Bolji život kasni za statistikom

Prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, to će se dogoditi već sledeće godine. U ponedeljak uveče, gostujući na televiziji Pink, Vučić je za ovu godinu najavio značajno povećanje plata i značajnije povećanje penzija nego što je bilo prethodnih godina. Ali i dodao da će sledeće godine prosečna plata biti 500 evra.

Na istoj televiziji, tada kao premijer, Vučić je bio gost na Božić 7. januara. Tada je, međutim, najavio da očekuje da prosečna plata u Srbiji 2017. godine bude 500 evra.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, nedavno je za „Politiku” istakao da ćemo „ukoliko u narednom periodu budemo imali privredni rast od oko četiri odsto, tek za pet godina stići do prosečne plate od 500 evra”.

Na podsećanje da je predsednik to najavio ranije, Vučković je odgovorio da su u pojedinačnim mesecima moguća iskakanja, jer plata sezonski skoči krajem godine, pa se posle smanji. „Ako gledamo prosečne godišnje zarade, one uobičajeno prate rast privredne aktivnosti. Problem je kad se nešto obeća i oroči. To gura političare da mimo racionalne i dobre ekonomske prakse povuku poteze koji će prečicama dovesti do tog rezultata.”

Zvanična statistika juče je objavila da je prosečna zarada na kraju juna iznosila 49.238 dinara (404 evra). Nominalno je veća 4,5 odsto, a realno 4,3 procenta u odnosu na maj.

U poređenju sa istim mesecom 2016. godine, prosečna junska plata veća je šest odsto nominalno, odnosno 2,3 odsto realno.

Da bi sa sadašnjih 404 plata dogodine porasla na 500 evra neophodan je rast zarada od čak 23 odsto. Da bi to povećanje bilo dugoročno održivo, neophodno je da produktivnost i ekonomski rast porastu isto toliko, odnosno više od 20 odsto. U toku jedne godine to je praktično nemoguće. Postoji li ipak neka čarobna formula kojom plate od 500 evra mogu da se dostignu već sledeće godine?

Prema oceni Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, „to nije realno, a iako se dogodi, sledeće godine neće biti održivo”.

– Hipotetički, ako bi kurs pao na 100 dinara za jedan evro mi bismo odmah mogli da imamo plate od 500 evra. Ali, pitanje je koliko bi to trajalo. Osim kao rezultat jačanja dinara, prosečne zarade mogle bi teoretski i da porastu i kroz neko značajnije povećanje penzija i plata zaposlenima u javnom sektoru. Ali bi takav rast trajao samo privremeno i kroz inflaciju i jačanje kursa to bi se ponovo obezvredilo. Zarade ne bi trebalo da rastu brže nego što raste proizvodnja. A to je za oko tri-četiri odsto godišnje. Što znači da bismo tim tempom, na realnim osnovama plate od 500 evra mogli da dostignemo za četiri godine. Toliko povećanje ne bi ugrozilo rast privrede – smatra Arsić.

On dodaje da su pojedinačna iskakanja moguća u jednom mesecu, ali da je važan godišnji prosek zarada. Dohoci i potrošnja ne mogu da rastu brže od proizvodnje, podvlači profesor Arsić.

Na pitanje zašto bolji život kasni za statistikom, on dodaje da se dobri makroekonomski pokazatelji odnose na makroekonomsku stabilnost.

– To je preduslov za rast bruto domaćeg proizvoda u budućnosti. Tek kad poraste proizvodnja po stanovniku, onda može da poraste standard. Međutim, da bi građani to osetili, onda standard mora značajno da poraste – za dvadesetak odsto. A da bi se to dogodilo, mora da prođe nekoliko godina – zaključuje Arsić.

I Toni Verheijen, doskorašnji šef Kancelarije Svetske banke za Srbiju, nedavno je za „Politiku” istakao da uvek postoji izvesno zakašnjenje između dobrih makroekonomskih pokazatelja i subjektivnog osećaja ljudi.

– To nije slučaj samo u Srbiji, već istorijski podaci pokazuju da ljudi kasnije osećaju benefite reformi. Srbi su preživeli teška vremena. Ali, da bi ljudi videli napredak, mora da prođe neko vreme. Za subjektivni osećaj, važno je postoje mogućnosti za novo zapošljavanje, naročito za mlade ljude. Da oni na tržištu rada mogu lako da nađu dobar posao, što još nije slučaj. Za tako nešto potrebno je mnogo više investicija, naročito u mala i srednja preduzeća – rekao je Verheijen.