao države čije su vladajuće strukture kršile međunarodne norme i remetile svetski mir poslužile su uoči i za vreme obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata takozvanim novim tumačima istorije da ponovo bace anatemu na Srbiju i relativišu krivicu Centralnih sila – u ime tobožnjeg sveevropskog pomirenja i sloge.

U jeku novijih diskursa i rasprava na našim prostorima, posebno kad je reč o ulozi zaverenika koji su učestvovali u Majskom prevratu i potom imali značajnu ulogu u razvoju Srbije, ponovo je zaživela stara teorija bečkih jezuita: navodno su Apis i zaverenici te 1903. godine izveli državni udar da bi umesto austrofila Aleksandra Obrenovića doveli Rusiji naklonjenog kneza Petra na presto i zasnovali politiku ekspanzije na štetu Austrougarske monarhije.

Mahom poznati ali uglavnom zapostavljeni ili nedovoljno istraženi dokumenti i svedočenja crtaju drugačiju sliku u kojoj je Apis imao marginalnu ulogu. Ključna uloga u pripremama za Majski prevrat pripisuje se Đorđu Genčiću, miljeniku kralja Milana Obrenovića i jednom od najpouzdanijih ministara u vladama kralja Aleksandra Obrenovića. Genčićevim kontaktima sa Peterburgom i sa bečkim dvorom zaverenicima je omogućena podrška Austrougarske, ali i Rusije. Ne bi trebalo da začudi da su analitičari u ministarstvu spoljnih poslova u Beču proglasili Genčića za „dušu zavere” (što samo po sebi pokazuje da je Beč u najmanju ruku bio upoznat sa planom zavere). Genčićev tast, poznati beogradski advokat Aca Novaković, kasnije je opisao Genčića kao „začetnika i glavnog organizatora zavere” u seriji tekstova „Ispovest o prevratu 29. maja 1903.” objavljenih u „Tribuni” br. 273–312, 1911. godine u Beogradu.

Naravno, o zaverenicima se ne može govoriti bez pomena njihovog bečkog krila ili ogranka oko Jaše Nenadovića, predstavnika kneza Petra Karađorđevića u Beču. U aktima bečke policije koji se čuvaju u austrijskom državnom arhivu (Državni arhiv u Beču, Politički arhiv, 1. 1. B., akt bečke policije br. 114. 3.11. 1901. i akt od 16. 11. te godine) proizlazi da je Nenadović okupljao pristalice Petra Karađorđevića i buduće zaverenike za „Srpskim stolom” u elitnom bečkom hotelu „Imperijal” i da je tu dogovoren prvi pokušaj prevrata. Prema bečkim obaveštajnim aktima, Nenadović je u novembru 1901. dogovorio sa Radom Alavantićem, sinom poznatog šabačkog advokata i vatrenog pristalice dinastije Karađorđević, da se ovaj prerušen u generalsku uniformu prebaci preko Save u Šabac i pokuša da izvede prevrat. (To se zaista dogodilo nekoliko nedelja kasnije, u februaru 1902.)

Prema pisanju Vase Kazimirovića u knjizi „Crna ruka” („Prometej” Novi Sad, drugo izdanje, 2016), prvi pokušaj „prevrata” bio je samo jedan u nizu Nenadovićevih akcija, organizovanih sa ciljem destabilizacije režima u Srbiji i stvaranja preduslova za obaranje kralja Aleksandra sa prestola.

sutra:

Obećanje Karađorđevića Habzburg

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
U svojim memoarima Zivoin Misic kaze da je znao za puc ali je odbio da se pridruzi pucistima.
Ante
Ubojstvo Obrenovica je posljedica njegovog pokusaja da - sjedi na dvije stolice! Bio je uz Austrougarsku, pa je htio uz Rusiju, pa opet uz Austrougarsku. Drzavni udari, pa odmah poslije njih Obrenovic na izborima glatko pobijedio, govori da je narod bio uz njega. Pa cak je i Zivojin Misic bio uz njega cini mi se? Uglavnom, sto sam htio reci, Srbija je tu ispala zrtva, jer velike sile su tada saveznistva potpisivala zenidbom, ili garancijom nastavka neke dinastije, i slicno, to su bili kao danas ugovori. Tako da, nije Obrenovic izgubio glavu zbog zene, nego zbog "nepostivanja potpisanog", hehehe... Naravno, izvinjavam se na mogucim greskama, iako volim povijest, moguce da sam i pogrijesio u necemu. Ipak tu na Balkanu povijest treba uciti svakih 5 godina ponovo, svako malo stize novi "update".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.