Honorar od 15.750 dinara čak i za jedan minut suđenja

Deo odgovornosti snose sudovi i tužilaštva: najveća sudnica Specijalnog sudaBiti branilac po službenoj dužnosti u Srbiji pojedinim advokatima i te kako se isplati. Iako se za taj posao isplaćuje „samo” pola tarife koju je propisala Advokatska komora Srbije, branioci angažovani na ovaj način, kad uđu u sudnicu, čak i ako suđenje traje samo minut, zarade čak 15.750 dinara.

Ako „uđu” i u drugi sat suđenja, država će im isplatiti duplo više – 31.500 dinara.

Braniocima se troškovi dolaska na pretres isplaćuju čak i u slučaju da se suđenje odloži zbog nedolaska okrivljenog ili ako ga straža ne dovede iz zavodske ustanove. U ovakvim slučajevima isplaćuje im se po 8.250 dinara.

Ako se u obzir uzme i činjenica da policija, tužilaštvo i sudovi neke advokate sa spiska branilaca po službenoj dužnosti pozivaju mnogo češće nego neke druge njihove kolege, pojedinci godišnje mogu da zarade i nekoliko miliona dinara.

Prema podacima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) za period od 2012. do 2015. godine, da su pozivani po redu, svaki od oko 1.600 branilaca, koliko ih se nalazi na spisku advokata po službenoj dužnosti Advokatske komore Beograda (AKB), imao bi devet ili deset odbrana. U praksi, pokazuju podaci, tek jedna trećina, njih nešto više od pet stotina, imala je deset ili više postavljenja. Ostali su bili angažovani znatno ređe, a oko tri stotine advokata za četiri godine je bilo pozvano samo jednom ili dva puta. Nasuprot ovome, najčešće angažovani advokati, koji se mogu prebrojati na prste jedne ruke, kao branioci po službenoj dužnosti bili su pozivani i više od sto puta.

Jovica Todorović, zamenik predsednika AKB, koji je izabran na skupštini održanoj 10. juna, za „Politiku” kaže da je bilo nepravilnosti prilikom angažovanja branilaca po službenoj dužnosti i da je to bilo izuzetno uočljivo.

– Rukovodstvo AKB će vrlo brzo, u saradnji s organima koji učestvuju u krivičnom postupku, preduzeti mere da se otklone te nepravilnosti, za koje je AKB samo delimično odgovorna. Deo odgovornosti sigurno snose i policija, tužilaštvo i sudovi i zato je neophodno da radimo svi zajedno – kaže Todorović.

Naš sagovornik objašnjava da bi policija, tužilaštva i sudovi za odbrane o državnom trošku morali da pozivaju advokate po redosledu sa spiska branilaca po službenoj dužnosti koji im je dostavila AKB. Spisak se, prema nezvaničnim informacijama, pravi po azbučnom redu i predviđeno je da se advokati pozivaju redom.

Sama činjenica, kaže Todorović, da se ovaj spisak nalazi na nekoliko mesta (policija, sudovi, tužilaštva) i da ga koristi na desetine službenih lica, a da oni međusobno ne sarađuju u ovom smislu, dovoljna je da se, bez ikakve zle namere, redosled poremeti.

Kao jedno od mogućih rešenja problema nejednakog angažovanja branilaca po službenoj dužnosti, Todorović navodi uvođenje kol-centra AKB, sa dežurstvom od 24 sata dnevno, koji će sa jednog mesta pozivati branioce po službenoj dužnosti, bilo da ih traži tužilac, inspektor policije ili sudija.

Nije samo prekoredno angažovanje branilaca po službenoj dužnosti „greh” koji se spočitava pojedinim advokatima. Prema rečima „Politikinog” sagovornika iz jednog beogradskog osnovnog suda, čast izuzecima, neki od njih namerno uvećavaju troškove prilikom službenih odbrana.

– Često se dešava da pišu žalbe i dopise samo da bi uvećali svoje troškove. Traže i uvid u spise, što iziskuje dodatne troškove, a kada dođu pred sud, očigledno je da se nisu upoznali sa njihovim sadržajem. Sud je dužan da braniocima angažovanim na ovaj način izda rešenje kojim se potvrđuju njihovi troškovi, a potom da ga dostavi tužiocu i braniocima. Ukoliko na njih nema žalbi, a u većini slučajeva je tako, rešenje posle tri dana postaje pravosnažno i izvršno. Pošto je rešenje izvršna isprava, advokat stiče pravo da tuži državu i u izvršnom postupku naplati troškove – navodi „Politikin” sagovornik.

Todorović smatra da je namerno uvećanje troškova – nemoguće. Objašnjava da se u predmetu u kojem branilac postupa jasno vidi koje je on radnje preduzeo: da li je pristupio ispitivanju svedoka, saslušanju optuženog, pisao podneske...

– On ne može da doda nešto što nije uradio, mora da navede kojoj je procesnoj radnji prisustvovao ili je preduzeo. Navešću i da advokati svoj honorar određuju prema advokatskoj tarifi AKS – tvrdi Todorović.

Advokati s kojima smo razgovarali na ovu temu kažu da nije sve onako kako na prvi pogled izgleda. Dodaju da ovaj problem traje decenijama, većina priznaje da su honorari visoki u odnosu na zarade „običnog” sveta, ali i tvrde da svoje troškove naplaćuju s velikim zakašnjenjem. Navode i da je činjenica da se za odbranu po službenoj dužnosti u Beogradu u većini slučajeva angažuju uvek isti ljudi, njih dvadesetak, što dovodi do stvaranja pogrešne slike o čitavoj profesiji.

Besplatno za okrivljene, skupo za neokrivljene građane

Sindikat pravosuđa Srbije, kako nam je rečeno, smatra da država mnogo novca izdvaja kako bi platila advokate za službene odbrane, a Ministarstvu pravde predlaže da odredi posebnu tarifu za njihov rad.

– Branioci angažovani po službenoj dužnosti besplatni su za okrivljene, ali nisu za neokrivljene građane, s obzirom na to da ih država plaća novcem poreskih obveznika – navode u Sindikatu pravosuđa.