Rudarski hleb s devet kora

Rudnik – Rudari Srbije obeležili su svoj praznik. Ustanovljen je kao sećanje na 6. avgust 1903. godine, kada su rudari Senjskog rudnika uglja stupili u desetodnevni štrajk posle velike jamske nesreće u kojoj je stradala čitava smena i izbacivanje s posla trojice rudara. Središnja proslava je održana na planini Rudnik, a domaćin je bio Rudnik olova i cinka s flotacijom (ROC). Ovo nije najveći, ali je sigurno jedan od najuspešnijih rudnika u zemlji koji je upravo privatizacijom, ulaskom u beogradsku kompaniju „Kontango”, pre 13 godina, otpočeo ubrzan i zavidan razvoj.

– Sve planirano za prvih šest meseci smo izvršili i premašili. Ovo je prelomna godina u istraživanju novih rudnih rezervi, otkrili smo ih više nego tokom čitave 2016. godine. Pripremamo eksploataciju i povećavamo broj radnika u proizvodnji. U januaru smo svim zaposlenima podigli plate za sedam odsto, a u aprilu proizvodnim radnicima za još 10 odsto, tako da je sad prosečna plata u ROC-u 55.000 dinara, a najbolji kopači zarađuju i više od sto hiljada mesečno – kaže Aco Ilić, generalni direktor.

Tokom prepodneva su pred jamu i u flotacijske pogone stigli aktivni i penzionisani rudari s porodicama. Primetili smo mnogo dece i mladih koji su došli da vide gde im to dedovi i očevi zarađuju „hleb s devet kora”. Bili su tu i kamarati iz drugih rudnika u Srbiji, a u ime republičke vlade ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, Siniša Tanacković, pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku, i Marina Furtula, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.

Na svečanosti, u sali samačkog hotela, dodeljeno je tradicionalno priznanje najboljim rudarima Srbije. Nagrade je uručio ministar Đorđević, a počastvovani su: Dragan Stanojević i Zoran Todorović (RTB Bor), Milan Dokić i Bora Glišić (Rudnik bakra „Majdanpek”), Radomir Kuzmanović i Branislav Milojević (RMHK „Trepča” Zvečan), Vladimir Kojić i Dragan Milovanović iz rudnika domaćina proslave. Njih je, uz pripadajuće nagrade, njihova firma nagradila još i sa po sto hiljada dinara. Nagrade su primili i najbolji u NIS-u i „Naftagasu”: Mara Halabrin, Dragan Zavišić i Dragan Komlenić.

– Već 37 godina upravljam teškim vozilima na površinskom kopu u Majdanpeku. Sada je to ruski „belaz” čija je nosivost 250 tona. Imam 42 godine staža (s beneficijom) i 56 godina života. Čekam da se konačno donese zakon po kojem se penzionerima s navršenih 65 godina života neće umanjivati penzija zbog prevremenog odlaska u mirovinu, pa da zaključim radnu knjižicu – reče nam Milan Dokić, jedan od 11 najboljih rudara Srbije.

Taj problem, sada aktuelan, dotakao je i prisutni predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Vujović:

– Da nije rudara, vratili bismo se u kameno doba. Ne smemo dozvoliti da penzionisani kopač u jami ili radnik u flotaciji ima manju penziju nego knjigovođa, a na to su me, danas, u ovdašnjoj flotaciji upozorili radnici. Zato računamo da će se, novim propisima, taj odbitak eliminisati posle navršenih 65 godina života.

Svečanost je iskoristio i ovdašnji Rudnik olova i cinka za dodelu jubilarnih nagrada svojim radnicima za vernost dugu 10, 20, 30 i 40 godina. Za 40 godina staža nagrađen je Milovan Nikolić koji, takođe, ima pun radni staž za penzionisanje, ali 63 godine života, pa će raditi još dve godine kako mu penzija ne bi bila umanjena.

Za Resavicu plan, za Bor strateški partner

Na­ša ze­mlja u ru­dar­stvu ima ve­li­ki pro­stor da se raz­vi­ja i Vla­da Sr­bi­je će po­dr­ža­ti raz­voj ove pri­vred­ne gra­ne. To je iz­ja­vio mi­ni­star ru­dar­stva i ener­ge­ti­ke Alek­san­dar An­tić, ko­ji je, po­vo­dom Da­na ru­da­ra, ob­i­šao Jav­no pred­u­ze­će za pod­zem­nu eks­plo­a­ta­ci­ju uglja „Re­sa­vi­ca”. On je tom pri­li­kom na­ja­vio i da bi do kra­ja go­di­ne tre­ba­lo da u sa­rad­nji sa Svet­skom ban­kom bu­de go­tov plan re­struk­tu­ri­sa­nja, re­or­ga­ni­za­ci­je i fi­nan­sij­ske kon­so­li­da­ci­je tog pred­u­ze­ća. Mi­ni­star je is­ta­kao i da se vo­de raz­go­vo­ri za pro­na­la­že­nje stra­te­škog part­ne­ra za Ru­dar­sko-to­pi­o­ni­čar­ski ba­sen „Bor” ko­ji, ka­ko ka­že, po­zi­tiv­no po­slu­je.

Ru­da­ri su An­ti­ća do­če­ka­li uz po­ga­ču i so. Mi­ni­star je, ka­ko ja­vlja Tan­jug, tom pri­li­kom ru­da­re Slu­žbe za spa­sa­va­nje u Re­sa­vi­ci – ode­ve­ne u sve­ča­ne ru­dar­ske uni­for­me – po­zdra­vio tra­di­ci­o­nal­nim stru­kov­nim po­zdra­vom „Sreć­no”, a oni su mu po­klo­ni­li ru­dar­ski štap. Če­sti­ta­ju­ći im nji­hov dan, An­tić im je po­že­leo da svoj, mo­žda i naj­te­ži po­sao, ra­de u što bo­ljim uslo­vi­ma da bu­du po­što­va­ni i da se ži­vi i zdra­vi vra­ća­ju s po­sla.

Is­ti­ču­ći da je dr­ža­va us­pe­la da sa­ču­va Re­sa­vi­cu, on je na­veo da je to pred­u­ze­će bi­lo na ko­le­ni­ma zbog broj­nih pro­ble­ma od­ra­ni­je, „pre sve­ga ve­za­nih za smen­ski rad ko­ji su pa­ra­li­sa­li rad ove kom­pa­ni­je”.

„Sud­ski iz­vr­ši­o­ci su pre­ti­li da fir­mu uga­se. U do­go­vo­ru sa sin­di­ka­ti­ma pri­stu­pi­li smo re­ša­va­nju tog pro­ble­ma. Vla­da je po­dr­ža­la ’Re­sa­vi­cu’ i obez­be­di­la sred­stva da se taj smen­ski rad is­pla­ti”, ob­ja­snio je An­tić, do­da­ju­ći da je to pred­u­ze­će od stra­te­škog zna­ča­ja jer se nje­go­vi rud­ni­ci na­la­ze uglav­nom u ne­raz­vi­je­nim de­lo­vi­ma Sr­bi­je. Plan za Re­sa­vi­cu, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, tre­ba­lo bi da po­ka­že ko­je ja­me vi­še ne­ma­ju odr­ži­ve re­zer­ve uglja i ka­ko re­ša­va­ti pi­ta­nje tih ja­ma.

„Cilj je da se u pr­vom ko­ra­ku po­dig­ne pro­iz­vod­nja za 200.000 do 250.000 to­na uglja go­di­šnje, s ide­jom da se vr­lo br­zo pre­ba­ci mi­li­on to­na, što bi već bio ozbi­ljan is­ko­rak”, na­veo je An­tić.

Go­vo­re­ći o RTB „Bor”, on je pre­ci­zi­rao da se raz­go­va­ra s kom­pa­ni­ja­ma iz Ki­ne, Ru­si­je i Ka­na­de ka­ko bi se na­šao part­ner ko­ji bi u na­red­nih ne­ko­li­ko go­di­na mo­gao da ulo­ži i do mi­li­jar­du evra. An­tić je na­veo da će taj ba­sen ovu go­di­nu za­vr­ši­ti s vi­še de­se­ti­na mi­li­o­na evra do­bi­ti.