Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Suša i „Fijat” ugrožavaju privredni rast

Re­al­ni rast BDP-a u dru­gom tro­me­seč­ju iz­no­sio 1,2 od­sto
Жега обрала кукуруз (Фото Танјуг)

Sporiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog bila je glavna tema na poslednjoj sednici Vlade Srbije, održanoj prošle srede, izjavila je nedavno predsednica vlade Ana Brnabić. Premijerka je kazala da će vlada u naredne dve nedelje izaći sa kratkoročnim merama koje će pozitivno uticati na brži privredni rast. Odlično stanje u budžetu sa suficitom, rekla je, omogućava preduzimanje kratkoročnih mera koje će uticati na rast, pre svega veća ulaganja u kapitalne investicije, a u zavisnosti od spremnosti projekata.

Da li je posle podbačaja srpske privrede u prvih šest meseci, planirana stopa ekonomskog rasta naše zemlje u 2017. od tri odsto dostižna? Odgovori analitičara na ovo pitanje se razlikuju, ali pesimizam preovlađuje.

Za Milojka Arsića, urednika „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN), realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju od 1,2 odsto bio je razočaravajući, a procena zvanične statistike da je povećanje BDP u drugom kvartalu bilo 1,3 odsto samo nastavak nepovoljnih tendencija s početka ove godine.

– Stoga se već sada može proceniti da je ciljna stopa rasta u ovoj godini od tri odsto nedostižna, čak i ako se u drugoj polovini godine ostvare nešto bolji rezultati – smatra Arsić. – Znatnije poboljšanje rezultata u drugoj polovini godine nije realno očekivati jer će zbog suše poljoprivreda podbaciti. Na osnovu dosadašnjih rezultata, moglo bi se proceniti da će rast bruto domaćeg proizvoda u celoj 2017. iznositi između 1,5 i dva odsto, što je razočaravajući rezultat. Kako u odnosu na planove, tako i u odnosu na ono što ostvaruju okolne zemlje.

Arsić smatra da loši rezultati ukazuju na to da se rast privrede Srbije suočava sa ozbiljnim sistemskim preprekama, odnosno da usporavanje nije posledica nekih nepovoljnih prirodnih i međunarodnih okolnosti. Veća kapitalna ulaganja države do kraja godine, naročito ako su iz budžeta, a ne iz novog zaduživanja, mogla bi da poprave sadašnje stanje, ocenjuje Arsić, ali se pribojava da vlada nema gotove projekte. Zbog toga je, kaže, realnije očekivati da će se učinak povećanja kapitalnih investicija osetiti u 2018.

Stojan Stamenković, koordinator istraživačkog programa „Makroekonomskih analiza i trendova”, mesečnika Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije, procenjuje da još ima izgleda da se ostvari planirana stopa ekonomskog rasta od tri odsto u ovoj godini.

– Planirana stopa rasta bruto domaćeg proizvoda nije ugrožena onim što se dogodilo u prvom polugodištu, ali može biti ugrožena sa onim što se može dogoditi do kraja godine – kaže Stamenković. – Smatram da procenjen rast od 1,3 odsto u drugom tromesečju još ne dovodi u pitanje ostvarenje planirane stope od tri odsto za celu godinu, niti je sada ona ugroženija nego kad je stopa rasta u prvom tromesečju bila 1,2 odsto.

Stamenković napominje da konačni bilans srpske ekonomije u 2017. sada zavisi od više nepoznanica.

– Rezultati industrijske proizvodnje od početka godine do kraja juna ukazuju da je moguć njen godišnji rast od 4,5 odsto – objašnjava Stamenković. – Ostaje pitanje kako će na rezultat ukupne industrije uticati tri nedelje obustavljena proizvodnja u „Fijatu” i kod njegovih kooperanata i da li će se nadoknaditi propušteno, za šta, inače, postoje proizvodni kapaciteti. „Fijat” ostaje velika briga, kako zbog proizvodnje, tako i zbog prodaje, a postavlja se pitanje i šta će se događati u pogonima „Gorenja”. Pored toga, prema podacima za jun, dosta je podbacila farmaceutska i hemijska industrija.

Stamenković ukazuje da je, zbog suše, neizvestan i ovogodišnji doprinos poljoprivrede ukupnom BDP-u. Eventualni pad ovogodišnje poljoprivredne proizvodnje u odnosu na prošlogodišnju, baš rodnu godinu, od pet odsto mogao bi da nadoknadi isti toliki rast industrije, građevinarstva, trgovine i ostalih oblasti privređivanja. – Kad bi se sve to desilo, onda bi rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini od tri odsto bio ostvaren – smatra Stamenković, ali dodaje da sve to može da se dogodi, ali i ne mora.

Za Mlađena Kovačevića prognoza ovogodišnjeg privrednog rasta od tri odsto bila je nerealna, iako su ga očekivale i mnoge međunarodne finansijske organizacije. Pogotovu što se toliki rast očekivao posle prošlogodišnjeg povećanja BDP od 2,8, čemu su mnogo doprineli povoljni klimatski uslovi i visoki doprinos poljoprivrede i energetike.

– Sada kada znamo da je rast u prvom polugođu jedva prešao jedan odsto, i kada je jasno da će suša teško pogoditi poljoprivredu, energetiku i prehrambenu industriju, o rastu od pet odsto u drugom polugodištu ne može biti ni govora – ubeđen je Kovačević.

Ostaje nam da čekamo kraj godine. Kad se ispod ekonomskog učinka 2017. bude podvukla crta, znaće se da li će i koliko biti povećanje plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Baki
Ovakva fluktuacija DBP pokazuje koliko nam se privreda ranjiva. Jedna suša i jedan štrajk i ...?
miroslav sarcanski
Privredni rast je ugrozen, problem je sto se zasniva na stranim ulaganjima i vremenskim prilikama. Drzava ne cini prakticno nista na reformi javnog sektora, a tu, posebno u javnim preduzecima na svim nivoima, curi lavovski deo privrednog rasta. Vec se i premijerka ukljucila u hvalospeve javnim finansijama koje imaju prividni suficit zato sto se ne realizuju investicije u infrastukturu, ne trose se planirane otpremnine za odlazak zaposlenih iz javnog sektora, povracaj PDV traje i godinu dana, subvencije u stocarstvu se isplacuju sa visemesecnim zakasnjenjem, sto dodatno utice na nezainteresovanost domacih subjekata za proizvodnju, time i za privredni rast. Jedino se valjda uredno isplacuju subvencije stranim ulagacima, tako da imaju obezbedjena finansijska sredstva na teret domacih poreskih obveznika. Dakle, treba izvrsavati preuzete obaveze prema domacim subjektima i podstaci ih da proizvode, ali i zavesti red u javnom sektoru, pa ce i privredni rast biti veci.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.