Rast industrijske proizvodnje 2,1 odsto

Obim industrijske proizvodnje u junu 2017., u odnosu na jun 2016. godinu, beleži rast kod 19 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnj 69 odsto, a pad kod 10 oblasti – učešće u strukturi industrijske proizvodnje 31 procenat.

U periodu januar-jun 2017. godine privreda Srbije izvezla je robu za 7,46 milijardi evra, što je 13,6 odsto više u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 9,6 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 12,9 procenata.

Deficit izražen u evrima iznosi 2,14 milijardi evra i 10,4 odsto je veći u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,7 procenata i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine kada je iznosila 77,2 odsto.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od početka 2017. godine do kraja juna premašila je 17 milijardi evra, što je 13,2 odsto više nego u odnosu na isti period prethodne godine. Najveća je bila sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,9 odsto naše ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 943 miliona dolara. Izvoz Srbije iznosi 1,35 milijardi dolara, a uvoz 406,1 milion dolara. Pokrivenost uvoza izvozom je 332,2 odsto.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom (izvozi se najviše ulje od suncokreta i pšenica, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja. Zatim sa Crnom Gorom (izvoz toplovaljanih traka u koturovima i dizel automobili, a uvozi se najviše svinjsko meso, dimljeno ili sušeno), i Makedonijom (izvoz toplovaljanih traka u koturovima i ulja od suncokreta, a uvoze se najviše zavarene cevi od gvožđa i čelika).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Slovačkom, Hrvatskom i Velikom Britanijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom, zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopa i Ruskom Federacijom – zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa. Sledi deficit sa: Nemačkom, Poljskom – uvoz delova za motorna vozila, Turskom, Mađarskom, Irakom, Belgijom, Austrijom, Ukrajinom.

Promet robe u trgovini na malo u junu 2017. godine u odnosu na jun 2016. veći je u tekućim cenama 9,9, a u stalnim cenama 5,3 odsto.

U junu 2017. u poređenju sa prethodnim mesecom, promet robe je veći u tekućim cenama 0,7, a u stalnim cenama 0,9 odsto, dok je u periodu januar-jun 2017. promet robe u trgovini na malo, u odnosu na isti period 2016. godine, veći u tekućim cenama 8,7, a u stalnim cenama za 3,6 odsto.