​Putine, kaži hvala Americi

Koliko je EU spremna: Prošla su zlatna vremena kada se u Briselu aplaudiralo svakom potezu Vašingtona na međunarodnoj sceni. Najnovija odluka SAD da pojačaju ekonomsko kažnjavanje Rusije – Irana i Severne Koreje – koju je predsednik Donald Tramp nevoljno prihvatio izazvala je seriju reakcija. Upozorenja i protesti iz Moskve i Teherana bili su očekivani ali je svakako bilo zanimljivo oslušnuti čelnike EU.

„ Proučavaćemo sprovođenje sankcija i razmotriti da li one utiču na evropske projekte i interese EU”, rekla je Mina Andeva, predstavnik za štampu Evropske komisije. „Ukoliko sankcije utiču na kompanije EU ili evropske interese, bićemo spremni da delujemo”.

Samo dan ranije mogao se čuti nešto drugačiji evropski glas povodom američkih sankcija Rusija.

 

„Na samitu G7 u Italiji i G20 u Nemačkoj jasno sam rekao da ćemo, ukoliko Amerikanci uvedu nove sankcije Rusiji, biti spremni da odgovorimo”, kaže šef Evropske komisije Žan Klod Junker, kako je preneto na internet stranici tog tela EU.

Već površna analiza pokazuje da nove sankcije SAD zapravo direktno udaraju na interese EU – ili njenog većeg dela. Prvi na udaru je nemačko-ruski gasovod „Severni tok 2”, a američke kazne prete zapravo svim firmama u EU koje posluju u energetskom sektoru.

Američki senatori, prilikom usvajanja novog paketa sankcija Rusiji, imali su pred očima i drugi cilj – nasilno širenje američkog ekonomskog uticaja na tržište EU. Zbog toga ne čudi što i jedan od osvedočenih prijatelja SAD u Evropi, nemački diplomata Volfgang Išinger – Republika Srpska i Srbija dobro su osetile njegovu jednostranost i isključivost – kaže: „Sankcije mogu da nanesu ozbiljnu štetu odnosima SAD i EU i dovedu do određenih promena u politici Unije”.

Objava trgovinskog rata: Svet je, naravno, najviše interesovalo kako će reagovati Moskva. Na prvi odgovor se nije dugo čekalo: vlasti u Kremlju izbacile su, po kratkom postupku, iz zemlje više od polovine američkog diplomatskog osoblja koje je službovalo u Rusiji.

A odmah posle toga usledio je i politički odgovor Rusije. Premijer Dmitrij Medvedev je bez uvijanja izjavio da su „nove američke sankcije zapravo objava trgovinskog rata Rusiji”. Opisujući posledice novih američkih sankcija Medvedev je zaključio da one znače „kraj svakoj nadi da bi moglo da nastupi poboljšanje odnosa između dve države”.

Ruski informativni portal Sputnjik, prenoseći analizu premijera Medvedeva, navodi da postoji i treća posledica najnovijih sankcija.

„Trampova administracija pokazala je apsolutnu nemoć u odnosu na Kongres. Takva situacija značajno menja odnos političkih snaga u SAD”, zaključio je Medvedev. „Rusija je mnogo naučila iz iskustava trećih država kojima su bile nametnute sankcije. Na kraju, cela ta priča imala je za Rusiju veoma pozitivne posledice”, naglasio je predsednik ruske vlade.

Pozdrav iz Moskve: Prve ozbiljne analize novog zaoštravanja odnosa SAD i Rusije uglavnom nude zaključak da će najviše u svemu profitirati ruski predsednik Vladimir Putin. Britanski „Gardijan”, na primer, piše da će „Putin biti pobednik u predstojećem duelu SAD i EU”, nemački „Špigl” ironično zaključuje da „Moskva već šalje poruke zahvalnosti Vašingtonu”, američki biznis magazin „Forbs” piše da je „Putin obavezan da kaže hvala američkom Kongresu zbog uvođenja novih sankcija”.

Pomenuti američki magazin ukazuje da trapava politika SAD zapravo gura u zagrljaj najveće američke protivnike kao što su, na primer, Rusija i Iran. Zbog sve tvrđih američkih sankcija ove dve države su upućene na što brži razvoj međusobnih odnosa. Iran užurbano kupuje rusku nuklearnu tehnologiju, najsavremenije oružje, unapređuje se saradnja u poljoprivredi, automobilskoj industriji, energetici.

Brojke potvrđuju takvu procenu. Trgovina Moskve i Teherana se u 2016. udvostručila u odnosu na prethodnu godinu. Iran i Rusija su 2014. imale međusobnu razmenu od 1,68 milijardi dolara, „Forbs” prognozira da bi ova suma veoma brzo mogla da premaši deset milijardi dolara.

„Svako ko nameće sankcije zapravo sam sebe isključuje iz borbe na međunarodnom tržištu i daje rivalima veliku šansu da pobeđuju. To zna Kina. To zna Rusija. Upravo zbog toga Putin treba da kaže hvala američkom Kongresu”, zaključuje američki „Forbs”.