Trećina Evropljana nema para za odmor

Paradoksalno je da će o moru ove godine najviše maštati stanovnici mediteranskih zemalja – statistika jasno govori da na odmor ne može da ode skoro polovina Portugalaca i Italijana, baš kao ni 40 procenata Španaca i Maltežana.

Važi i obrnuto, na odmore će ove godine najviše putovati stanovnici skandinavskih zemalja – pre svega Šveđani, Danci i Finci. Najveći broj razglednica sa mora ove godine će slati i građani Luksemburga, Austrije, Holandije i Nemačke.

S obzirom na to da Srbija zvanično nije deo velike porodice evropskih zemalja, Evrostat ne raspolaže podacima koliko naših sugrađana (ne) može sebi da priušti nedelju dana odmora van kuće, ali procene Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije („Juta”) svedoče da oko milion naših sugrađana pakuje kofere i odlazi na zasluženi odmor, a odredište sa koje najčešće šaljemo razglednice i postavljamo slike na „Fejsbuk” i „Instagram” i dalje je Grčka. Procene „Jute” svedoče da oko 900.000 godišnje uživa na plažama Jonskog, Egejskog i Sredozemnog mora koja zapljuskuju grčke obale, a oko dve trećine njih u Grčku odlazi posredstvom turističkih agencija. Crna Gora je sledeća destinacija na kojoj najčešće provodimo odmor – oko 300.000 naših turista godišnje letuje kod suseda. Zahvaljujući rodbinskim i prijateljskim vezama, tek svaki treći turista koji putuje u ovu zemlju koristi usluge putničkih agencija. Podaci takođe govore da oko 10.000 naših turista svake godine letuje na hrvatskom primorju – uglavnom u individualnim aranžmanima.

Ove sezone sa Aerodroma „Nikola Tesla“ poleteće 700.000 ljudi – pre svega u Grčku, a potom u Tursku i Egipat. Turistički radnici nisu iznenađeni povratkom Srba na plaže Hurgade i Antalije s obzirom na to da letovanje u „ol inkluziv“ varijanti često košta jeftinije nego polupansion u Grčkoj, koji podrazumeva svakodnevno plaćanje ležaljke i suncobrana za plažu, kafe, sladoleda, girosa, kokica, limunada i ostalih „mamipara“.

„Uprkos krizi, naši turisti se ne odriču letovanja, ali biraju jeftinije aranžmane, koriste ’last minit’ pakete ili odlaze na odmor u predsezoni ili postsezoni. Ukupan broj turista nije se smanjio u odnosu na 2008/2009. godinu, a zanimljivo je da između 150.000 i 200.000 ljudi putuje nekoliko puta godišnje – u evropske gradove uglavnom putuju autobusom, a u letnjem periodu biraju jeftinije destinacije. Raste i broj putnika koji odlaze u egzotična letovališta – cena avio-prevoza se smanjuje jer se uvode direktne avionske linije, pa letovanje na Maldivima, Sejšelima ili Baliju više nije sinonim za ’san letnje noći’, već je postalo java velikog broja naših sugrađana“, objašnjava Zoran Arsenović, predsednik upravnog odbora „Jute”.

Preskupo letovanje u sopstvenoj zemlji

Komentarišući jedan od najparadoksalnijih podataka izvedenih iz istraživanja Evrostata koji glasi da su upravo stanovnici mediteranskih zemalja ti koji najčešće ne mogu da izdvoje novac za godišnji odmor, Zoran Arsenović skreće pažnju na činjenicu da se mnogi stanovnici Hrvatske, Grčke i Španije žale da im je letovanje u sopstvenoj zemlji – jednostavno preskupo.

„Ako imate na umu da je prosečna plata u Hrvatskoj oko 800 evra – koliko košta nedelju dana u hotelu na obali mora u srcu sezone za jednu osobu, jasno je da su te cene namenjene pre svega gostima iz zapadne Evrope koji imaju neuporedivo veće zarade. Slična je situacija i u Grčkoj – kafu od pet evra ne može sebi da priušti većina domaćeg stanovništva, ali mogu turisti iz zapadne Evrope. Stanovnici u mediteranskim zemljama uglavnom odlaze na produžene vikende na more nekoliko puta u sezoni i na taj način letuju i odmaraju se“, zaključuje naš sagovornik.