Sreda, 04.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Inicijative od Trsta do Podgorice

Premijerka Ana Brnabić predvodiće delegaciju Srbije na samitu u Podgorici na koji dolazi potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Majk Pens
Председница владе Ана Брнабић на недавно одржаном самиту у Трсту (Фо­то Тан­југ/Вла­да Ср­би­је Сло­бо­дан Ми­ље­вић)

Nije prošlo ni mesec dana otkako je Donald Tramp u Varšavi učestvovao na samitu hrvatsko-poljske inicijative „Tri mora” koja povezuje 12 država EU, a njegov potpredsednik Majk Pens već sutra stiže u Podgoricu na skup Jadranske povelje. Srbija je posmatrač u ovom regionalnom formatu i, kako je saopšteno iz vlade, premijerka Ana Brnabić će predvoditi našu delegaciju na samitu u Podgorici.

Učešće premijerke Srbije na radnom delu samita Jadranske povelje biće prilika da se razmotre pitanja od zajedničkog interesa i da se razmeni mišljenje o tome kako dalje unaprediti regionalnu, evropsku i globalnu stabilnost.

Predsednica vlade Ana Brnabić istaći će i doslednu privrženost Srbije očuvanju regionalnog mira i stabilnosti i izneti stav da se sva otvorena pitanja sa susedima rešavaju kroz dijalog i traženje kompromisnih rešenja, prenosi Tanjug. Održiva stabilnost, pomirenje, sprovođenje reformskih procesa i jačanje međusobne povezanosti ključni su preduslovi za ekonomski oporavak i razvoj i dostizanje evropskih standarda, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

Pred polazak na evropsku turneju tokom koje posećuje  Estoniju, Gruziju i Crnu Goru, potpredsednik SAD  novinarima je poručio da ga je u Evropu poslao predsednik Tramp sa veoma jednostavnom porukom. „To je – da Amerika na prvom mestu ne znači Amerika sama. Naša poruka baltičkim zemljama i moja poruka kada budem posetio Gruziju i Crnu Goru biće iste. Našim saveznicima ovde u istočnoj Evropi – mi smo uz vas”, rekao je Pens za Foks njuz.

Iako Crna Gora s ponosom ističe da je od uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje 1905. godine ovo najviši zvaničnik SAD koji dolazi u Podgoricu, Pens zapravo dolazi na specijalni sastanak lidera država članica Američko-jadranske povelje (A-5),  čiji su zajednički domaćini Crna Gora i Makedonija.

Jadranska povelja je osnovana pod pokroviteljstvom SAD 2003. sa ciljem da koordinira aktivnosti podrške zemljama aspirantima za članstvo u NATO. Njene članice bile su od početka Albanija, Makedonija i Hrvatska. Ovoj regionalnoj inicijativi 2008. priključile su se Crna Gora i BiH, dok je Srbija prihvatila status posmatrača. Status posmatrača od 2012. ima i Kosovo. U međuvremenu, Albanija i Hrvatska ušle su u NATO 2009,  a Crna Gora ove godine.

Posetu Pensa najmlađoj članici NATO-a moskovski dnevnik „Komersant” vidi kao povratak SAD na Balkan.

A prema oceni američkog stručnjaka za Balkan Danijela Servera, poseta američkog potpredsednika Crnoj Gori je više odavanje priznanja za ulazak u NATO, nego odraz „osnažene, američke podrške regionu”. „Ne bih rekao da se SAD ovom posetom vraćaju Balkanu, jer ga nikada nisu ni ostavile. Takođe, nisam siguran da njegova poseta predstavlja osnaženu, američku podršku regionu. Poseta je više poruka Crnoj Gori i više je odavanje priznanja za ulazak u NATO”, rekao je Server za podgoričku „Pobjedu”.

Američka podrška dvema regionalnim inicijativama koje zapravo jačaju osovinu Baltik – Jadran – Crno more nije baš svima po volji. Da li to Vašington ponovo igra na kartu podele na „staru” i „novu” Evropu, politiku koju  je trasirao dvojac Donald Ramsfeld i Dik Čejni? Berlinu se nije dopao Trampov poziv državama okupljenih oko projekta „Tri mora” da počnu da kupuju ne samo oružje već i tečni gas iz SAD, jer se time posredno udara na nemačko-ruski gasovod „Severni tok 2”.

Da bi smirila duhove hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović je brže-bolje poručila kako „inicijativa ’Tri mora’ nije inicijativa protiv nemačkog uticaja, Rusije ili američki trojanski konj u Evropi”.

Inicijativa „Tri mora” prvi je put predstavljena u Dubrovniku u  avgustu 2016. kao politička platforma za integrisanje srednje i istočne Evrope kroz konkretne projekte energetskog, saobraćajnog i telekomunikacionog povezivanje članica EU: Hrvatske, Slovenije, Austrije, Mađarske, Češke, Slovačke, Poljske, Estonije, Litvanije i Letonije, Rumunije i Bugarske.

Nove članice Evropske unije, ali i zemlje zapadnog Balkana koje su na evropskom putu, umrežene su mnogim regionalnim inicijativama koje u različitim formatima okupljaju čak iste države: Višegradska grupa, Inicijativa „Tri mora”, Savet za regionalnu saradnju, Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi „Berlinski proces”, Jadranska povelja, Jadranska trilaterala, Jadransko-jonska inicijativa, Krajovska grupa...

Ivo Visković, profesor na Fakultetu političkih nauka, kaže da je učešće država u regionalnim inicijativama dopuna bilateralnih odnosa i da je na našim prostorima to odavno razvijena praksa još od čuvene radne zajednice „Alpe-Adrija” osnovane 1988. godine.

„Problem je što su većinu tih regionalnih formata saradnje pokrenule velike sile i na neki način nas privolele da preko tih inicijativa sarađujemo. A države zapadnog Balkana imaju objektivnu potrebu za međusobnom saradnjom i čudi me da same nisu više agilnije“, kaže naš bivši ambasador u Berlinu.

Zato Visković ocenjuje korisnim najavu srpskog predsednika Aleksandra Vučića da će inicirati da se u Italiji održi trilateralni sastanak sa državnim zvaničnicima Italije i Albanije.

„Italija je naš drugi spoljnotrgovinski partner, država koja ima dobru saradnju i sa Albanijom i Srbijom. Iako Balkan smatra svojom interesnom sferom, Rim nema pretenzije velike sile tako da može donekle da umanji  dominaciju SAD i Nemačke na ovim prostorima“, smatra ova stručnjak za međunarodne odnose.

Dušan Proroković, izvršni direktor Centra za strateške alternative, kaže da su od pada Berlinskog zida SAD u istočnoj Evropi  pokretale veliki broj multilateralnih inicijativa s ciljem da te države pripremi za ulazak u NATO i EU. On podseća da neke ambiciozno napravljene, kao što je Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope, više ne postoje.

„Sada je Berlinski proces taj koji okuplja zapadni Balkan, kao nekakva zamena za Pakt, ali tu su glavne pojedine zemlje EU sa Nemačkom na čelu, a SAD imaju perifernu ulogu. Politička dimenzija velikog broja tih regionalnih inicijativa se izgubila. A deo njih gubi na značaju, jer je deo zemalja u međuvremenu pristupio NATO-u i EU”, kaže Proroković.

Visković  se slaže s ovom ocenom i ističe da su mnoge regionalne inicijative omanule. Kako kaže, mnogo je sastanaka, deklarativno pozitivnih izjava, ali je malo njih u praksi dalo konkretne rezultate.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Goran
"Јадранска повеља је основана под покровитељством САД 2003. са циљем да координира активности подршке земљама аспирантима за чланство у НАТО. ", ... dobro, a sta 'neutralna' vuciceva Srbija trazi na ovom vojnom sastanku NATOa??? Je'l clanica? Je'l hoce da se uclani? Je'l izlazi na Jadransko more?
dunja
Amerikanci su davno ponudili da će napraviti autoput od Trsa do Turske za desetgodišnju koncesiju.Naši nisu prihvatili ,nego su išli graditi kreditima i usput se obogatili na prodaji zemljišta koje su prethodno kupili od države za bagatelu.a skupo prodali za autoput.
Djura
A koga u Srbiji treba da je briga za taj put? Mogu da ga naprave i u Tadzikistanu, sto se nas tice!
Dejan
Auto put koji bi zaobilazio Srbiju.Trasa bi išla kroz Dalmaciju ,Crnu Goru ,Albaniju,Grčku i na kraju Tursku.Ovaj projekat zbog konfiguracije terena u Dubrovačkoj županiji,visokih grebena planine Orijen i Boko Kotorskog zaliva nije ni izvodljiv.
slavko
Provotaj se jednom autoputem do Splita ili Rijeke i otvorit če ti se oči šta je izvodljivo a šta ne.
Sasa Trajkovic
U osnovi to je jos jedna ANTI ruska incijativa koja ima samo jedan cilj lobiranje za NATO zasto se ova vlast trpa tamo gde je niko NE zove i gde joj nije mesto ... pa jednostavno MORA. Nadam se samo da delegaciju nece ciniti 78 osoba jer cemo to mi gradjani Srbije sve platiti.
slavko
Između Trsta i Podgorice nema Rusije. Proveri na karti!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.