Četvrtak, 09.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Moždani udari pune neurološke ambulante VMA

Zbog ekstremno visokih temperatura broj pacijenata ove ustanove povećan je za 20 odsto. – Lekari upozoravaju da je koban nagli izlazak iz klimatizovane prostorije na vrelinu
(Фото Пиксабеј)

Klinika za neurologiju Vojnomedicinske akademije ovih dana ima pune ruke posla oko zbrinjavanja pacijenata koji su doživeli moždani udar, ali i lečenja onih ljudi koji su potražili pomoć lekara zbog neuroloških smetnji nastalih usled ekstremno visokih temperatura koje traju danima. Upravo ove smetnje ili prolazni moždani udari mogu da budu uvod u šlog, gde osoba iznenada može i da izgubi život.

Poseban rizik predstavlja nagli izlazak iz klimatizovanih prostorija napolje gde su visoke spoljne temperature.

Problem mogu da imaju i osobe koje su već imale šlog – kod njih vremenski uslovi zajedno sa nepridržavanjem lekarskih saveta mogu uticati na to da se moždani udar ponovi. Međutim, i zdravi ljudi se žale na tegobe i simptome poput pospanosti, vrtoglavice, nesvestice… Zbog svega toga broj pacijenata koji su pregledani u neurološkim ambulantama ove ustanove povećan je za 20 odsto.

Profesor dr Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju VMA, objašnjava da ekstremno visoke temperature u dužem trajanju menjaju tonus krvnih sudova i tada se stvaraju uslovi za razvoj šloga a posebno kod onih koji već imaju „izmenjene” krvne sudove i oštećenu srčanu funkciju.

– Treba preduzeti mere da se moždani udar predupredi, a ako ga je neko već doživeo treba učiniti sve da se šlog ne ponovi. U oba slučaja treba insistirati na zdravom načinu života i ishrane, odustajanju od štetnih navika i zloupotreba lekova i štetnih supstanci, na korekciji postojećih oboljenja i poremećaja koji značajno utiču na rizik za javljanje šloga kao što su hipertenzija, šećerna bolest, poremećaji lipidnog statusa, kardiološka oboljenja, posebno stanja nakon infarkta srca i poremećaja srčanog ritma, metabolički sindrom, infekcije, zloupotreba alkohola, gojaznost... – naglašava dr Raičević.

Oni koji su već imali moždani udar moraju da se pridržavaju saveta medicinara, da uzimaju antitrombotične lekove i to kako one koji deluju na agregaciju (aspirin, klopidrogel...), tako i one koji utiču na zgrušavanje krvi (antikoagulantna terapija).

Simptomi koji mogu da budu neka vrsta najave moždanog udara su iznenadna pojava asimetrije lica, glavobolja, smetnje sa vidom, poremećaji govora, vrtoglavica, nestabilnost, a posebno mesto zauzimaju prolazne epizode slabosti polovine tela. Ako uz ove simptome starija osoba ima hipertenziju, šećernu bolest ili neko drugo hronično oboljenje, treba uvek pomisliti na prolaznu smetnju u moždanoj cirkulaciji koju neurolozi nazivaju TIA, a predstavlja najozbiljnije upozorenje i šlog u najavi, što je razlog za javljanje lekaru a neretko i za hitno zbrinjavanje i lečenje.

 

Posledica sužavanja ili začepljenja krvnih sudova

„Činjenica je da vaskularna oboljenja mozga zauzimaju treće mesto u obolevanju i smrtnosti ljudi u većini zemalja sveta i da uglavnom pogađaju starije osobe”, upozorava dr Ranko Raičević. „U okviru vaskularnih bolesti mozga kod više od 80 odsto obolelih reč je o ishemijskom moždanom udaru kao posledici sužavanja ili začepljenja krvnih sudova koji ishranjuju mozak trombotičnim materijalom bilo zbog ateroskleroze ili embolizacije trombotičnim ugrušcima iz srčanih šupljina. U nastanku ishemijskog i hemoragijskog moždanog udara (pucanje krvnog suda sa krvarenjem u lobanjsku duplju) učestvuju mnogi međusobno zavisni činioci, od kojih najznačajnije mesto zauzima arterijska hipertenzija.”

 

Prevencija

Zdrav način ishrane bez koncentrovanih šećera, izbegavanje masne hrane, zloupotrebe alkohola (iako je jedna čaša vina ili aperitiv uz obrok poželjna opcija), bavljenje fizičkom aktivnošću, prestanak pušenja cigareta, uzimanje preporučene terapije uz redovne kontrole predstavljaju najbolji način prevencije. U vreme najveće vrućine treba izbegavati boravak na otvorenom, redovno uzimati tečnost i nositi laganu prozračnu odeću. Ljudi koji imaju kardiološka oboljenja i visok krvni pritisak u letnjim mesecima moraju ići na kardiološke kontrole kako bi eventualno došlo do korekcije terapije. Samoinicijativno menjanje terapije može da bude veoma opasno.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.