Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Amerika će braniti baltičke zemlje od Rusije

Američki potpredsednik Majk Pens razgovarao s Estonijom o isporuci raketa „patriot”, kakve su nedavno obećane i Poljskoj
Потпредседник Мајк Пенс салутира у финској НАТО бази (Фото: Ројтерс/Инц Калнинс)

Sjedinjene Američke Države prema Ruskoj Federaciji trenutno sprovode koordinisanu akciju pritiska, jer je, uz sankcije koje je u petak ponovo izglasao Senat, u funkciji toga i turneja uticajnog američkog potpredsednika Majka Pensa.

U trenutku kada su američki predsednik Donald Tramp i njegovi najbliži saradnici pod istragama zbog kontakata sa Rusijom, poseta Estoniji, Gruziji i Crnoj Gori potpredsednika Pensa, koji je uvek držao oštriji kurs prema Rusiji i uravnoteženiji prema partnerima u NATO i EU, šalje jasnu poruku Moskvi.

Pens je iz Talina poručio posle sastanka sa liderima Estonije, Litvanije i Letonije da najnoviji diplomatski korak koji je Moskva povukla „neće uticati na posvećenost SAD bezbednosti naših saveznica i bezbednosti slobode prijateljskih država širom sveta”.

Estonski premijer Juri Ratas je u nedelju saopštio da je sa Pensom već razgovarao o mogućem raspoređivanju protivavionskog raketnog sistema „patriot”, ali da još nije dogovoren termin. U vreme nedavne Trampove posete Poljskoj dogovoren je identičan sporazum.

Osim toga, uoči susreta sa liderima baltičkih zemalja, Pens je poručio da se američki predsednik nada da će Rusija promeniti ponašanje u Ukrajini. U intervjuu televiziji Foks njuz Pens je rekao da su neprihvatljive „destabilizujuće aktivnosti Rusije” i izrazio nadu da će zarad mira i stabilnosti u svetu Rusija „promeniti svoje ponašanje” prema Ukrajini i prekinuti da podržava „režime” u Iranu i Severnoj Koreji.

Potpredsednik je praktično doslovno ponovio dosad najoštrije Trampove reči na račun Rusije, koje je šef Bele kuće izgovorio početkom meseca u Poljskoj, uoči odlaska na Samit lidera G-20 u Hamburg. Tada je sa glavnog varšavskog trga pozvao Rusiju da „zaustavi svoje destabilizujuće aktivnosti u Ukrajini i podršku neprijateljskim režimima poput onih u Siriji i Iranu”.

Iz Kremlja, koji se od Trampove inauguracije suzdržavao od oštrih reakcija prema SAD, odmah po donošenju odluke o proterivanju 755 američkih diplomata i pripadnika tehničkog osoblja, što je bio odgovor na sankcije, usledio je jasan stav povodom američkog ponovljenog upozorenja.

„Vašington mora da pokaže političku volju da bi se rusko-američki odnosi popravili”, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov. On je pojasnio da će za obnavljanje odnosa biti potrebno da se SAD oslobode „političke šizofrenije” i da se uzdržavaju od „diktata sankcijama”.

Kao i prilikom donošenja uredbe o proterivanju diplomatskog osoblja, kada je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da Rusija i dalje ostaje posvećena zajedničkim ciljevima, Peskov nije propustio da naglasi da je Moskva i dalje zainteresovana za konstruktivnu saradnju sa SAD.

Kremlj još nije ni izdaleka zatvorio vrata Beloj kući. Istog dana kada je Putin doneo odluku o smanjenju američkog diplomatskog osoblja za 755 ljudi (da bi se broj sveo na recipročan odnos ruskih predstavnika u diplomatskim misijama u SAD – 455 ljudi) – zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov je rekao da Rusija poštuje predsednika Donalda Trampa „kao lidera države koja je supersila po mnogo čemu”.

On je insistirao na razlici u politici predsednika i administracije, rekavši da preti opasnost od događaja koji se razvijaju zbog korišćenja Rusije kao instrumenta borbe protiv predsednika Trampa.

„Oni koji to rade trebalo bi da se pomire sa činjenicom da su njihovi kandidati pretrpeli neuspeh na poslednjim izborima”, rekao je ruski diplomata.

Zvanična Moskva se nije uzdala u mogućnost da Tramp stavi veto na zakon, jer njegova odluka može da bude oborena dvotrećinskom većinom u Kongresu. Peskov je rekao da je Kremlj odmah odgovorio na američke sankcije, pre nego što je Tramp potpisao zakon, jer smatra da je usvajanje automatsko nakon odluke Senata.

Pensova poseta je, međutim, organizovana u zemljama koje izražavaju bojazan od ruskog uticaja i traže zaštitu. Planirano je da potpredsednik na današnjem sastanku sa baltičkim saveznicima Vašingtona iznese američku spremnost da zaštiti zemlje regiona od ruske agresije, koja se u medijima ovih zemalja predstavlja kao izvesnost. Pens je još početkom februara na minhenskoj Konferenciji o bezbednosti pokušao da ublaži evropsku strepnju posle Trampovih izjava da, ako žele da ih SAD brane, evropski partneri u NATO-u moraju i da plate – da konačno počnu da izdvajaju dva odsto bruto nacionalnog dohotka za vojsku.

Tramp je nedavno ipak omekšao svoj odnos prema Evropi, potvrdivši dugo očekivanu posvećenost članu 5 ugovora NATO, koji propisuje da je napad na jednu članicu Alijanse napad na celu organizaciju. Estonija i Crna Gora su članice NATO-a, dok je Gruzija u Partnerstvu za mir.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мики Лакић из Предворице
Изјава: Америка ће бранити балтичке земље од Русије. Дали ће одбранити то мора да каже. Мисмо исто бранили КИМ па нисмо одбранили ту лежи зечина. Лако је Пенсу рећи моће мо бранити Балтичке земље и црногорско камење јер Америка има интерес.
Branislav L.
Braniće ih, ali sa instaliranim dalekometnim nuklearnim projektilima uperenim u Rusiju. Sta tu ima novo? Amerika se sprema da napadne Rusiju, to je očigledno.
Milivoje Radaković
"Amerika se sprema da napadne Rusiju, to je očigledno." OK, ali zašto?!
fjodor
Jadna Rusija. Nekada je Finska bila njihova zemlja, a sada Ameri imaju bazu tamo. Daleko su od Petrograda nekoliko km, a od Moskve oko 700 km. To je sitnica za bilo koju dalekometnu raketu.
Леон Давидович
Једноставно их је бранити. Нико их неће напасти.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.