Bojović ipak preuzima „Energoprojekt”

Država, koja je pojedinačni najveći vlasnik s 33,58 odsto udela, nije se odazvala Bojovićevoj ponudi za preuzimanje i zadržala je svoje akcije.

Kako još nema zvaničnih podataka još se ne zna da li su se ponudi za preuzimanje najviše odazvali mali akcionari fizička lica u čijem je posedu do danas bilo 22 odsto akcija, ili i mali akcionari pravna lica poput investicionih fondova i kastodi računa banaka koja takođe imaju akcije „Energoprojekta”. Novi vlasnik je, inače, obezbedio bankarsku garanciju od 90 miliona evra za sve akcije „Energoprojekta” koje nije imao, odnosno za oko 64 odsto akcija.

Dobroslav Bojović, u izjavi za naš list, zahvaljuje svim akcionarima koji su prodali i koji nisu prodali akcije, kao i svim regulatornim telima koja su vodila proces njegove ponude za preuzimanje.

– Posebno zahvaljujem akcionarima koji nisu prodali svoje akcije, jer su pokazali da oni, kao i ja, veruju u sistem „Energoprojekta”. Oni će, kao i ja, deliti sudbinu preduzeća i ja ih pozivam da se ujedinimo oko jedne ideje, a to je da „Energoprojekt” bude još veća i uspešnija kompanija – izjavio je Bojović.

Vladimir Milovanović, generalni direktor „Energoprojekt holdinga” je za naš list rekao da je prodao svoje akcije Bojoviću, a bio je 17. akcionar po broju akcija.

– Izvinjavam se svim zaposlenima i poslovnim partnerima što nisam uspeo da odbranim „Energoprojekt” od još jednog neprijateljskog preuzimanja. U poslednjih deset godina uspeli smo da se odbranimo od tri neprijateljska preuzimanja i to dva Bojovićeva i jedne ruske firme i sve su to bili pokušaji preuzimanja za male pare. U celom ovom procesu nije mi jasan odnos države prema „Energoprojektu”, jer ni na jedan naš dopis nisu odgovorili. Ni pisma ni razglednice – rekao je Milovanović.

Formalnopravno očekuje se da Bojović 21 dan od objavljivanja zvaničnih rezultata zakaže vanrednu Skupštinu akcionara na kojoj će biti izabran novi nadzorni odbor koji bi posledično izabrao novu upravu.

Sada je sasvim jasno da je Bojović u pohod za preuzimanje krenuo u januaru ove godine. Signal za uzbunu je odaslat kada je na Beogradskoj berzi trgovano velikim paketima akcija između poznatih prodavaca, višegodišnjih akcionara „Energoprojekta” kao što su Dunav dobrovoljni penzioni fond i „Ist kapital” fond i nepoznatih kupaca skrivenih iza zbirnih računa. Komisija za hartije od vrednosti je u junu saopštila da su Bojović i sa njim povezana lica još krajem januara stekli vlasnički udeo veći od 25 odsto, ali da nisu dali ponudu za preuzimanje na šta su po zakonu bili obavezni. Zbog toga su Bojoviću i povezanim licima – firmama „Napred razvoj” s udelom od 24,5 odsto, „Montinvest propertisu” s 5,17 i firmi „Jopag” iz Švajcarske s 5,12 odsto – oduzeli pravo glasa. Potom je Bojović 16. juna objavio nameru za preuzimanje 64,68 odsto akcija „Energoprojekt holdinga” po ceni od 1.501 dinar po akciji i Komisija za hartije od vrednosti mu je odobrila ponudu i vratila pravo glasa. Zvanično ponuda je upućena 7. jula, a otvorena 10. jula.

Vredna imovina

Imovina „Energoprojekta” „meri” se na oko 140 miliona evra. Plac kod beogradske Arene je veoma vredan. Radi se o najatraktivnijem neizgrađenom građevinskom zemljištu u Beogradu u Bloku 26. Tu se, prema planu detaljne regulacije, mogu izgraditi objekti od bruto 380.000 kvadratnih metara. Pravo korišćenja na ovom placu imaju „Energoprojekt” i „Napred” i to po pola.

„Energoprojekt” ima i poslovnu zgradu u Moskvi od 1.300 metara kvadratnih, zatim poslovnu zgradu u Londonu od 350 metara kvadratnih. Njihove akcije u beogradskom hotelu „Hajat vrede 4,5 miliona evra, potražuju pet miliona evra nenaplaćenih potraživanja za gradnju Arene, 2,2 miliona evra za projekat RTB „Bor”, takođe imaju nenaplaćenih oko četiri miliona evra za „Prokop”, potražuju oko četiri miliona evra za gradnju ambasade u Nigeriji, imaju vrednu imovinu – zemljište, objekte u Zambiji, Zimbabveu, Bocvani... „Energoprojekt” u inostranstvu ima 121 zavisno društvo, predstavništva u mnogim zemljama – Kazahstanu, Zimbabveu, Zambiji, Gvineji, Gani, Rusiji, Kipru, Nigeriji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, dok u zemlji ima 16 zavisnih društava.